Od vitalnog značaja je da zaposleni idu na svoje radno mesto sigurni i što manje izloženi profesionalnim rizicima. Znajući da ih na radnom mestu čeka odgovarajuća zaštitna oprema, radnici se osećaju sigurnije I motivisanije za obavljanje radnih zadataka, a vi kao poslodavac možete da odahnete, jer ste ispunili svoje i zakonske i ljudske obaveze.
Profesionalni rizici se jednostavno ne mogu sprečiti, postojaće u većoj ili manjoj meri u zavisnosti od prirode okruženja, delatnosti – odnosno konteksta u kome radnik obavlja svoje poslove. Rad na visini, pod zemljom, pod vodom predstavlja takvu prirodu posla da se sredina u kojoj se radi jednostavno ne može promeniti, ali svakako se može uticati da se na takvim opasnim radnim mestima primeni sva neophodna zaštitna oprema kako bi izloženost štetnostima i opasnostima karakterističnim za data radna mesta bile u najvećoj mogućoj meri smanjena.
Neophodno je da kompanija svojim radnicima u svakom trenutku obezbedi odgovarajuću zaštitnu opremu kroz sveobuhvatno rešenje, čime se garantuje bezbednost i zdravlje na radnom mestu. Ova zaštitna oprema se naziva LZO ili lična zaštitna oprema, koja je dizajnirana u ovom slučaju da zaštiti svakog zaposlenog koji radi na velikim visinama. Svrha opreme je da podrži i zaštiti telo radnika na poslovima koji imaju povećani rizik od pada.
Pored toga, neophodno je da svi radnici koji rade na visini znaju suštinski svoj posao, kako da koriste i održavaju sigurnosnu opremu. Zbog toga zakon o bezbednosti i zdravlju na radu nalaže da postoje odgovarajuće obuke od strane licenciranih stručnjaka.
Koji uslovi rada povećavaju rizik od pada sa visine?
Iako svaka aktivnost koja se izvodi na visini može biti opasna, postoje neki specifični uslovi koji povećavaju rizik od pada, a oni uključuju:
- Rad na stubovima
- Rad na krovovima
- Rad na merdevinama
- Rad na ramu ili povišenoj konstrukciji
- Rad u blizini ili u blizini krhkih materijala
- Rad preko rezervoara, jame ili vode
- Rad na liticama ili strmom tlu
- Rad na vozilima ili prikolicama
- Rad na skelama
Generalno se preporučuje izbegavanje rada na visini, ali ako je to neizbežno, aktivnost treba obavljati sa bezbedne platforme, sa odgovarajućom zaštitom ivica. Loša zaštita ivica, neobezbeđeni otvori, predmeti koji nisu obezbeđeni ili su loše uskladišteni, kao i rad u prostorima bez zaštitnih ograda ili pokrivača i nenođenje lične zaštitne opreme mogu povećati rizik od pada sa visine.
Merdevine ne treba da se koriste kao radne stanice; trebalo bi da služe samo kao sredstvo za pristup radnom mestu i trebalo bi da se koriste samo za kratkotrajne zadatke. Ako neko obavlja lak posao kratkog trajanja, onda bi korišćenje merdevina moglo biti prihvatljivo, sve dok su sve moguće opasnosti pravilno identifikovane i postojeći rizici procenjeni.
Imajte na umu da promene vremenskih uslova, vetar, kiša i sneg takođe mogu učiniti opasnijim rad na visini. Takođe, kao što je već pokazano, neki poslovi i industrije su pod većim rizikom od pada. Građevinarstvo, poljoprivreda, održavanje, drumski transport, farbanje i uređenje, čišćenje prozora i tako dalje, aktivnosti su koje treba obavljati samo uz odgovarajuću zaštitu od pada.
Rad na visini može biti zabavan UZ ODGOVArAJUĆU ZAŠTITU
Oprema za zaštitu od pada može se klasifikovati na opremu za ličnu zaštitu (LZO) i opremu za kolektivnu zaštitu. U situacijama kada postoji opasnost od pada, treba koristiti odgovarajuću opremu kao što su skele, radne platforme, zaštitne mreže i regali. Međutim, kada su mere kolektivne bezbednosti nedovoljne, treba nositi LZO.
