U današnje vreme, retko koja država ne koristi nadzorne kamere na javnim mestima koje predstavljaju primarno sredstvo za praćenje kretanja stanovništva i za sprečavanje kriminala i terorizma, kako u privatnom tako i u javnom sektoru. U ovom tekstu procenjujemo ulogu sistema za video nadzor u jačanju bezbednosti koji uključuje i sisteme za prepoznavanje lica.
Sistem video nadzora sastoji se od mreže kamera koja je instalriana na štićenom objektu ili površini (privatnoj ili javnoj) i omogućava vizuelni prikaz i uvid u bezbednosno stanje, u cilju otkrivanja i odvraćanja kriminalnih aktivnosti. Nekada je upotreba bila ograničena, a danas se sve više koriste kako u javnom i privatnom sektoru, tako i u domaćinstvu.
Razvoj tehnologije povlači i naprednije funkcije kamera koje uslovljavaju način na koji se digitalni podaci prikupljaju, analiziraju, dele i čuvaju. CCTV tehnologija postaje neizostavni element pametnih gradova u kojima značajnu ulogu igra mašinsko učenje i veštačka inteligencija.
Savremeni sistemi danas imaju vrhunske mogućnosti, koje sa druge strane, stvaraju okruženje visokog rizika. Zbog toga je krucijalno da postoji adekvatna primena zakona i dopuna postojećih. Jednostavno je, da bi ste neku novu tehnologiju uveli i sa njom upravljali u vremenu i prostoru koji uključuje ljude, njihovo kretanje i navike, neophodna je validna potpora u zakonu.
Zamislite koje sve mogućnosti može da vam ponudi smartcity i smart home, da jednim pljeskom zaključate vrata, da glasom uključite grejanje još dok ste na poslu, da biometrijski otključate auto i imate pregled realnog stanja stvari u saobraćaju kako bi ste izabrali najbolju moguću rutu do željene destinacije, i još mnogo toga. Sjajno je. Nudi vam užitak, efikasnost, više vremena, sigurnost, upravljanje privatnošću. No, ta čar tehnologije i užitak vrlo lako može postati naličje ako dospe u pogrešne ruke.
Na primer, Velika Britanija je prepoznata kao vodeći korisnik video nadzora budući da su instalirane kamere u gotovo svakoj ulici, po čemu ni naša prestonica u poslednjih par godina ne zaostaje. Ovakvi sistemi nailaze kako na odobravanje javnosti tako i na prekor, jer mogu biti invazivni i značajno uticati na život običnih ljudi dok obavljaju svoje svakodnevne poslove i mogu izazvati zabrinutost za privatnost.
Potencijalna vrednost tehnologije javnog nadzora je dobro demonstrirana još u aprilu 2013. godine. Naime istražitelji su identifikovali dvojicu osumnjičenih za bombaški napad na Bostonskom maratonu tako što su pregledali materijal koji su snimile gradske kamere. Zahvaljujući video zapisu, učinioci su identifikovani i ubrzo uhapšeni.
Ko reguliše i sprovodi upotrebu CCTV-a?
Ko povlači crtu između legitimnog inetresa da se video nadzor instalira i privatnosti? Šta je sa kamerom postavljenom u domaćinstvu ili stambenoj zgradi? Ko reguliše upotrebu video nadzora na privatnom posedu?
Iako smo napomenuli značajnu ulogu kamera, važno je postaviti pitanje ko je na onom drugom kraju – iza objektiva kamere? Ko vas zaista posmatra? Ko na kraju gleda ono što objektiv kamere zabeleži i vidi? Ko odlučuje kada je sigurnosna kamera instalirana u legitimne svrhe ili u inat komšiji (npr kada je namerno uperena u prozore privatne kuće i slično)? O tome više pogledajte u našem tekstu – DA LI KOMŠIJA SME DA ME SNIMA? Sve o video nadzoru u stambenim zgradama i domaćinstvu – i možda nađete odgovor.
Opšte je poznato da veliki broj video zapisa zabeleženih bezbednosnim kamerama završi u javnosti ili na sajtovima za odrasle ukoliko su neprimerenog, eksplicitnog sadržaja. Da napomenemo neke svetske momente kada se još 2014. godine, video materijal sa sigurnosnih kamera metroa Delhija „isplivao“ na Jutjubu, kao i na nekim sumnjivim sajtovima. Ko je odgovoran za zloupotrebe podataka sa javnog video nadzora? Ukratko – ko odlučuje i reguliše?
