Sada, hajde da proverimo neke od najvažnijih bezbednosnih praksi koje izvođač treba da sledi:
Prvo i osnovno mora postojati lična zaštitna oprema (LZO)!
Građevinska industrija je poznata po bezbednosnim rizicima. Ipak, građevinski radnici izloženi su građevinskim nesrećama. Ove opasnosti uključuju povrede očiju, udova i drugih delova tela, mehaničke i električne opasnosti, pa čak i smrtne ishode zaposlenih. Dakle, veoma je važno da svaki radnik nosi ličnu zaštitnu opremu (LZO).
Da bi se povrede od ovakvih nesreća svele na najmanju moguću meru, radnici su dužni da nose rukavice, zaštitne naočare (zaštitno staklo), štitnike za kolena, kačkete, štitnike za uši, respiratore i prsluke kad god je to potrebno.
Zaštitna oprema mora odgovarati radnicima i treba je održavati čistom. Od zaposlenih se takođe očekuje da budu svesni kada i gde se koristi zaštitna oprema. Iako je ovo osnovna obaveza poslodavca i zaposlenog, nekako praksa skoro uvek pokaže drugačije, pa nije zgoreg da opomenemo da je nošenje zaštitne opreme imperativ za bezbedan rad.
Jednostavne preventivne mere poput ovih mogu eliminisati mnoge povrede povezane sa električnim, mehaničkim, hemijskim, fizičkim i radiološkim nesrećama.
Pridržavajte se smernica za životnu sredinu
Još jedan veoma važan segment je pridržavanje ekoloških smernica.
Opasnosti po životnu sredinu su češće u zimskim i kišnim sezonama. Jako sunce koje se nadvija nad gradilištem takođe predstavlja opasnost za radnike. Stoga je neophodno biti svestan i preduzeti neophodne mere kako bi se sprečile povrede izazvane vremenskim uslovima.
Rukovodilac izgradnje treba da preuzme odgovornost u takvim scenarijima i da bude spreman čak i da zaustavi radove ako je potrebno. Konačno, u slučaju više sile, najbolje je potpuno obustaviti izgradnju na licu mesta.
Održavajte radni prostor čistim
Gandi je jednom rekao, „Čistoća je pola zdravlja.“
U potpunosti važi i za gradilišta. Čista lokacija je sigurna lokacija. To je tako jednostavno. Generalno, gradilišta su poznata po različitim opasnim predmetima, materijalima i često neobeleženim opasnim zonama. Prašina i ostaci mogu biti veoma toksični i izazvati ozbiljne respiratorne bolesti. I ne samo to, već i slojevi prašine mogu izazvati još nevolja, infekcije oka, kože i slično. Takođe usled nereda mogu nastati površinske rane, povrede usled izleta, okliznuća i spoticanja na skrivene gvozdene i čelične šipke. Dakle, preporučljivo je nositi odgovarajuću zaštitu za usta i oči dok koristite prašnjavu opremu, odgovarajuće zaštitno odelo i čitav prostor obeležiti shodno standardima i dobroj bezbednosnoj praksi.
Složićemo se da je Gandijev savet ipak vanvremenski?
Bezbedni i na merdevinama
Bezbednost merdevina je još jedno važno pitanje. Iako zvuči ustaljeno i obično, povrede upotrebom merdevina nisu izašle iz mode. Nepažnja ili umor radnika, može zaista dovesti do fatalnih ishoda. U svakom slučaju, pridržavajući se saveta za bezbednost na radu, možete obezbediti maksimalnu zaštitu od nezgoda na merdevinama, smanjujući opasnost od pada.
Merdevine moraju biti čvrste, suve, bez korozije i drugih oštećenja. One uvek moraju biti više od odredišta penjača. Naravno, održavanje merdevina čistim, je ključno.
Ukoliko vaši radnici ne rukuju merdevinama najspretnije, pružite odgovarajuću obuku nekvalifikovanim radnicima. Ove odnose se i na skele i na stepenice.
Eliminišite gužve unutar perimetra lokacije!
