Koncept zapošljavanja
Regrutacija je kompleks različitih obaveštajnih i operativnih aktivnosti koje imaju za cilj da privuku osobu od interesa za specijalnu službu, da sarađuju sa njima, da obavljaju određene zadatke obaveštajne prirode.
Rad specijalnih službi različitih zemalja u ovom pravcu u osnovi je svuda isti. Naravno, ovo je veoma mukotrpan, tajan i opasan posao. Primere regrutovanja u svakodnevnom životu možemo posmatrati sa strane marketinga. Princip savremene prodaje – da stvorite interesovanje i zadovoljite ga, tera vas da kupite proizvod, čak i ako vam zaista nije potreban. U regrutovanju ljudi isti princip se primenjuje samo na višem psihološkom nivou. Privlačenje osobe u obaveštajnu agenciju je posao ekstra klase za obaveštajnog oficira.
Faze regrutovanja agenata
U osnovi, proces regrutovanja agenta je podeljen u nekoliko faza:
1. Preliminarna priprema za regrutovanje agenta
U ovoj fazi utvrđuje se krug lica koja mogu biti pogodna za obavljanje određenih zadataka obaveštajnog karaktera, takozvani regrutni kontingent. Specijalisti sprovode temeljnu studiju profesionalnog potencijala u okviru izabranog okruženja. Iz ove grupe lica bira se kandidat koji iz ovih ili onih razloga može pristati na saradnju sa specijalnim službama. Nakon što se odluče za kandidata, programeri operacije pažljivo ispituju izabrani objekat, proučavaju njegove pozitivne i negativne aspekte karaktera, profesionalnu korisnost osobe, traže materijale koji ga kompromituju, pažljivo ispituju i dolaze do informacija o svim aspektima njegovog/njenog ličnog, poslovnog, političkog života uključujući i verska uverenja. Nakon što su detaljno proučili sve informacije, kreirajući psihološki portret budućeg agenta, procenjujući njegov unutrašnji i spoljašnji svet, stručnjaci specijalnih službi prilaze osobi sa one strane sa i preko određenih ljudi sa kojima će privući pojedinca na saradnju. Celokupna slika o predmetu interesovanja se predstavlja liderima na razmatranje, a u slučaju pozitivne odluke, kreira se zajednički akcioni plan za regrutovanje novog agenta.
Kada kažemo posmatrani subjekt, izabrani objekat ili predmet interesovanja za lice koje se regrutuje, ne , nismo pogrešili jer za obaveštajno-operativni rad upravo to i jeste.
Kada kažemo programeri operacije, ni tu nismo pogrešili jer sam naziv izuzetno dobro opravdava grupu stručnjaka koja svojim metodama, idejama, iskustvom, profesionalnošću i multidiciplinarnošću pažljivo upravlja projektom uvođenja u obaveštajne redove koji se sprovodi na znatno višem psihološkom nivou. Potrebno je znati koga i kako pridobiti, a potom upotrebiti njihov potencijal za izvršenje obaveštajno-operativnih zadataka.
2. Praćenje i formiranje dosijea
Ulazimo u drugu fazu selekcije agenata. Nakon što su se opredelili za kandidata, obaveštajci započinju razvoj regrutacije budućeg agenta. Prikupljaju se sve potrebne informacije iz okruženja objekta, koriste se tehničke mogućnosti za dobijanje informacija uz fizički nadzor ili ti popularno – praćenje. Dakle ispitivanje stila života, navika, načina razmišljanja, karakterih osobina, slabosti, identifikacija svih kvaliteta, prikupljanje informacija o kretanju, socijalnom, poslovnom, intimnom životu. U prevodu formira se Dosije. Sve ovo jasno diktira motiv sa kojim možete uticati na osobu koju regrutujete. Nakon toga se razvijaju taktike i osnove regrutacije koje zavise od okolne situacije, ličnih i porodičnih problema, preovlađujuće političke situacije, okolnosti koje mogu uticati na vitalne potrebe osobe.
3. Osnove regrutacije agenata
Postoji nekoliko osnovnih ideja prema kojima se regrutuju agenti:
- ideološki i politički;
- kompromitovanje;
- materijalna korist – novac;
- moralne i psihološke;
a) Ideološki i politički
Regrutovanje, koje se odvija na ideološkoj i političkoj osnovi, razvija najčvršće veze između agenta i specijalne službe. Ovaj stil regrutovanja je posebno efikasan u slučaju razočaranja u političku situaciju u zemlji, u narušavanju verskih uverenja, u promociji nacionalizma. Agenti regrutovani na ovoj platformi spremni su da se žrtvuju za ideju, veoma su vredni i lojalni agenti, osim ako nema razočaranja u njihove ideje.
b) Prinudno regrutovanje
Veliki je broj onih agenata koji se regrutuju uz pomoć kompromitujućih materijala. Prilikom proučavanja dosijea, stručnjaci specijalnih službi mogu pronaći kompromitujuće materijale u seksualnom životu agenta (homoseksualnost, ljubavne afere, seks sa maloletnicima), u ličnoj biografiji, u biografiji najbližih rođaka. Ovako regrutovani agenti izuzetno dugo i produktivno rade za specijalne službe sve dok imaju „putera na glavi“.
