Svi smo čuli za reč mobing. Mnogi i ne znaju šta ta reč zapravo i znači, iako je dobar procenat izložen istom, a mnogi se upoznaju sa time onda kada i sami budu targetirani od strane jačeg igrača. Obično se mobing dešava nekom kolegi na poslu, možda nekome koga znamo, ali uglavnom zauzimamo stav da se to nama zaista ne može desiti… Jeste li sigurni da je to baš tako?
ŠTA TO BEŠE MOBING?
Mobing se najjednostavnije može objasniti kao maltretiranje na poslu – namerno (moralno) ponižavanje zaposlenog, opšte uznemiravanje, šikaniranje i sprovođenje terora, emocionalno pa čak i seksualno zlostavljanje praćeno ucenama i dovođenje lica u bespomoćan i zavistan položaj u cilju degradiranja dostojanstva, ugleda, časti i integriteta, pa sve do eliminacije sa radnog mesta. Drugi termin za mobing na radnom mestu uključuje grupno maltretiranje i kolektivnu agresiju kada mobing vrše više lica ili čak ceo kolektiv.
Važno je napomenuti da se ova vrsta maltretiranja može pojaviti u različitim društvenim situacijama, a ne samo na radnom mestu. Veoma je česta u vaspitno – obrazovnim institucijama (viši razredi osnovne i srednje škole), gde se prave separatne grupe u razredima ili čitavi razredi koji šikaniraju, omalovažavaju i izopštavaju pojedince iz “nekog” razloga.
Pojava mobinga može se desiti u bilo kom trenutku i manifestuje se na različite načine u zavisnosti od okolnosti. Nažalost. uobičajeno je da se ova pojava često kamuflira ili tumači kao nešto što je normalno na radnom mestu, pod obrazloženjem „pa, svuda je tako“ ili „ćuti, ima gore“ kako bi se takva situacija okvalifikovala i prihvatila normalnom, što za posledicu često ima situaciju u kojoj žrtva mobinga vremenom postane i sama napadač.
MOBING KAO STRATEŠKI MENADŽMENT KOMPANIJA
Vrste mobinga mogu se klasifikovati prema hijerarhijskom položaju uključenih ljudi ili prema cilju osobe koja uznemirava (napadač).
Ako su „napadač“ i žrtva u istom hijerarhijskom opsegu, to se naziva horizontalni mobing. Ako je nasilnik na višem ili nižem nivou od žrtve, obrnuto, to je poznato kao vertikalni mobing koji, zauzvrat, može biti uzlazni ili silazni.
Silazna ili institucionalna vrsta uznemiravanja, koju karakteriše činjenica da je mobing deo strategije kompanije naziva se strateški mobing, sa ciljem da uznemiravano lice dobrovoljno raskine ugovor i na taj način firma izbegne plaćanja i odgovarajuće naknade za zaposlenog. I tako iznova….Ovakve kompanije možete prepoznati po tome što imaju čestu fluktuaciju zaposlenih i konstantno otvorene konkurse za radna mesta.
Mobing se može sprovoditi kao deo upravljanja u cilju povećanja produktivnosti i boljih rezultata kompanije i sve to kroz izazivanje straha uz stalne pretnje otkazom, ili da bi se oslobodio nepokornog radnika koji ima svoj integritet i dignitet.
Takođe postoje situacije kada podstrekači nemaju poseban razlog da počnu da maltretiraju žrtvu. To je karakteristično za određene patološke ličnosti. Važno je napomenuti da u slučaju žrtava torture one ulaze u ovu vrstu prakse psihičkog zlostavljanja isključivo sa ciljem da izvuku satisfakciju od tortura koje su naneli i efekata koji imaju na svoje žrtve, pa je takva pojava definisana kao perverzni mobing.
Disciplinski mobing za cilj ima ulivanje straha žrtvama, tako da se ova vrsta maltretiranja na radnom mestu koristi da bi pojedinci razumeli da moraju da se „ukalupe u šablon“. Isto tako, to je vid upozorenja šta bi se moglo dogoditi ostalim kolegama ako se ovako ponašaju, što stvara negativnu kolektivnu klimu u kojoj se niko ne usuđuje da dovodi u pitanje ili protivreči pretpostavljenom.
U KOM GRMU LEŽI ZEC?
