Sve veća zabrinutost za opštu bezbednost, transport, a posebno vazdušni saobraćaj, dovela je do upotrebe invazivne tehnologije koja ima sve veće mogućnosti i domete, te je putovanje avionom za neke od nas pretvorila u pravo mučenje. Nervoza može biti veća ako nemamo saznanje šta nove tehnologije zaista mogu, na koji način se koriste i u koje svrhe.
Da bi let prošao glatko, a putnici bili bezbedni, neophodno je da postoji kontrola unosa predmeta kako bi se osigurala usklađenost sa ograničenjima. Kontrola se ostvaruje prolaskom/ skeniranjem prtljaga, a sve češće i ljudi kroz namenske skenere.
Kako funkcionišu?
Ako ste se ikada zapitali šta snimaju skeneri na terminalima, znajte da aerodromi koriste dva različita tipa. Prvi skeniraju celo telo i poznati su kao skeneri sa milimetarskim talasima i stvaraju pokretnu sliku poput onoga što smo navikli da gledamo u filmovima.
Oni koriste radio-frekvencije niskog nivoa (RF) za snimanje subjekata. Ovo osigurava da se osobi koja se pregleda ne daje apsolutno nikakva doza zračenja: energija koja je usmerena prema subjektu nije dovoljna da ošteti ćelije, DNK ili druge atome u telu. Skeneri milimetarskih talasa proizvode 3D sliku subjekta, za razliku od rendgenskih zraka sa povratnim raspršivanjem, koji proizvode samo 2D sliku.
Rendgenski zraci sa povratnim raspršivanjem su dizajnirani da prikažu skrivene predmete ispod odeće ili prtljaga. Mogu da otkriju i metalne i nemetalne predmete, od oružja, preko hrane i plastike. Neki aerodromi više ne koriste backscatter skenere jer se smatraju invazijom na privatnost, ali ipak u najvećem procentu ostaju u upotrebi na glavnim aerodromima u SAD, Velikoj Britaniji i Evropi.
Aerodromski skeneri za telo
Skeneri povratnog rasejanja i milimetarski talasi mogu da postignu detaljan prikaz čitavog tela ispod bilo kakve odeće. U nekim zemljama poput Sjedinjenih Američkih Država, putnicima je dozvoljeno da biraju između skeniranja i pretrage tela, ali Ministarstvo saobraćaja UK ne dozvoljava putnicima da lete bez skeniranja. Skeneri su napravljeni tako da mogu da otkriti metalne i nemetalne predmete na spoljašnjosti tela.
Suprotno popularnom verovanju, ne mogu da vide unutrašnje telesne šupljine niti da dijagnostikuju bolest. Novi ATI skeneri su dizajnirani da pruže putnicima više privatnosti tako što prikazuju samo generički obris koji ne može ukazivati na pol niti na druge telesne karakteristike. Drugi oblici skenera su, međutim, daleko detaljniji.
Ako putujete i prolazite kroz ATI skener, možete se opustiti u saznanju da će bezbednosna kontrola biti manje invazivna nego u prošlosti. Vaš službenik obezbeđenja će videti sliku sličnu papirnoj lutki. Na aerodromima koji još uvek koriste eksplicitno skeniranje, službenik koji gleda sliku se drži u posebnoj prostoriji tako da putnik i skener nikada ne ostvare direktan kontakt.
Šta vide skeneri za prtljag?
Skeneri za prtljag su dovoljno eksplicitni da pokupe detaljan sadržaj vašeg kofera, zbog čega se mnogi od nas pitaju „šta otkrivaju skeneri za prtljag na aerodromu?“ Oni mogu da otkriju metalne i nemetalne predmete, uključujući većinu organskih materijala. To znači da se možda nećete izvući sa švercom zabranjene hrane u svojim koferima.
Uređaji za skeniranje prtljaga oslanjaju se na rendgenske zrake koji vide kroz vaš prtljag čime se postižu detaljne slike svih predmeta koje ste spakovali. Službenici obezbeđenja mogu videti zbijenost, kompaktnost predmeta, što im daje informacije koje su potrebne da uoče krijumčarenje, na primer. Možda neće moći da utvrde šta je sve u vašem prtljagu, ali ako se otkriju sumnjive predmete, očekujte da vam pretraže torbu. Preporučljivo je imati na umu pravila o svim zabranjenim predmetima u ručnom i odloženom prtljagu.
Da li su skeneri štetni za zdravlje? Evo šta kaže NASA?
Dr Luis Nelson, profesor i predsednik urgentne medicine na Medicinskoj školi Rutgers Nju Džersi tvrdi da nema potrebe za brigom. Aerodromski rendgenski aparati emituju jonizujuće zračenje; doza jednostavno nije dovoljno visoka da nanese telesna oštećenja, rekao je Nelson. (Otprilike polovina skenera koristi milimetarske talase)
Ovi skeneri emituju tako malu količinu zračenja da čak i ako letite svaki dan godinu dana, i dalje biste primili samo delić jonizujućeg zračenja koje apsorbujete iz hrane, na osnovu procena doze, kažu iz NASA-e .
Većina hrane sadrži male količine radioaktivnih molekula ugljenika-14 i kalijuma-40, prema NASA-i. U stvari, mnogi predmeti i supstance sa kojima se svakodnevno susrećemo emituju zračenje; zemlja, trotoari od betona, zgrade, pa čak i vazduh koji udišemo su blago radioaktivni.
Izgubljeni prtljag i oštećene torbe – šta učiniti?
Izgubljeni prtljag i oštećene torbe su redovna pojava. U prethodnih 5 godina avio-kompanije su „pogrešno rukovale“ sa 50 miliona torbi (prema podacima iz 2017.)
U poslednje tri godine ta cifra je pala na 25 miliona, što je skoro pola miliona vreća nedeljno.
Bez obzira da li putujete niskotarifnom avio-kompanijom ili velikom avio-kompanijom i trpite gubitke kao rezultat nemara ili lošeg rukovanja prtljagom, propisi EU o putnicima mogu vam dati pravo na odštetu. Ako vaš prtljag kasni Uredba (EU) br. 261/2004 će vas zaštititi.
Izuzetno je važno da odmah prijavite izgubljene ili oštećene torbe i podnesete Izveštaj o nepravilnostima na imovini. Torbe se smatraju „nestalima“ do 21 dan nakon vašeg leta, nakon čega se smatraju „izgubljenim“.