Okruženje za rad na visini diktira vrstu opreme koju treba koristiti. Da bi bila efikasna, LZO mora da bude udobna za nošenje, mora da ostavlja prostor za manevar i mora da bude prilagođena specifičnim radnim i vremenskim uslovima. Takođe, pre nego što se izabere bilo koji deo opreme, treba izvršiti detaljnu analizu rizika kako bi se identifikovale odgovarajuće kolektivne i lične bezbednosne mere koje treba preduzeti.
U nastavku su date glavne vrste LZO i opreme za kolektivnu zaštitu, kako je definisano evropskim standardima.
Osnovni elementi zaštite na radu na visini podeljeni su u dve velike grupe:
- Elementi kolektivne zaštite
- Elementi individualne zaštite
Prvi se sastoji od sigurnosnih ograda, sigurnosnih staza i mačjih merdevina, adekvatne signalizacije rizičnih zona, a drugi se sastoji od uprtača, podsistema za povezivanje, gurtni, užadi za spasavanje, automatskih kočnica.
Oprema za kolektivnu zaštitu obezbeđuje okruženje i sve one koji se nalaze u datom okruženju, dok oprema za ličnu zaštitu štiti samo osobu koja ih nosi i time se ne izbegava rizik, već se samo smanjuje šteta koje može nastati. Zbog toga uvek treba da damo prioritet primeni opreme za kolektivnu zaštitu u odnosu na individualnu uvek kada je to moguće.
Svi elementi za zaštitu od pada moraju biti proizvedeni u skladu sa svim važećim standardima kojima se uređuje ova oblast. Takođe je veoma važno da su materijali od kojih je napravljena sigurnosna oprema odličnog kvaliteta i da su specijalizovani saveti u svakom trenutku dostupni od strane profesionalnog tima HSE.
Oprema za kolektivnu zaštitu
- Zaštitne ograde – sprečavaju pristup opasnom području ili pada tela u prazninu.
- Zaštitne mreže – sprečavaju pad u prazninu
- Zaštitne kapije i staze i adekvatna signalizacija – su pristupne staze staze neophodne za rukovaoce da bezbedno kruže u radnim područjima sa rizikom od visine.
- Mačje stepenice – To su fiksne metalne konstrukcije koje se koriste kao pristupni sistem krovovima, kulama ili dimnjacima. Imaju izlazne i silazne terminale, otporni materijal na bazi nerđajućeg čelika i zaštitni kavez.
Oprema za kolektivnu zaštitu je ponekad jedina potrebna zaštita od padova. Na primer, zaštitne ograde koje su postavljene na ivicama krova mogu biti dovoljne u nekim slučajevima, jer nude 100% prevenciju pada, tako da radnicima nije potrebna LZO. U takvim situacijama kada se koristi pasivna zaštita, radnici treba samo da ostanu unutar šina kako bi izbegli padove. Zaštitne ograde se mogu postavljati trajno ili privremeno, a pri odabiru odgovarajućeg sistema potrebno je uzeti u obzir vrstu krovne konstrukcije.
Horizontalni sistemi spasavanja sastoje se od niza sidrišta povezanih žičanim užetom, pri čemu staza užeta prati konturu krova. Radnik se zakači jednom i koristi klizač ili trkač koji ide duž staze, prateći korisnika. Takav sistem nudi slobodu kretanja uz obezbeđivanje bezbednih radnih uslova na visini. Ako je potrebno, tačke ankera i sistem užadi se mogu koristiti iu centru krova, u ovom slučaju je rešenje isplativije.
Drugi način da se obezbedi kolektivna zaštita od pada je postavljanje privremene skele za podršku radnicima koji obavljaju aktivnosti na visini. Ovaj sistem je obično modularan, napravljen od niza cevi ili cevi, i omogućava radnicima da lako nose materijale na visini, ako obavljaju građevinske aktivnosti ili aktivnosti održavanja. Skele su obično napravljene od metala ili aluminijuma, pri čemu je ovaj drugi lakši i izdržljiviji.
Zaštitne mreže se takođe koriste kao oprema za kolektivnu zaštitu od padova. Mreže se postavljaju ispod radilišta, pokrivaju ceo pod i pričvršćuju se za konstrukciju. U nekim slučajevima, mreža se koristi samo za pokrivanje područja za hvatanje pada.