Ključan problem sa mobingom je što ne shvatamo šta se dešava u početku, pa čak ni posle dužeg vremena, i kada počnemo da sumnjamo u to, radije problem potisnemo nego što se sa istim i suočimo, a još manje preduzimamo korake da reagujemo i branimo se. Mobing je retko direktan ili očigledan na prvi pogled. Često uključuje dobrovoljno ili nevoljno, aktivno ili pasivno učešće drugih kolega, osim glavnog propagatora mobinga; ponekad to radi više od jedne osobe, bilo da su nam nadređeni, vršnjaci – ili čak podređeni, a neretko je to i sam direktor.
Zaposleni koji se suočavaju sa ovakvim situacijama vrlo često imaju osećaj zbunjenosti i otuđenosti. Pitanja koja možda sebi svakodnevno postavljaju su brojna počev od sledećih:
- „Da li umišljam stvari, da li preterujem?“
- „Da li je ovo slučajnost?“
- „Šta radim pogrešno?“
- „Kako sam mogao da napravim takvu grešku?
- „Zašto uvek nešto zaboravljam?“
Ljudi koji su podvrgnuti mobingu veoma često ne mogu svoje svakodnevne obaveze kvalitetno da obave budući da se od njih namerno pravi “bauk“, da zaposleni ne bi mogao da ih savlada i da se napravi razlog za prigovore, ponižavanja, torturu. Zbog takvog, nezdravog odnosa nadređenih a nekad i čitavog kolektiva, zaposleni u startu mogu imati pogrešan pristup obavljanju radnih zadataka:
- „Bolje da ne pitam ponovo da ne bi vikao na mene.“
- „Osećam mučninu pri pomisli da uđem u njegovu/njenu kancelariju.“
- „Ne mogu da tražim pomoć, reći će da sam nesposoban. Ja to treba da rešim sam, nagađajući.
- „Ne znam koji je oblik komunikacije gori – direktno razgovarati sa njim/njom ili pisati imejl.
- „Pogrešio sam. Ne mogu nikome da kažem.“
- „Verovatno su u pravu što me nazivaju nesposobnim, možda zaista ne vredim ništa.“
Pored navedenog, ako ste dovoljno dugo bili žrtva mobinga, možete osetiti simptome i van radnog okruženja – viši nivo stresa koji se manifestuje kroz anksioznost, nesanicu ili prekomerenu želju za snom, zaboravnost/ rasejanost, nemogućnost fokusiranja, osećaj mučnine pri posmisli na radno mesto (gađenje).
Najteži znaci mogu uključivati početak depresije, misli o samoubistvu, psihosomatske probleme poput otkazivanjea štitne žlezde, gojaznost, čir na želudcu, migrene. Takođe prateći simptom je i pad nivoa samopouzdanja koji se manifestuje kroz nemogućnost uspostavljanja i/ili održavanja veza, opsesivne misli, pa čak i noćne more, kao i napadi panike u vezi sa vašim profesionalnim okruženjem.
Kako da prepoznate mobing? TOP 10 pokazatelja
Mobing može imati mnogo oblika. Ako se osećate poniženo, osramoćeno, izopšteno, ne okrećite glavu jer upravo to može predstavljati mobing. Međutim, pošto danas imamo tendenciju da radimo u internacionalnom okruženju koje često karakteriše inostrani vlasnički kapital, heterogenost zaposlenih u pogledu nacionalnosti, jezika, kulture, običaja, mentaliteta, zatim heterogenost metodologija rada kompanija, a da ne spominjemo različite zakone i propise, sa njihovim različitim definicijama i percepcijama jednog te istog pojma. Pa šta je onda mobing? Kako ćete znati kada je čega dosta i kada više ne trpeti? U daljem tekstu izložićemo smernice kao indikatore kako da znate da li u vašem radnom okruženju ima mobinga, i da li ste upravo vi žrtva istog.
- Poteškoće u komunikaciji – vi nemate problem, ali imate sa određenim ljudima. Ne znate kako da pričate, a da ne budete krivi što vas nisu razumeli, ili druge naznake u ostvarivanju zdrave asertivne komunikacije
- Socijalna izolacija – najčešće vas izopštavaju, ne samo iz komunikacije u “praznom hodu“ i kolektiva uopšte, već vas udaljavaju i iz poslovne komunikacije koja se često odražava i kroz smanjivanje zadataka (da nemate šta da radite)
- Diskreditacija – omalovažavanje, unižavanje, izopštavanje u sofisticiranom ruhu koje ima najštetnije dejstvo onda kada to rade izuzetno obrazovane osobe i to veoma “elegantno“
- Fizičko ili mentalno zdravlje – ako vi ne primećujete svesno uznemiravanje, primećuje vaše telo i psiha koji reaguju kroz gore navedena i lako prepoznatljiva stanja.