Za sada, upotreba video nadzora delimično je regulisana GDPR -om, Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, kojim je definisano da je svaki podatak prikupljen putem sistema video nadzora takođe podatak; primenu vrše nadležne institucije, Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja i policija kojima građani i treba da se obrate u slučaju bilo kakvih zloupotreba, pitanja i sporova.
Posmatrajući svetske trendove, primenom GDPR-a samo smo „zagrebali“ ispod površine, te je neophodno doneti nove zakone kojima se bliže uređuje oblast upotrebe tehnologije video nadzora.
Sada treba staviti akcenat na prepoznavanju lica. Sve više i više dobavljača nudi tehnologiju kao standard, ali još uvek postoji mnogo javnih debata o upotrebi automatskog prepoznavanja lica – posebno u vezi sa GDPR-om. Kada kamera “uhvati“ i identifikuje lice Pere Petrovića na primer kao ‘ne-pretnja’, koliko dugo ovu sliku treba držati? I čija je odgovornost da ovo izbriše iz sistema? Da li ovo treba da bude ugrađeno rešenje proizvođača ili operater treba da donese odluku? Postoje brojni slučajevi kršenja GDPR-a među operaterima video nadzora, kao što je pokazano u istrazi iz 2019. godine .
Ova debata će verovatno nastaviti da zahuktava situaciju, budući da nas primena tehnologije za prepoznavanje emocija čeka maltene odmah „iza ćoška“.
„Ako nemate šta da krijete, nemate o čemu da brinete…?“
Kada ste u javnom prostoru, nemate pravo na privatnost. Dakle, koja je razlika u tome što vas gleda CCTV kamera? Čak i ako ste uhvaćeni da kopate po nosu, policija vas neće uhapsiti zbog toga. Da, kamera za video nadzor na javnim mestima je dobra – pomaže u prevenciji kriminala i uopšte socijalno negativnih pojava, i deluje kao sredstvo odvraćanja. Istraga nakon zločina je dosta olakšana, a hvatanje učinioca lakše nego ikada. Tako bi bar trebalo da bude, u suprotnom toliki broj cctv kamera može se sa razlogom dovesti u pitanje.
Mač sa dve oštrice?
U nastavku teksta navešćemo prednosti i nedostatke nadzornih kamera na javnim površinama, koji izražavaju mišljenje javnog mnjenja, a ne stavove profesionalaca, navodi IFSEC.
Prednosti video nadzora na javnim mestima
- Treba da postoje kamere na javnim mestima jer obezbeđuju sigurnije okruženje i prevenciju. Retko ko će pokušati da vam naudi kada zna da se njegove akcije snimaju kamerom.
- Policija može da identifikuje (potencijalne) učinioce snimljene kamerama. Na taj način mogu se sprečiti brojna krivična dela, a cctv zapis iskoristiti u istražnom i sudskom postupku kao materijalni dokaz.
- Pored toga, kamere štite imovinu od krađe i vandalizma. Veoma je teško izvući se u krađi ako vas je uhvatio objektiv kamere. Identifikacija putem kamera može se izvršiti u toku ili nakon izvršenja krivičnog dela.
- Neki ljudi mogu reći da ne bi trebalo da imamo sisteme vidoe nadzora na javnim mestima. Tvrde da zadiru u privatnost. Argument je, međutim, zašto biti u javnosti ako želite privatnost? Kontrola prostora putem ovog sistema, ima za cilj da čuva vas i imovinu od potencijalnih opasnosti, a ne da vas uhodi. Kamere nisu tu da zadiraju u privatnost osobe, već da zaštite javnost odvraćanjem od kriminalnih aktivnosti i obezbeđivanjem materijalnih dokaza.
Manje je verovatno da će kriminalci počiniti zločine u tom području ako znaju da će ih snimati sve vreme.- Ako ljudi znaju da su oko njih kamere, najverovatnije neće učiniti ništa glupo, osećaju se sigurnije jer znaju da će potencijalni pljačkaš ili napadač biti osujećen prisustvom kamera ili da će bar biti identifikovan ako do napada i dođe.
- Kamere, putem video analitike, sada imaju mogućnost zumiranja kako bi otkrile nečiji identitet što može biti od izuzetne koristi za brzu intervenciju nadležnih organa. Naročito u slučajevima otmice, video bi bio odličan način za brzo pronalaženje osobe i možda sprečavanja smrtnog ishoda!
