Različite vrste krađa zaposlenih:
Prvi korak ka sprečavanju krađe je razumevanje njenih različitih tipova i motiva zaposlenog. Krađa novca ili robe može biti očigledan oblik krađe, ali zaposleni mogu postati prevrtljiviji, mogu poništavati transakcije da bi prikrili svoje tragove. Takođe mogu da „ukradu vreme“ menjajući vreme dolaska i odlaska.
Na taj način kompanije trpe i mogu izgubiti veliki procenat novca. Sa velikim brojem zaposlenih koji priznaju da su barem jednom ukrali nešto sa svog radnog mesta, važno je okriti i one „latentne“ krađe koje koje nisu uhvaćene, a konstantno stvaraju nelogičnosti. Od ključnog značaja je da postoje mehanizmi kojima se prati situacija i onemogućava dalji nastavak.
Postavlja se pitanje: Koje vrste krađa postoje? Ako znate šta tražite i pratite, vrlo lako možete intervenisati, sprečiti otuđenje kompanijske imovine i sačuvati budžet.
Krađa inventara
Zaposleni mogu biti uzrok i do 50% smanjenja zaliha. Ako vaša kompanija prodaje fizičke proizvode, zaposleni mogu ukrasti ili za sopstvenu upotrebu ili da bi ga preprodali. Kamere na licu mesta mogu pomoći da se ublaži potencijalna krađa ili barem da se uhvate lopovi na delu. Druga opcija je da skuplje stavke inventara držite zaključanim i dozvolite pristup samo menadžerima.
Krađa usluga
Kompanije koje nude usluge često mogu uključiti popust za zaposlene na te usluge. Međutim, postoji mogućnost zloupotrebe sa bilo kojim popustom. Zaposleni mogu pokušati da koriste te usluge besplatno.
Krađa podataka
Krađa podataka može biti jedna od najopasnijih vrsta. Može ugroziti informacije o klijentima, kao i poslovne tajne kompanije. Krađa podataka takođe može uključivati lične podatke zaposlenih, brojeve kreditnih kartica, liste kontakata klijenata i još mnogo toga. Imovina kompanije može biti u opasnosti. Osim toga, posledice gubitka osetljivih podataka o klijentima i zaposlenima mogu ići daleko dalje od same krađe. I kupci i zaposleni bi oklevali da ponovo veruju vašoj kompaniji sa svojim podacima.
Krađa platnog spiska
Svako preduzeće ima platne zadatke i zaposlene koji su za njih odgovorni. To znači da je svako preduzeće u opasnosti od krađe platnog spiska. Zaposleni koji su odgovorni za poslove vezane za finansije mogu da kradu od svojih poslodavaca tako što će sami unovčiti čekove kolega ili tako što će ispisati lažne čekove i zatim ih unovčiti.
Krađa vremena
Zaposleni mogu da ukradu vreme svom poslodavcu na dva načina. Prvo, oni mogu da falsifikuju svoje zapise o vremenu kako bi izgledalo kao da su radili duže nego što su radili. Drugo, radno vreme mogu da koriste za sasvim druge, neformalne aktivnosti. Svakom zaposlenom je potreban odmor tokom celog radnog dana i sasvim je normalno da provede neko vreme u druženju sa kolegama. Ova druga vrsta krađe vremena se dešava kada zaposleni provode previše vremena u „praznom hodu“.
Krađa novca
Krađa novca, obično gotovine, predstavlja veći rizik za maloprodajne objekte nego druge vrste poslovanja. Zaposleni upravljaju gotovinom u kasama i stoga imaju mogućnost i da je prisvoje. Alternativno, zaposleni može prenaplatiti kupcu, a zatim zadržati razliku za sebe.
Kako uočiti krađu zaposlenih?
Nedostatak inventara i kancelarijskog materijala su prvi i uočljivi znaci krađe. Pad profita može biti suptilniji znak krađe za koju će biti potrebna neka istraga da bi se povezala. Loši odnosi među zaposlenima takođe mogu pomoći u identifikaciji krađe vremena.
Ponašanje zaposlenih takođe može ukazivati na krađu. Ako su određeni zaposleni iznenada zainteresovani da ostanu do kasno ili da dođu ranije, možda će pronaći prilike da kradu kada nikog nema. Zaposleni čiji način života ne može da se pokrije njihovim platama takođe mogu da kradu da bi finansirali luksuz ili zavisnost.
Zašto zaposleni kradu?
Zaposleni kradu iz mnogo razloga, a krađa se može manifestovati u različitim oblicima. Biti svestan znakova i preduzeti korake za sprečavanje i rešavanje svake vrste može pomoći da vaš inventar i zalihe budu na policama i da vaš operativni budžet ne trpi odliv. Razumevanje zašto zaposleni kradu je takođe važno za sprečavanje krađe.
