Često se pitamo da li smo dovoljno plaćeni za posao koji obavljamo, zašto je neko manje zahtevno zanimanje profitabilnije i kako to da neka zanimanja od vitalnog značaja za društvo još uvek nisu našla svoje mesto pod suncem?
Da, govorimo o zanimanju “Menadžer bezbednosti”. Zajedno sa mnoštvom izazova i trendova koji su došli u Srbiju, na velika vrata ušli su i zapadni korporativni trendovi, ali se profesija menadžera bezbednosti promolila na malim vratima gde je i ostala, praveći veliki raskorak i regulatorno i bezbednosno. Zbog toga je korporativna bezbednost shvaćena olako, te je dobar procenat domaćih kompanija i ne primenjuje u svom poslovanju, jer kako kažu „ne znamo šta je to, a nije nam ni potrebno“. Kako je moguće da nam nije potrebno nešto što i ne znamo šta je? Za početak pročitajte naš prethodni tekst: Vodič kroz korporativnu bezbednost: Šta svaki lider treba da zna?
Svaka akcija mora imati uporište u zakonu, a pozicije na kojima se nalaze kvalifikovani stručnjaci u oblasti korporativne bezbednosti moraju imati uporište i motivaciju u adekvatnoj zaradi jer visina zarade na neki način predstavlja afirmaciju vrednosti i značaja svakog od nas. U zaradu ne ulazi samo učinak i vreme provedeno da poslu, već bi trebalo uzeti u obzir i neke druge, ne manje važne faktore poput kvaliteta ličnosti zaposlenog, uslova i konteksta, rada pod pritiskom, kompleksnosti aktivnosti i zadataka, sposobnosti da se isti pod određenim i veoma često neizvodljivim uslovima i rokovima realizuju, sposobnost da se prihvati visina zarade koja je često niža u odnosu na radne zahteve i veština da se sa istom raspolaže. Da li se zaista isplati biti menadžer bezbednosti?
Angažovanje menadžera bezbednosti se u velikom delu sveta već pokazao kao efikasno i veoma racionalno rešenje upravljanja korporativnom bezbednošću, poslovnim rizicima i kontinuitetom poslovanja.
Uloga menadžera bezbednosti je od velikog značaja jer sa njim počinje izgradnja i upravljanje sektorom bezbednosti na nivou kompanije. Tržišne prilike se menjaju. Novi izazovi, rizici i trendovi dolaze i različito utiču na privredne subjekte, pa su šanse za menadžere bezbednosti izuzetno velike, pitanje je samo kako i u kojoj meri će biti prepoznate.
Bolne tačke menadžera bezbednosti
- Prvi i ujedno najveći problem u Srbiji nakon završenog akademskog obrazovanja leži u neadekvatnoj tržišnoj prepoznatljivosti i nedovoljnoj povezanosti obrazovnih institucija sa tržištem, pa svršeni menadžeri bezbednosti veoma često ne znaju gde mogu da rade i šta treba da rade. Dakle ne znaju šta njihovo zvanje i znanje objektivno može da im ponudi.
- Izuzetno niske zarade su najveća boljka zaposlenih u Srbiji budući da obavljaju Sizifov posao, naravno ako do posla uopšte i dođu. U potrazi za radnim mestima, redovno se susreću sa bledim pogledima u kadrovskim službama, koji ne prepoznaju ovo zanimanje kao potrebno.
- Hiperprodukcija menadžera bezbednosti je sve veća, zbog pogrešnih ubeđenja i posedovanja polu tačnih informacija o profilu i zvanju, zbog čega se veliki broj novopečenih menadžera oseća utučeno čemu doprinose i brojna pitanja kolega sa drugih fakulteta, rodbine i službenika HR službi, a to je : „A je l to fakultet državne bezbednosti?“ Možeš li sa time u policiju i vojsku? Šta ti možeš konkretno da radiš? A vi odgovor naravno nemate.
Sve ovo povlači ključno pitanje:
Ko su menadžeri bezbednosti i šta oni treba da rade?
Menadžer bezbednosti u prvom redu vrši organizovanje, mobilizaciju i upravljanje svim neophodnim resursima u cilju otkrivanja i eliminacije bezbednosnih rizika, izgradnju i upravljanje bezbednosnom korporativnom funkcijom, upravljanje prioritetima, definisanje protokola i politike, prati njihovu implementaciju…. Ova pozicija uključuje izradu i implementaciju procene rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja, izgradnju sistema obezbeđenja, multidisciplinarni pristup bezbednosnim problemima, veštine komunikacije i saradnje sa drugim bezbednosnim sektorima, izradu i sprovođenje plana obezbeđenja i niz drugih inherentnih aktivnosti.
Na taj način kompletan posao, kompanije prepuštaju profesionalcima koji već poseduju veliko iskustvo i imaju „best practice“ rešenja čime se ubrzavaju svi strateški procesi u organizaciji bez dodatnih troškova.