c) Materijalna nagrada
Najjednostavniji i najrazumljiviji način je regrutovanje agenta na osnovu materijalne nagrade. Novac je najbolji podsticaj. Takođe, veliku ulogu imaju i druge materijalne kompenzacije. Količina materijalnih nagrada može stimulisati aktivnost agenta ili je, naprotiv, eliminisati jer više nije potrebna.
d) Moral i psihološki profil
Najnekontrolisaniji agent se regrutuje na moralnoj i psihološkoj osnovi. Osobine karaktera (sujeta, pohlepa, osveta i druge) nisu baš dobra osnova za stvaranje jakih agenata, ali je takav profil svakako potreban i koristan. Takođe, važan aspekt u svim oblicima regrutacije objekata uvek je bilo i ostalo materijalno plaćanje.
Ostale metode
Neke specijalne službe stranih zemalja pri regrutovanju koriste metode stvarne pretnje po život regrutovanog objekta i njegovih najbližih rođaka. Takođe mogu se kombinovati predložene osnove regrutacije i uvek primenjivati nove ideje ako će službi dati plodonosne rezultate.
ZAMKE ZA REGRUTACIJU
„Medena zamka“
Stvara se situacija u kojoj planirani regrutovani objekat stupa u seksualni kontakt sa partnerom istog ili suprotnog pola. Sva ova akcija pažljivo se snima na video kameri. Nakon toga, planiranom kandidatu za regrutaciju daje se izbor ili da radi za službu, ili da se svi kompromitujući materijali obelodane porodici, organima društva i slično.
„Ljubavna zamka“
Pronalazi se odgovarajući kandidat u koga bi se regrutovani objekat mogao zaljubiti. Naravno uz prethodnu pripremu koja podrazumeva profilisanje regruta. Time se dobijaju informacije o tome šta targetiranom subjetu nedostaje, sa kojim problemima se suočava, koje su joj slabosti, navike, ne bi li se poslao adekvatna osoba za upoznavanje. Ljubav je velika sila. Može se naći brojni primeri kada je ljubav podsticala na ludosti koje u drugačijim okolnostima nikada ne bi smo uradili.
„Finansijska zamka“
Veoma čest tip regrutovanja prilikom dobijanja informacija ili stvaranja situacija koje su dovele do finansijskih nevolja regrutovanih. Rad za tajne službe je opcija za otplatu finansijskih problema.
„Zamka karijere“
Obaveštajne agencije specijalnih službi koje deluju učiniće sve da se njihov agent što više popne na lestvici karijere. Ovo je korisno i za obaveštajne službe i za samog agenta.
„Zamka – ucene“
Posedujući neke kompromitujuće podatke o ličnosti, planiranim ili aktivnostima iz prošlosti, obaveštajci često pribegavaju običnim ucenama. Na taj način veliki broj ljudi iz kriminalnog miljea pristupa službi koja ih drži na uzici.
„Zamka za avanturiste“
Među osobama od interesa za specijalnu službu ima i onih koji žele da učestvuju u ovoj avanturi radi adrenalina. U stvarnom životu, sve je mnogo komplikovanije i kada se jednom navučete na obaveštajno-specijalni rad u službi, teško da ćete ikada moći da izađete iz toga. Kako kažu „jednom agent, uvek agent“
„Ideološka zamka“
Dobivši informaciju da je kandidat za regrutaciju nezadovoljan postojećim političkim sistemom, agentska mreža lako pronalazi pristup do objekta koji, nakon odgovarajuće obrade, može biti regrutovan.
„Zamka za ljubitelje raznih tajnih društava“
Uključivši kandidata za regrutaciju u jedno tajno društvo, specijalnim službama neće biti teško da ga regrutuju za još jedan tajni posao. To su obično ljudi koji vole da rade poslove koje „obični“ ljudi ne rade.
„Zamka za nacionaliste“
Ljudi drugih nacionalnosti koji žive u zemlji, uz pravilno predstavljanje nacionalne ideje, postaju dobri kandidati za zapošljavanje.
KO VAS MOŽE REGRUTOVATI?
Naravno, niko neće uključiti čitavu mrežu agenata za regrutaciju jednog novog. Svaki agent u ovom procesu će obavljati ulogu koja mu je dodeljena prema unapred osmišljenom planu zapošljavanja. Obično se definišu tri glavne uloge za regrutaciju.
„Tobdžija“ – određuje potencijalnog kandidata sposobnog da bude od koristi specijalnim službama, on takođe prikuplja i prenosi sve informacije o objektu regrutovanja. Svi lični, finansijski, karijerni problemi su u interesu „tobdžija“. Zašto taj naziv? On je neko ko cilja i gađa metu. Naziv se razlikuje od službe do službe, ali smisao je isti. Obično se ovaj agent ne ističe u samom procesu regrutacije kod targetiranog objekta, što znači da sa njim ne ostvaruje kontakt već vrši selekciju podobnih kandidata i organizuje način praćenja kako bi se opskrbio što značajnijim obimom informacija.
