Tokom godina filmska industrija i mediji prikazivali su termoviziju koja se najčešće koristi u otežanim uslovima za „skeniranje“ toplote i spratova objekata, detektovanje barijera poput zidova, detektovanje ljudskog tela kroz zidove prikazujući detalje i slično. Definitvno ćemo se složiti da u navedenom ima istine, ali do prvog zareza. Upravo takvi prikazi stvaraju zablude koje povlače brojne nedoumice u pogledu toga šta se termalnim kamerama zaista može prikupiti od podataka, a šta ne:
- Mogu li videti kroz zidove?
- Mogu li videti kroz neke druge materijale kao što je staklo, alu folija i drugo?
- Da li mi je ugrožena privatnost ako može precizno detektovati oblik mog tela sa svim detaljima?
- Kako uopšte izgleda termalna slika?
- Šta sve termovizijske kamere zapravo mogu da „vide“?
- Za šta se termalne kamere koriste?
U ovom članku odgovorićemo na sva ova i neka druga pitanja. Ali, pre nego što pređemo na to, hajde da prvo definišemo šta je to toplotna slika – termovizija.
Termalno snimanje je tehnika poboljšanja vidljivosti objekata otkrivanjem njihovog infracrvenog zračenja i stvaranjem slike na osnovu tih informacija. Termalno snimanje koristi infracrveno zračenje i toplotnu energiju za dobijanje informacija o posmatranim objektima. Prilikom korišćenja termalne kamere mogu se identifikovati objekti i ljudi ali ne na način na koji snima obična kamera, već samo toplotne slike – obrisi.
Koja je svrha korišćenja infracrvene kamere?
Upotreba infracrvenih kamera je raznolika i svakim danom sve brojnija: od daljinskog skeniranja drevnih artefakata do nadgledanja velikih industrijskih postrojenja. Infracrvena tehnologija se pokazala kao neprocenjivo sredstvo u brojnim industrijama. Studija Insight Partners pokazuje da će tržište infracrvenih kamera dostići 9.055,58 miliona dolara do 2027.
15 RAZLIČITIH UPOTREBA TERMALNIH KAMERA!
Koriste se u raznim delatnostima, uglavnom komercijalnim i industrijskim, koje zahtevaju otkrivanje promena koje se dešavaju u objektu ili živom biću, na primer dobijanje podataka o temperaturi ili toploti koju zrači objekat ili živo biće (čovek, životinja).
Koncept termovizije je zasnovan na toploti. Svi objekti emituju toplotu ili infracrvenu energiju u zavisnosti od njihove temperature. Sa povećanjem temperature objekta emituje se više zračenja.
Napomena: Osim ako je objekat na apsolutnoj nuli (-273,15°C), svaki objekat emituje malu količinu infracrvenog zračenja i termalna kamera ga može detektovati. Otkrivanje promena na objektu zavisiće od osetljivosti termalne kamere koja se koristi. Termalna kamera je u stanju da detektuje čak i male razlike u temperaturi.
Pošto većina objekata obično ima poseban toplotni potpis (otisak/pečat), termalne kamere se mogu koristiti za identifikaciju i razlikovanje od drugih objekata. Na primer požar na termalnoj slici izgledaće drugačije od čoveka ili životinje jer ima drugačiji toplotni potpis.
Normalno, termalne slike su po prirodi u sivim tonovima, pri čemu su crni/ plavi objekti hladni, a beli/ žuti/narandžasti topli, sa nekim varijacijama sive da bi se prikazala razlika između njih. Neke termalne kamere dodaju boju slikama kako bi bile jasnije i lakše za detektovanje toplote.
1. Da li termalna kamera može da vidi kroz zidove?
Odgovor je NE.
Termalne kamere ne mogu da vide kroz zidove. Ovo je popularna zabluda u koju smo pogrešno verovali zbog filmova. Zidovi su predebeli i imaju dovoljno izolacije da blokiraju infracrveno zračenje. Umesto toga, termalne kamere vide samo promene temperature površine koje su uzrokovane objektima iza zida, ali zapravo ne vide kroz njega.
Termalna kamera može detektovati toplotu samo sa zida gde je usmerena. Međutim, ako nešto unutar zida izazove značajnu promenu temperature, uređaj će to moći da otkrije. Na primer, toplotno snimanje može se koristiti za proveru zgrada – da bi se detektovali problemi kao što su curenje vode ili nedostatak izolacije, curenje gasa, nastanak požara ili neke druge neispravnosti.
2. Da li se termovizijom može videti kroz beton ?
Odgovor je NE.