Za više informacija kako postati menadžer bezbednosti, pročitajte OVDE.
A šta zaista rade…?
Uloga Menadžera Bezbednosti u našoj zemlji, je nažalost još uvek zamagljena, drugorazredna i manje bitna. Zbog toga nije retka situacija da na poziciji menadžera bezbednosti bude postavljen čovek koji je zadužen za razne aktivnosti, počev od administracije, nabavke sirovina i materijala, pa do opravke uređaja i saniranja šteta na inventaru, računarima, čišćenje objekta i slično. Ovde vidimo da se menadžeri bezbednosti i njihove aktivnosti ne prepoznaju kao važne, ali to je tako dok se ne desi neki incident, ili zakonski prekršaj.
Jedina svetla tačka su inostrane kompanije koje po ugledu na svoje zakonske regulative i valjane prakse već znaju šta je korporativna bezbednost i zašto im je neophodan stručnjak koji će biti rame uz rame sa direktorom?
Koliko se zarađuje u Srbiji, a koliko u drugim zemljama?
Iako je manje poznato, menadžer bezbednosti u Srbiji prima prosečnu mesečnu zaradu oko 500 – 600 evra, o čemu svedoče i oglasi za posao sa naznačenom visinom zarade. U nešto jačim kompanijama plata može ići od 800 ili 1000 evra, ali to je zaista prava retkost.
Osoba koja radi kao menadžer bezbednosti:
- U Švajcarskoj obično zarađuje oko 200.000 CHF godišnje. Plate se kreću od 97.800 CHF (najniže) do 312.000 CHF (najviše)
- U SAD – u zarada iznosi oko 146.000 USD godišnje. Plate se kreću od 77.200 USD (najniže) do 221.000 USD (najviše).
- Ujedinjenim Arapskim Emiratima obično se zarađuje oko 30.000 AED mesečno. Plate se kreću od 16.200 AED (najniže) do 45.300 AED (najviše).
- U Nemačkoj to je obično oko 5.380 evra mesečno. Plate se kreću od 2.480 EUR (najniže) do 8.560 EUR (najviše). Slična situacija je u Italiji.
- u Kanadi obično se zarađuje oko 179.000 CAD godišnje. Plate se kreću od 96.400 CAD (najniže) do 270.000 CAD (najviše).
Napomena : prema istraživanjima koje je sproveo salary explorer, ovo je prosečna godišnja plata uključujući stanovanje, prevoz i druge beneficije. Plate menadžera bezbednosti drastično variraju u zavisnosti od iskustva, veština, pola ili lokacije.
Spisak je dug
A evo koje kvalifikacije koje su neophodne za jednog menadžera bezbednosti:
- Visoka stručna sprema
- Iskustvo 3 – 5 godina
- Veštine pregovaranja i vođenja komunikacije,
- Slušanje i razumevanje,
- Elokvencija i korespodencija
- lako sklapanje i vođenje sradanje
- timski duh i liderstvo
- oko za detalje i nedostatke
- sposobnost upravljanja bezbednosnim zadacima
- efikasnost, tačnost
- planiranje, organizovanje, kontrola sredstava i resursa
- planiranje prioriteta,
- analitičke spsoobnosti
- sposobnosti identifikacije i rešavanje problema
- rad pod pritiskom
- Opšta kultura i informisanost
- Poznavanje informacionih sistema
- Poznavanje tržišta
- Izrada procene rizika u zaštiti lica imovine i poslovanja
- Posedovanje sertifikata u zaštiti lica, imovine i poslovanja
- Poznavanje različitih zakonskih regulativa
- Poznavanje stranih jezika, najmanje jednog
- „Čista“ istorija – bez kriminalnog dosijea
- Ambicioznost
- Kreativnost
- Inicijativnost
- …..
Nije sve tako crno!
Neosporno je da postoji sve veća potreba za uvođenjem korporativne bezbednosti i angažovanjem menadžera bezbednosti što u poslednjih par godina pokazuje i ispitivanje tržišta.
Problematika leži u nedovoljnom razumevanju i nonšalantnom pristupu vlasnika kapitala u domenu upravljanja rizicima I izgradnji sistema obezbeđenja. Takođe, treba imati u vidu da je veliki broj, najčešće inostranih kompanija doživeo nagli rast i ekspanziju na srpskom tržištu prethodnih godina i da nemaju definisan sektor bezbednosti, da nisu uradile procenu rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja, da je zbog novih tržišnih promena, bezbednosnih rizika i transformacije poslovanja, ovakva tržišna situacija za menadžere rizika dobra prilika da se oprobaju i “iskale” u svojoj branši.
Takođe sve veći proaktivan pristup obrazovnih institucija i privatnih fakulteta u poslednjih par godina kroz programe i obuke pokušava da nadomesti postojeće nedostatke. Ipak će u narednom periodu većina možda i naći svoje mesto pod suncem i prestati da bude deo statistike nacionalne službe.