LZO oprema za individualnu zaštitu
Oprema za ličnu zaštitu uključuje:
- sisteme za zaustavljanje pada
- sisteme za pozicioniranje
- sisteme za vešanje
- sisteme za izvlačenje
Sistemi za zaustavljanje pada su sistemi koji se koriste kako bi se sprečio pad radnika sa visine. Ovi sistemi su potrebni kad god postoji rizik da zaposleni padne sa položaja, ili kad god se aktivnost izvodi na visini od 2 metra ili više. Sistemi za zaustavljanje pada su dizajnirani da se upotrebe samo ako dođe do pada. Tipični FAS se sastoji od sidrenih uređaja, pojasa za celo telo i uređaja za povezivanje.
Opasač za celo telo raspoređuje sile po celom telu, dok uže za spasavanje smanjuje brzinu pada. Uređaj za sidrenje spaja uređaj za spajanje sa tačkom sidrenja/ tačkom vezivanja, koja može biti l-greda, skela ili druga konstruktivna tačka.
Radnik nosi opasač i koji mu omogućava da radi slobodno, bez ograničenja, uz dovoljnu zaštitu od padova. Uređaji za povezivanje mogu biti užad za amortizaciju, samouvlačeći pojasevi za spasavanje, hvataljke za užad.
KOMPONENTE SISTEMA ZA „HVATANJE“ PADA
Opasač za celo telo sastoji se od međusobno povezanih traka za ramena i noge. Uprtač je dizajniran da raspodeli sile zaustavljanja po telu, na ona područja koja mogu da apsorbuju udar bez značajnih povreda. U isto vreme, pojas treba da spreči da radnik ispadne iz sklopa. Opasač za celo telo je povezan sa trakom ili užetom za spasavanje i drži radnika u uspravnom ili blizu uspravnom položaju tokom rada i u slučaju pada. Ovaj komad opreme ne bi trebalo da ometa druge komponente sistema za zaustavljanje pada.
Konektori su komponente koje povezuju sve delove sistema za zaustavljanje pada, tako da povezuju pojas za telo sa užetom za spasavanje, a konop za spasavanje sa tačkama za pričvršćivanje. Ovi konektori moraju biti dovoljno jaki da izdrže sile zaustavljanja pada, ali i dalje dovoljno mali da se uklope u sisteme za zaustavljanje pada bez ometanja korisnika.
Konektori dolaze u različitim oblicima i dizajnirani su da ostanu zaključani u slučaju pada. Karabineri, D-prstenovi, O-prstenovi, samozaključujući konektori, kopče su neki primeri konektora koji se koriste za povezivanje elemenata sistema za zaustavljanje pada. Imajte na umu da kopče i karabineri moraju biti samozatvarajući ili samozaključavajući da bi bili pogodni za ove sisteme.
Užad je fleksibilni kabl određene dužine koji se koristi u kombinaciji sa amortizerom ili uključuje komad koji apsorbuje energiju. Povezuje pojas za telo sa tačkom pričvršćivanja, može ali i ne mora biti podesiv po dužini. Iako se većina užeta koristi pojedinačno, postoje i sistemi dvostrukih užeta gde su dva odvojena užeta spojena zajedno u sistem koji omogućava korisniku da ostane zaštićen kada se kreće sa jedne tačke pričvršćivanja na drugu. Ova vrsta užeta se naziva „100 posto zavezivanje“, „dvostruki rep“, „I laniard“ ili „dvostruko uže“.
Amortizer ili amortizer energije je komponenta sistema za zaustavljanje pada koji ograničava sile zaustavljanja koje se primenjuju na telo korisnika u slučaju pada. Može se ugraditi u traku ili dodati kao zasebna komponenta. Obavezno je da amortizer bude pravilno postavljen i korišćen u skladu sa uputstvima proizvođača, inače može da se ne aktivira u slučaju pada.
Imajte na umu da apsorberi energije imaju rok trajanja, što znači da ih treba koristiti samo onoliko vremena koje je naveo proizvođač. Nakon toga, preporučuje se izbegavanje upotrebe apsorbera, čak i ako je netaknut i nikada nije korišćen za zaustavljanje pada.