Objašnjenje za ovaj odgovor na ovo je isto kao i za zidove. Termalne kamere ne vide kroz beton. Beton je previše debeo da bi omogućio prodor infracrvenog zračenja. Termalna kamera eventualno bi mogla da identifikuje nešto unutar betona kao što je cev koja uzrokuje razliku u temperaturi na površini betona.
3. Da li se termovizijom može videti kroz staklo ?
Odgovor je NE.
Staklo je visoko reflektujući materijal i deluje kao ogledalo za infracrveno zračenje. Ako je termalna kamera usmerena ka prozoru, može se videti samo reflektovana temperatura objekata, ali ne i stvarana emisija.
Staklo će blokirati niskofrekventno infracrveno zračenje (crveno vruće), ali će omogućiti prolazak visokofrekventnog (vrelo belo) IR. Termovizijske kamere koje ne vide kroz staklo takođe neće videti ni druge reflektujuće materijale kao što je polirani metal.
4. Može li termalna kamera da vidi kroz metal ?
Odgovor je NE .
Metal je zapravo poseban materijal. Kao što je pomenuto za staklene predmete, sjajni metali ili bilo koji metalni predmeti koji su glatki ili polirani će reflektovati infracrveno zračenje. Ovaj problem može da izazove problem merenja toplote svima onima koji pokušavaju da nadgledaju cevi ili mašine kako bi uočili pregrevanje delova.
Termalne kamere ne mogu da vide kroz metalne predmete, ali visoko provodljivi metali mogu otkriti vruće tačke, hladne tačke i nivo supstance unutar metalne posude.
5. Da li termovizija može da vidi kroz aluminijumsku foliju ?
Odgovor je NE.
Svaki električno provodljivi materijal će blokirati infracrveno zračenje. Što je veća provodljivost, to je veće blokiranje. Pošto je aluminijumska folija visoko provodljiv materijal, ona će ubiti svo infracrveno zračenje – u prevodu neće biti slike na infra kameri.
6. Može li infra da vidi kroz plastiku?
Odgovor ZAVISI od debljine plastike
Infracrveno zračenje će proći kroz tanku plastiku, omogućavajući termalnoj kameri da otkrije bilo šta iza nje. Neke vrste plastike dozvoljavaju IR prolazak za razliku od deblje plastika koja će blokirati infracrveno zračenje.
7. Može li se termovizijom videti kroz dim i druge gasove?
Odgovor je DA.
Termalne kamere su u stanju da detektuju toplotu kroz dim i obično ih koriste vatrogasci u tu svrhu. Čestice čađi u dimu efikasno blokiraju vidljivu svetlost, ali dozvoljavaju infracrvenom zračenju da prođe omogućavajući vatrogascima da se kreću kroz okruženja ispunjena dimom.
8. Može li termalna slika da vidi kroz prašinu?
Odgovor je DA.
Termalne kamere su u stanju da detektuju toplotu kroz prašinu u zavisnosti od veličine čestica prašine, njihove gustine i temperature. Ako je prašina dovoljno vruća, omogućiće infracrvenom zračenju da prođe kroz njega, tako da se kroz nju može videti pomoću termovizijske kamere.
9. Da li termovizija može da vidi kroz raznošenje peska?
Odgovor je DA.
Princip gledanja kroz prašinu primenjuje se na sposobnost termovizijske kamere da vidi kroz pesak koji vetar raznosi u vazduhu. Termalne kamere su u stanju da detektuju toplotu čak i u ovim situacijama, ali će termalna slika u velikoj meri zavisiti od veličine čestica peska, njihove gustine i temperature.
10. Da li termalni uređaj može da vidi kroz kišu ?
Odgovor je DA.
Kiša često ima sposobnost da ozbiljno ograniči domet termalne kamere zbog zračenja koje dolazi od kapljica vode, tako da utiče na vidljivost objekata. Iako termovizijske kamere mogu da vide u gorenavedenom stanju, na vizuelni prikaz snimljenog materijala utiče jačina kiše i udaljenost kamere.
11. Može li da vidi kroz sneg?
Odgovor je DA.
Isti princip za gledanje kroz kišu ovde važi i za sneg. Termovizijske kamere mogu da vide kroz sneg iako može biti veoma ograničeno u zavisnosti od težine/debljine snega.
12. Može li kamera da vidi kroz maglu?
Odgovor je DA.
