Da li ste znali da to što imate aplikaciju za vremensku prognozu na telefonu može značiti da se vaša lična kretanja prate sekund po sekund i prodaju trećim licima, čak i kada ne koristite aplikaciju? To je osnova tužbe još iz 2019. koju je podnela kancelarija gradskog tužioca Los Anđelesa. Tužba se tereti da su informacije o prodaji podataka trećim licima skrivene u odeljcima politike privatnosti i podešavanja privatnosti aplikacije, koje „ogromna većina korisnika“ ne čita.
Mnoge kompanije koje prikupljaju podatke o lokaciji tvrde da to ne narušava privatnost jer su podaci anonimni, korisnici pristaju da budu praćeni, a podaci se čuvaju bezbedno. Ali istraga Njujork tajmsa pokazuje da ove tvrdnje ne podležu uvek zakonskoj ili regulatornoj kontroli. Na primer, pingovi koji pokazuju dnevnu rutu od kuće do kancelarije lako identifikuju osobu.
Vaši podaci su nova nafta: 7 šokantnih činjenica o privatnosti na mreži
Koliko ličnih podataka mogu da prikupe naše telefonske aplikacije putem praćenja lokacije? Da bi odgovorili na ovo pitanje, istraživači sa Bolonjskog univerziteta u Italiji sproveli su terensku studiju koristeći aplikaciju posebno razvijenu za ovo istraživanje. Kroz aplikaciju upotrebljenu u objavljenoj studiji, istraživači su mogli da identifikuju koju vrstu ličnih podataka je aplikacija „izvukla“ i njenu osetljivost na privatnost korisnika.
Kako istraživači navode, korisnici uglavnom nisu svesni implikacija na privatnost nekih dozvola koje daju aplikacijama i uslugama, posebno kada su u pitanju informacije o praćenju lokacije. Zahvaljujući tehnikama mašinskog učenja, ovi podaci pružaju osetljive informacije kao što su mesto gde korisnici žive, njihove navike, interesovanja, demografija i informacije o osobinama ličnosti korisnika. To znači da je u najvećem procentu korišćenjem aplikacije omogućeno slušanje telefona, odnosno vašeg okruženja u kome se nalazite, što potrvđuju najčešće aplikacije koje se koriste za praćenje dece – snimanje dečije graje u školskom dvorištu, prikaz tačne putanja kretanja i zadržavanja, frekvenciju korišćenja telefona i sadržaja na telefonu i slično.
To znači da najčešće prikupljaju vaše koordinate odnosno GPS lokaciju, podatke putem mikrofona, ID uređaja. Takođe neke aplikacije imaju pristup vašoj galeriji fotografija, porukama, imeniku i pozivima. No, kako nam je baš ta aplikacija neophodna, uslovljeni smo da damo saglasnost na pristup datotekama samo da bi je koristili.
Da li je sve to neophodno? Tip podataka koji se prikuplja korišćenjem aplikacije treba biti definisan svrhom same aplikacije, ali to često nije slučaj, te je neophodna međunarodna saradnja na rešavanju problema privatnosti korisnika.
Pomenuta studija je prva opsežna studija koja baca svetlo na opseg ličnih podataka koji se mogu “izvući“ iz podataka o praćenju lokacije. Shodno tome, studija takođe pokazuje kako prikupljanje takvih informacija može predstavljati kršenje privatnosti korisnika. U tu svrhu, istraživači su razvili mobilnu aplikaciju —TrackingAdvisor—koja kontinuirano prikuplja lokaciju korisnika. Iz podataka o lokaciji, aplikacija može da izdvoji lične podatke i traži od korisnika da daju povratne informacije o tačnosti takvih informacija, kao i da ocene njihovu relevantnost u smislu osetljivosti privatnosti.
69 korisnika je učestvovalo u studiji i koristilo aplikaciju najmanje dve nedelje koji je pratio više od 200.000 lokacija, identifikovao približno 2.500 mesta i prikupio skoro 5.000 ličnih podataka koji se tiču i demografije i ličnosti. Među prikupljenim podacima, korisnici smatraju da su najosetljivije informacije o zdravlju, socio-ekonomskoj situaciji, nacionalnoj i verskoj pripadnosti.
Kada već koristite usluge aplikacija, onda je neophodno da znate količinu i vrstu informacija koje aplikacije mogu da prikupe putem praćenja lokacije. Takođe, korisnik je taj koji treba dati feedback o tome da li je deljenje informacija sa menadžerima aplikacija ili marketinškim firmama prihvatljivo ili smatra da je to kršenje njegove privatnosti. U krajnjoj liniji toliko različitih aplikacija postoje, da su nam često vezane ruke po pitanju očuvanja naše privatnosti i veoma često ne znamo kuda odlaze, ko ih koristi I zašto. Ukoliko želite da istražite više na tu temu, kliknite OVDE.
Prema istraživačima, analize poput ove otvaraju put dizajniranju sistema ciljanog oglašavanja koji pomažu korisnicima da zaštite svoju privatnost, posebno sa podacima koje smatraju osetljivijim.
Zahvaljujući takvim sistemima, korisnici zainteresovani—na primer—za zaštitu informacija o sopstvenom zdravlju mogli bi da dobiju obaveštenje svaki put kada odu u zdravstvenu kliniku ili bolnicu. Ali to nije sve, ovo bi takođe moglo dovesti do razvoja sistema koji mogu automatski blokirati prikupljanje osetljivih podataka od trećih lica zahvaljujući prethodno definisanim postavkama privatnosti.