Konopci/ trake za spasavanje su fleksibilne linije napravljene od sintetičkih materijala ili užadi, žice ili trake, koje se protežu vertikalno ili horizontalno, kao veze između tačaka sidrišta i radnika. Mogu zameniti užad, u zavisnosti od posla. Konopci za spasavanje moraju biti pravilno održavani i uskladišteni, kako bi se izbeglo habanje ili oštećenje po njihovoj dužini, i trebalo bi da budu dovoljno jaki da izdrže težinu radnika plus sile za zaustavljanje, u slučaju pada.
Poseban tip je samouvlačeći pojas za spasavanje (SRL), koji se sastoji od kabla ili trake namotane oko bubnja. Ovaj uređaj deluje kao sigurnosni pojas u slučaju pada, što znači da kada dođe do pada, sajla ili traka se izvlače iz kućišta, a kočnica se primenjuje na bubanj, sprečavajući korisnika da padne. Većina SRL ima integrisane sisteme za apsorpciju udara, stoga im nije potreban dodatni apsorber energije.
Sistemi za pozicioniranje
Sistemi za pozicioniranje su sistemi i delovi opreme koji drže operatera na njegovom radnom mestu, dok mu ruke ostavljaju slobodne za rad. Ovi sistemi se aktiviraju kad god se radnik nagne unazad, ali nisu dizajnirani za zaustavljanje pada. To znači da takvi sistemi samo sputavaju osobu u opasnom radnom položaju i smanjuju rizik od pada, ali ga ne eliminišu. Stoga se preporučuje korišćenje rezervnog sistema za zaustavljanje pada kad god se koristi sistem za pozicioniranje.
Tipičan sistem za pozicioniranje uključuje uređaj za sidrenje, pojas za celo telo sa pojasom za položaj i uređaje za povezivanje, kao što su trake za radno pozicioniranje.
Linija pozicioniranja: Sastoji se od užeta približne dužine od 2 metra. Na jednom od svojih krajeva ima sigurnosni karabin, a na drugom ručnu kočnicu sa sigurnosnim karabinom, kočnica se slobodno kreće duž užeta u jednom pravcu, smanjujući dužinu zahvata, tako da korisnik ima slobodne ruke i može da obavlja posao udobno i bezbedno. Kraj užeta mora da spreči da ručna kočnica sklizne sa linije podešavanja.
Linija za pozicioniranje omogućava radniku da se pozicionira ispred radnog prostora i drži ruke slobodne, pošto ovaj element okružuje strukturu i fiksiran je za uprtač u bočnim prstenovima za pozicioniranje, obezbeđujući stabilnost.
Komponente za vešanje
Sistemi vešanja deluju slično sistemima za pozicioniranje, dizajnirani su da spuštaju i podržavaju radnika. Takođe nisu dizajnirani za zaustavljanje pada, stoga se mora koristiti rezervni sistem za zaustavljanje pada u kombinaciji sa sistemima za vešanje.
Tipičan sistem vešanja sastoji se od sidrenih uređaja, dva užeta – jedan opremljen spuštanjem i jedan sa hvatačem za užad, i čvrstoće celog tela. Takvi sistemi se koriste na primer u industriji pranja i farbanja prozora.
Zahvat za užad ili zaštita od pada se koristi kada radnici treba da se kreću vertikalno, i pozicioniran je između užeta za spašavanje i užeta, slobodno klizeći po vertikalnom užetu ili po šini ili užetu za spašavanje. U slučaju naglog pokreta kao što je pad, uređaj hvata uže i čvrsto ga drži, zaustavljajući pad.
Sistemi za izvlačenje
Sistemi za izvlačenje se koriste za izvlačenje u slučaju pada. Manevri spasavanja i oprema za evakuaciju za izvlačenje povređenog radnika sa visokog pristupa treba da budu uključeni u prethodno planiranje operacija na visini i treba ih uzeti u obzir prilikom izrade programa upravljanja padom. Takvi sistemi se sastoje od uređaja za spasavanje i evakuaciju, kao što su pojasevi za grudi.
Sistemi za ograničavanje rada
Ovi sistemi se takođe mogu koristiti za sprečavanje radnika da priđu poziciji sa koje bi mogli pasti. Takvi sistemi uključuju uređaje za sidrenje, pojaseve za celo telo i uređaje za povezivanje kao što su trake za vezivanje.