Izgradnja nije laka, da se razumemo. Građevinski radnik treba da uloži preterani fizički napor i pažnju na projekat. Radnici ne bi trebalo da shvataju svoj posao zdravo za gotovo i treba izbeći bespotrebna okupljanja i gužve, posebno na obeleženim rizičnim zonama, velikim visinama i oko mašina. Iako je uobičajeno da se radnici “gomilaju“ oko nove opreme rukovodilac na građevini treba da se pobrine da to ne pređe u naviku. Da biste to sprečili, pridržavajte se najjednostavnijih mera bezbednosti na gradilištu – BEZ GUŽVE.
Mere predostrožnosti za podizanje teške opreme:
Podizanje teške opreme je neizostavni deo građevinskog posla. Koliko god radnici bili oprezni, uvek može biti prostora za povredu. Zbog toga je važna prevencija. Opasnosti od podizanja mogu dovesti do povrede mišićnog i skeletnog sistema, nervnog i vaskularnog. Takođe može dovesti i do paralize udova usled velikih napora i oštećenja kičme. Dakle, građevinski radnici treba da se jave čim osete da nešto nije u redu, a svaki posao bez odgovarajuće zaštitne opreme da ODBIJU.
Šta je ovde bitno?
- Praćenje pravilne tehnike dizanja;
- Razumevanje sopstvenih ograničenja i traženje pomoći;
- Korišćenje inovacija u građevinskoj tehnologiji.
Pravilna obuka na lokaciji
Svaki građevinski radnik treba da prođe odgovarajuće obuke za bezbedan rad stupanjem u radni odnos. Ovo eliminiše sve početničke greške i čini radnike sigurnim i prijatnim na lokaciji.
Sigurnosne procedure i protokoli se moraju striktno poštovati. Svaki službenik za bezbednost i zdravlje na radu mora obezbediti da svaki radnik razume značaj obuka koje se sprovode i da u svoj radni proces implementira metode i tehnike koje su mu pokazane. Takođe poslodavac sve zaposlene mora upoznati sa svim mogućim rizicima na radnom mestu i radnom okruženju.
Bezbednosna kultura i program obuke
Programom bezbednosnih obuka vrši se edukacija zaposlenih, ali to jednostavno nije dovoljno na duže staze. Zašto? Zato što su zaposleni kao i svaki drugi podložni greškama, jer su samo ljudska bića! Od ključnog značaja je negovanje bezbednosne kulture koja omogućava kolektivu koheziju i međusobnu empatiju i učenje jednih od drugih. Na taj način zaposleni u potpunosti apsorbuju ideale i vrednosti kompanije jačajući moral.
Stvaranje sistema povratnih informacija i ohrabrivanje radnika da govore o svojim problemima će mnogo doprineti poslovnoj klimi. Razmislite o tome!
Sistem upravljanja rizikom
Izgradnja zaštitnih ograda i rutinska provera stabilnosti svake skele, obezbeđivanje zaštite za oči, zaštitne opreme i druge sigurnosne opreme, kao i postavljanje zaštitnih mreža neki su od načina za sprečavanje nesreća na radnom mestu.
Potencijalni rizici se takođe mogu smanjiti posedovanjem:
- pravilne analize i izveštaja prethodnih nezgoda;
- sistema za hitne slučajeve;
- ličnog sistema za zaustavljanje pada.
Čak i da sve bude po planu, još uvek ima mesta da se desi nešto loše. Na primer, bezbednost na radnom mestu može biti ugrožena događajima više sile kao što su zemljotresi, uragani i klizišta.
Građevinske kompanije treba da budu spremne da se nose sa ovakvim nesrećnim incidentima. A za to svaka građevinska kompanija treba da ima sistem upravljanja rizicima kako bi se gubici minimizirali.
Zaštita na radu je najvažnija, posebno u delatnostima kao što je građevinarstvo. Dakle, svaku potencijalnu opasnost treba analizirati jer nema mesta za greške.
Rukovodilac izgradnje treba da preuzme inicijativu da osigura bezbedno radno okruženje. Menadžeri treba da afirmišu svoje ideale i vrednosti pred građevinskim radnicima pravovremeno, promovišući kulturu bezbednosti. Dakle, zaposleni na građevini moraju da se pridržavaju svih opštih i posebnih smernica u cilju predostrožnosti.
I da zaključimo,
Bezbednost nije skupa. Ona je neprocenjiva!