Magla i kiša često imaju sposobnost da ozbiljno ograniče domet termalne kamere zbog zračenja koje dolazi od kapljica vode. Međutim, u većini vremena, termalne kamere mogu mnogo uspešnije prodreti u maglu nego obične kamere ili ljudsko oko. Otuda i razlog zašto proizvođači automobila ugrađuju termovizije u pakete senzora vozila.
13. Da li termalni uređaj može da vidi kroz vodu?
Odgovor je NE.
Termalne kamere uglavnom ne rade dobro pod vodom. To je zbog problema koji se javlja kao i prilikom snimanja stakla. Voda blokira mnogo infracrvenih talasnih dužina, slično kao što neprozirna barijera blokira talasne dužine vidljive svetlosti. Još jedan izazov zašto termovizijske kamere ne mogu da vide kroz vodu je vezan za toplotnu provodljivost i specifičnu toplotu. Voda ima veći toplotni kapacitet od vazduha i zahteva četiri puta više energije za podizanje ili snižavanje temperature. U prevodu sve što se nalazi na većoj dubini biće teže za detekciju. Još jednostavnije – objekti će se detektovati teže u vodi nego u vazduhu. Međutim, istraživači morskog života koriste termalne kamere za otkrivanje oblika života na površinskom nivou. Takođe, mirna i bistra voda će raditi za termalnu kameru bolje od zamućene vode.
14. Mogu li termovizijske kamere da vide kroz drveće ?
Odgovor je NE .
Termalna kamera ne može da detektuje objekte kroz deblo drveta, ali može da pomogne u uočavanju ljudi ili životinja u šumskim predelima. Timovi za potragu i spasavanje često koriste termoviziju da bi uočili toplotne otiske kada pretražuju šume.
15. Da li infra može da vidi podzemlje ?
Odgovor je NE.
Arheolozi koriste termovizijske kamere za skeniranje objekata koji su blizu površine ili traže vlagu koja prodire u zidove iskopanih mesta. U nekim slučajevima, slike podzemnih objekata na arheološkim nalazištima lako se otkrivaju uz pomoć termalne kamere.
16. Da li termovizija može da vidi kroz stene ?
Odgovor je NE, ali može pomoći u otkrivanju anomalija u nekim stenskim formacijama. Infracrvena termalna slika je korišćena u studiji u kojoj je dokazano da se termalnim kamerama daljinski mogu otkriti deformacije čime se poboljšava procena opasnosti od odrona.
17. Može li termalna slika da vidi kroz ljudsko telo ?
Odgovor je NE.
Opšte je poznato da se termalnom kamerom može otkriti oblik života, ali ne može da vidi kroz telo. Međutim, korišćenje naprednije tehnologije i termovizije omogćilo je da se utvrde obrasci bolesti na osnovu distribucije telesne temperature. Telesna temperatura je suštinski pokazatelj zdravlja ljudi, pa se njenom određivanju posvećuje velika pažnja. Termografija ne samo da obezbeđuje precizno merenje temperature, već daje i detaljnu sliku distribucije telesne temperature pacijenata.
18. Može li se termalnom kamerom registrovati vantelesni entitet?
Omiljeno pitanje ljubitelja paranormalnih pojava. Obično se za praćenje ovakvih aktivnosti koriste termovizijske kamere. Dakle sve što emituje temperaturu ili infracrveno zračenje može biti snimljeno pod uslovom da nema barijera poput zidova, betona i gorenavedenih materijala koji blokiraju rad termalne kamere.
19. Da li se može koristiti u mraku?
Odgovor je DA.
Kao što smo više puta pomenuli u članku, ove kamere su osetljive na toplotno zračenje koje dolazi od predmeta. Termovizijske kamere mogu detektovati emitovanu energiju kroz dim, prašinu, maglu, pesak koji se raznosi na vetru, kišu i sneg. Talasna dužina vidljive svetlosti odbija se od mračnih čestica zbog kratke talasne dužine. Duga talasna dužina infracrvenog spektra može proći kroz mračno okruženje omogućavajući termoviziru da detektuje emitovanu energiju.
Da rezimiramo
Termalna kamera ne može da snima kroz:
- Zidove
- Beton
- Staklo
- Aluminijumsku foliju
- Metal
- Stene
- Drveće
- Pod zemljom
- Ljudsko telo
- Vodu
- Plastiku (u zavisnosti od debljine – ako je deblja neće moći da se prikaže na termalnoj slici)
Termalna kamera zasigurno snima kroz:
- Dim
- Prašinu
- Pesak na vetru
- Kišu
- Sneg
- Maglu
- Noć / smanjene uslove vidljivosti