„Regruter“ je agent koji je direktno uključen u proces zapošljavanja. Sastaje se sa kandidatom za zapošljavanje, sa novim agentom potpisuje neophodna dokumenta i vrši prve uplate. Ovaj obaveštajac možda nije ni iz ove zemlje i na sastanak će doći samo na određeno vreme i to da obavi taj posao. Ovaj specijalista mora da bude visoke klase, da ima dar ubeđivanja i da ima određena ovlašćenja, naravno ako se regrutacije izvrše direktno. Regruteri su takođe svi oni koji dolaze na ovaj ili onaj način u neposredan kontakt sa kandidatom. Ipak neko treba i da obavi osmišljeni scenarijo medenih ili ljubavnih zamki ili pak finansijskih i karijernih. Ovakve osobe moraju biti zaista ubedljivi i dobri glumci, šarmantni, nekada i beskrupulozni u zavisnosti ko je targetiran i sa kojim ciljem.
„Kustos” je agent iz centrale koji razvija i kontroliše uspeh operacije. Naravno, postoje izuzeci od svakog pravila, a regruter u određenoj situaciji može preuzeti odgovornost za regrutovanje novog agenta.
Veliki procenat otkaza agenata nastaje tokom prenosa informacija, pa komunikacija sa novim agentom mora biti veoma tajna.
Metode zapošljavanja
U osnovi procesa regrutovanja definisana su dva metoda: postepeni kontakt i direktna ponuda. Takođe, uzimajući u obzir podatke o regrutovanom objektu, potrebno je odlučiti pod kojim uslovima će specijalne službe ponuditi saradnju.
- Latentni, postepeni kontakt
Odabirom metode postepenog povlačenja odnosno latentnog kontakta, agent za regrutovanje održava ponovljene sastanke sa potencijalnim agentom, vodi razgovore sa njim i ulazi u njegov lični život. Postepeno, kandidat za zapošljavanje se navikava na svog sagovornika, počinje da sluša njegove misli, deli svoje probleme. Nakon nekog vremena, uspostaviće se odnos poverenja, koji iskusni agent može iskoristiti u svoju korist. Pozajmljivanje novca, deljenje alkohola, učešće u raznim nepristojnim događajima i sam objekat, a da to ne primeti, ide putem saradnje sa specijalnim službama. Završna faza ove metode je završni razgovor uz potpisivanje papira sa sporazumom o saradnji. Nakon toga se izrađuje plan zadataka, određuju uslovi rada, razvija se način prenošenja informacija i sprovodi brifing.
- Direktna regrutacija
Metoda regrutovanja direktnom ponudom podrazumeva neposredan razgovor o cilju zapošljavanja, sa dobrim razlogom da će se postići dogovor o saradnji. Sve ovo poverenje se daje nakon preliminarnog ispitivanja kandidata. Ne možete svakome direktno ponuditi posao u tajnoj službi. Sa nekim ćete ići korak po korak koristeći sve prethodne načine, tehnike i zamke, a nekoga jednostavno nećete animirati jer bi svojim ponašanjem ugrozio ne samo operaciju već celokupnu službu.
Takođe, ovaj metod se koristi kada nema dovoljno vremena, odlaska objekta u drugu teritorijalnu zonu ili u nekim rizičnim okolnostima. Ovaj metod će povećati rizik od izlaganja, pa je preporučljivo koristiti gostujućeg „regrutera“ za ovu svrhu. Ovo će obezbediti postojeću mrežu agenata.
Sa razvojem nauke i tehnologije, obaveštajci se prilagođavaju, ali u svom radu takođe koriste e-poštu, mobilne telefone da regrutuju agente. Pa, koliko god da su nove metode dobre, ništa ne može da zameni lični sastanak „Licem u lice“.
Ko je kadar za bezbednosno-obaveštajni rad?
Profil se određuje na osnovu nivoa, kompleksnosti zadatka i profilisanja potencijalnog kandidata otvaranjem i vođenjem dosijea kako bi se utvrdilo da li je podoban i da li odgovara konceptu operacije. To može biti neko iz bezbednosnih struktura, ali je praksa da postoje konekcije i mreže u svim porama društva: od studenata, dilera, preko zvaničnika, umetnika, doktora, do sveštenika i baka Mileve.
Vrhunac profesionalizma i umetnost
Angažovanje agenta u radu specijalnih službi važan je detalj u kreiranju celokupnog mehanizma za funkcionisanje mreže agenata. Da biste naterali potencijalnog agenta da radi protiv vaše zemlje za drugu specijalnu službu, za to morate imati veštine psihologa, govornika, demagoga, brzog reagovanja na nastalu situaciju – sve su to profesionalne karakteristike visoke klase obaveštajaca. Da, regrutovanje agenta, stvaranje mreže agenata, pokazuje ne samo uspeh specijalnih službi, već govori o tome koliko je jaka jedna država.