- Razvoj softvera za prepoznavanje lica i analitičkog softvera omogućava mnogo veće prediktivne uvide u kriminalno ponašanje i preciznije izveštavanje.
Nedostaci nadzornih kamera na javnim mestima
- To je povreda građanskih sloboda. Zašto snimati nevine ljude koji ne rade ništa kriminalno na javnim mestima?
- „Oni koji se odriču slobode radi sigurnosti ne zaslužuju ni jedno ni drugo“ – Bendžamin Frenklin. Kamera svuda ne predstavlja odvraćanje, ali to sada nije ni važno. Ako čitav sistem tehnologije dospe u pogrešne ruke, može biti katastrofalno. Ne zaslužujemo da nas gledaju dok živimo.
- Primer: U Njujorku je jedan muškarac izboden i ostavljen da umre ispred tri nadzorne kamere. Hitnoj pomoći je trebalo 2 sata da stignu do povređenog, a on je preminuo pre nego što je stigao u bolnicu.
- Policija bi trebalo da bude više na ulicama. Javni video nadzor ne može da zameni patrolu na terenu. Jednostavno je tako.
- IP kamere povezane sa Internetom lakše je „hakovati“, a zabrinutost oko sajber bezbednosti samo nastavlja da raste.
- Gde se čuvaju podaci koji se snimaju i koliko dugo? Da li su svi operateri usklađeni sa GDPR-om?
Rešenje između „ZA“ i „PROTIV“
Kao prvo, kamere bi trebalo da budu postavljene tako da ostvaruju svoju svrhu, ali i da izbegnu bespotrebno ugrožavanje privatnosti – neprikladne uglove posmatranja na privatne prostore, kao što su dvorišta i prozori spavaćih soba ili toaleta, svlačionica i slično.
Organi za sprovođenje zakona moraju formulisati kako se kamere za nadzor mogu koristiti i koje su konsekvence zloupotreba. Isto tako, službenici treba da budu temeljno obučeni o ovim politikama i da budu odgovorni za njihovo poštovanje.
Trebalo bi da se javnost obavesti o svim detaljima postojeće i uvođenju novih vrsta tehnologije prema zakonskim regulativama.
Koliko će biti korisna tehnologija, najviše će zavisiti od uloženih resursa i umeća njenog korišćenja. Najefikasniji sistemi su oni kojima upravljaju obučeni i iskustveni profesionalci. Korišćenje ispravne video-analitike zapravo može preduprediti krivična del ili nesreće pre nego što se dogode. Ispravan softver za upravljanje će pomoći u označavanju, arhiviranju i preuzimanju autentičnih podataka za istragu nakon događaja.
CCTV kamere su samo manje efikasna alternativa u odnosu na to da policija patrolira ulicama. Kao i kod bilo koje tehnologije, upotreba kamera ni u kom slučaju nije zamena za živog čoveka. Potrebno je da postoji integrativno delovanje i čoveka i tehnologije i da ista bude upotrebljena na najbolji mogući način.
Javne kamere za video nadzor i građanske slobode mogu koegzistirati ako se CCTV sistemi implementiraju i koriste odgovorno i uskladu sa zakonom.
……Summa sumarum
Koristeći CCTV, nadležni organi mogu da steknu najbolju moguću svest o situaciji tako da oni u kontrolnoj sobi, komandnom vozilu ili na terenu mogu da vide širu sliku onoga što se dešava u bilo kom trenutku. Ovaj širi pogled – sa CCTV snimcima koji se često povezuju sa digitalnom mapom okoline – osigurava da pripadnici policije mogu da budu raspoređeni efikasno, dajući bezbednosnoj operaciji maksimalnu efikasnost. Na taktičkom nivou, današnji CCTV sistemi visoke definicije mogu omogućiti operaterima da usko zumiraju u masi, kako bi dobili više detalja o konkretnom incidentu, i pravovremeno iskoristili sve neophodne resurse.
Naravno sve ovo iziskuje kvalitetan spoj korišćenja naprednih tehnologija i ljudskog znanja kroz etičnu i zakonsku primenu u cilju postizanja optimalnog nivoa bezbednosti, očuvanja privatnosti i slobode kao Ustavom zagarantovana ljudska i građanska prava.