- Osećate se neprijatno – bez opravdanog razloga!
- Posledice nisu proporcionalne akcijama – uvek su male stvari u pitanju. Greške u kucanju, zarezi, boje fonta, upotreba pogrešne reči, pogrešna odeća – iako na vašem radnom mestu nema pravila oblačenja , itd. radnje i vaš očigledan i namerni nemar. Svako s vremena na vreme pravi greške; samo oni koji ništa ne rade, ne prave greške. Problem nastaje onda kada oluja traje čak i kada ispravite grešku.
- Mučnina pri pomisli na interakciju – vaše telo se ukoči kada treba da uđete u kancelariju tog direktora, menadžera ili kolege, da ih bilo šta pitate ili čak da prođete pored njega ili nje u hodniku. Jedan minut proveden sa takvom osobom može vam pokvariti ostatak dana. Ne možete da se fokusirate kada je ta osoba blizu, vaš um se utrkuje i vaše akcije postaju nestalne. Doživite nešto slično odgovoru „bori se ili beži“.
- Sve radite pogrešno – čini se da uvek radite sve pogrešno u očima ove osobe ili grupe ljudi. Uvek. Ako nemaju žalbu, očekujte neki veći problem. I čini se da ljudi koji vas i maltretiraju uvek imaju siguran način da dokažu da ste zapravo vi krivac i da moraju tako sa vama.
- Nejasna, neutemeljena kritika – kada ih pitate da vam preciziraju šta tačno radite pogrešno, često dobijete “diplomatske odgovore“, izuzetno zamršena objašnjenja koja se svode na „pogrešan stav“, „teško je raditi sa“ ili „ne biti timski igrač “, ili nešto u tom smislu, što vama uopšte nije jasno jer objašnjenja nisu povezana sa vašom situacijom. Najgore je što se u vašu korist ne mogu prikupiti čvrsti dokazi da ste izloženi mobingu jer ste u situaciji nadređeni – podređeni, pa je jači igrač uvek u pravu.
- Nemate pravo glasa – ako nešto pođe po zlu, koliko god malo bili uključeni, ili koliko god rezultat bio udaljen od vas u lancu odgovornosti, možete očekivati da ćete biti pozvani i okrivljeni. Možda čak i bez mogućnosti da izgovorite reč u svoju odbranu.
TIŠINA HRANI MOBING!
Mobing je postao toliko česta pojava na našim radnim mestima da se često odbacuje kao „profesionalno sagorevanje“. To dvoje ne treba mešati. Profesionalno sagorevanje može u najboljem slučaju biti rezultat mobinga; ergo, mobing može biti uzrok , ili jedan od uzroka bilo kakvog profesionalnog sagorevanja. Situacija kada vi kao zaposleni doživljavate fizičku nelagodu pri pomisli da idete na posao jer ćete možda morati da komunicirate sa određenim ljudima NIJE normalna i NIJE prihvatljiva pod bilo kakvim okolnostima. Ako vam bilo koja od gore opisanih situacija zvuči poznato, možda ste u profesionalnom okruženju, što zahteva vašu budnost. Naša tolerancija prema takvim iskustvima veoma varira – zbog karaktera, vaspitanja, iskustva, godina, kulturnog porekla. U potpunosti je na vama kada ćete da dostignete svoj limit trpljenja. I ne, niste preosetljivi. Ako ništa drugo, u današnjem profesionalnom okruženju, mi smo skloni da budemo prilično žilavi i izdržljivi, sve dok poslednji okidač ne slomi kičmu.
Mobing napreduje zbog tajnosti između žrtve i napadača. Tišina je ključna za uspešnu operaciju mobinga. Priznanje sebi da ste žrtva uznemiravanja može biti pravi napor. Statistički gledano, mnogo je manje verovatno da će muškarci priznati sebi da su žrtve maltretiranja nego žene; žene češće postaju žrtve mobinga nego muškarci. Sam mobing se razvija i novi načini uključuju nedostatak profesionalnog napredovanja ili unapređenja uprkos vašem stalnom razvoju, sertifikacijama, studijama, obuci.
Trebalo bi shvatiti da više nismo u fazi otkrivanja vatre i točka i da za ovakve nerazvijene oblike ponašanja nema mesta u civilizovanom društvu, a ponajmanje u profesionalnom okruženju koje čine odrasli ljudi, pa bi trebalo u korporativnom okruženju razviti i negovati dobre prakse i mehanizme zdrave komunikacije.