Neki zaposleni kradu jednostavno zato što postoji prilika. Drugi se mogu na neki način osećati nepravednim od strane svog poslodavca i krasti kao oblik odmazde. Drugi mogu da kradu jer veruju da je krađa bezopasna jer njihov poslodavac ima osiguranje od krađe. Drugi veliki faktor u krađi zaposlenih su nedogovarajuće mere bezbednosti. Ako je bezbednost slaba i kazne se ne primenjuju, postoji veća verovatnoća da će doći do krađe. Treći faktor je loša materijalna, finansijska ili zdravstvena situacija zaposlenog, koji će načiniti neki vid navedene štete. Takav vid krađe je često praćen prinudom životnih okolnosti i tada poslodavac treba da pokaže empatiju i nađe drugačije, stimulativne načine, kako bi pomogao u rešavanju problematike.
Kako sprečiti krađu od strane zaposlenih?
Na sreću, postoje neki koraci koji se mogu preduzeti, a tiču se jačanja sistema korporativne bezbednosti.
Pažljivo birajte kadrove
Strogi standardi zapošljavanja mogu pomoći u sprečavanju lošeg odabira. Uvrstite bezbednosne provere kao poželjnu kompanijsku praksu. Uverite se da potencijalni zaposleni nema kriminalnu prošlost. Razgovor sa prethodnim poslodavcima i preporuke mogu vam takođe pomoći da identifikujete potencijalni rizik.
Učinite krađu nepoželjnom
Stroge kazne mogu pomoći da se odvrate potencijalni lopovi, ali takođe mogu naterati lopove da postanu kreativniji u prikrivanju tragova. Krađu možete učiniti nepoželjnom na druge načine, kao što je povećanje plata i aktivnosti koje zaposlene čine zadovoljnijim.
Uvođenje protokola
Sprovođenje procedura i popis inventara, uvođenje i drugih mera praćenja može pomoći u brzom uočavanju krađe. Video nadzor omogućava poslodavcima da budu u toku sa radnjama zaposlenih i sumnjivim aktivnostima. Redovne finansijske revizije i kontrole gotovine mogu pomoći da se identifikuju i spreče bespotrebni problemi.
Doslednost u sprovođenju kaznenih politika
Uspostavljanje politike za rešavanje posledica krađe može biti destimulativno, posebno ako su zaposleni od samog početka upućeni na konsekvence u slučaju otuđenja imovine ili nanošenja nekog drugog oblika štete. Ako zaposleni ipak krade, važno je da budete dosledni u primeni posledica. Ako zaposleni osećaju da će moći da se izvuku sa krađom ili da trpe manje posledice, možda smatraju da je rizik vredan toga.
Kako se nositi sa krađom zaposlenih?
Nekada se može ustanoviti da vaše mere za sprečavanje krađe nisu bile baš uspešne i da su vas zaposleni i pored toga potkradali. Pravilno upravljanje krađom može pomoći da se ista ne ponovi, bilo od strane istog zaposlenog ili nekog drugog. Važno je da postoje odgovarajući mehanizmi – disciplinske kazne ili pravno rešavanje. Krađa na radnom mestu nije samo prekršaj, već je krivično delo.
- Prikupite dokaze
Bez obzira da li želite da obavestite policiju ili ne, važno je imati čvrste dokaze pre nego što optužite zaposlenog. Od suštinskog je značaja da budete u mogućnosti da dokažete da je došlo do krađe kako biste mogli da preduzmete odgovarajuće mere. Takođe je važno da budete 100% sigurni da se suočavate sa pravom osobom.
- Otkaz
Mnogi prekršaji na radnom mestu mogu se prvo rešiti upozorenjem ili pisanjem. Otkaz je obično poslednje sredstvo za ponašanje koje traje čak i nakon drugih progresivnih disciplinskih mera. Krađa, međutim, generalno nije jedan od tih prekršaja. Ako zaposleni ukrade od kompanije, upozorenje neće učiniti ništa osim pokazivanja popustljivosti. Ta popustljivost može podstaći i druge da kradu, jer će krađu videti kao nešto što nema stvarne posledice.
Zaposleni koji je spreman da krade od vaše kompanije, verujte da nije onaj koga želite da zadržite na platnom spisku.
- Obratite se policiji
Krađa bilo koje vrste je krivično delo. Ako ste sigurni da u svojim redovima imate osobu koja šteti vašem poslovanju, imate sumnju ili čvrste dokaze, obratite se policiji. Ako imate osiguranje koje pokriva unutrašnju krađu, od značaja će vam biti policijski izveštaj koji će poslužiti kao relevantan dokaz za osiguravajuću kompaniju.
