Tokom proteklih nekoliko decenija, tehnologija se razvijala vrtoglavom brzinom, a veza između fizičkog i virtuelnog sveta je svake godine sve jača. Kao rezultat toga, vaše današnje ponašanje na mreži može imati posledice u stvarnom životu – i dobre i loše.
Format komunikacije i razmene informacija, posebno ličnih, značajno se promenio. Okupljanje u uskom krugu istomišljenika nije vezano za Internet, objavljivanje sadržaja na mreži može se poistovetiti sa javnim izvođenjem pred stotinama gledalaca, ali svest o težini ne postoji jer se aktivnosti dešavaju “iza ekrana“ . Zbog prirode internet komunikacije pojavile su se mnoge jedinstvene pretnje, od maltretiranja putem Interneta i jednostavnih finansijskih prevara do krađe identiteta, pa čak i napada na korporativne rukovodioce i državne službenike kao posledica socijalnog inženjeringa. Iako se u poslednje vreme sve više govori o potrebi zaštite ličnih podataka na mreži, malo ljudi zaista razume zašto je njihova bezbednost toliko važna, a još manje korisnika razume razmere pretnje.
Nažalost, čak i ako se dobro brinemo o ličnim podacima i ne delimo ih ni sa kim, i dalje nećemo biti potpuno zaštićeni od curenja podataka. Napadači nisu uvek zadovoljni javno dostupnim podacima – pribegavaju uslugama crnog tržišta na kojima mogu kupiti lične podatke, na primer, korisničko ime i lozinku za nalog na društvenoj mreži. I uz njihovu pomoć, počinilac će moći da nanese ozbiljnu štetu vlasniku ovog računa. U ovom članku ćemo detaljnije razmotriti glavne posledice prodaje ličnih podataka na darknetu i doksinga koji predstavlja – namerno ili slučajno otkrivanje ličnih podataka, odnosno deanonimiziranje osobe na Webu, i pokušaćemo da odvojimo ove pojmove. Takođe ćemo pojasniti koje su implikacije ovih pojava na Vaš život.
Digitalne tehnologije prodiru u sva područja našeg života, sve više organizacija radi sa ličnim podacima, koji onda mogu biti u rukama napadača. U opasnosti su čak i medicinski zapisi / kartoni, selfiji sa pasošem, vozačke dozvole i druge isprave.
Lični podaci mogu biti jeftini – od 50 centi za ličnu kartu. Cena zavisi od obima i nivoa detalja podataka.
Za nekim ličnim podacima postoji ista potražnja kao i pre deset godina, na primer, podaci o bankovnim karticama i informacije za pristup ličnom računu banke ili sistemima za elektronsko plaćanje. Njihova vrednost je i dalje visoka i malo je verovatno da će ikada pasti.
Kriminalci mogu koristiti podatke kupljene na mračnoj mreži za iznudu, prevaru, krađu identiteta ili rutinsku krađu novca (dark net). Neke vrste podataka, na primer, za pristup računima, mogu se koristiti ne samo za finansijsku dobit, već i za nanošenje štete reputaciji ili druge štete, uključujući doksing.
Šta je doksing?
U početku je reč „doxing“ (od engleskog doxing ili doxxing) značila deanonimizaciju osobe na Internetu. To je bilo u osvit kibernetičkog kriminala, kada su se korisnici poznavali samo po nadimku, a vremenom se značenje ove reči proširilo . Doxing se odnosi na praksu pretraživanja, deljenja i objavljivanja ličnih podataka ljudi na webu na web lokaciji, forumu ili drugim javno dostupnim mestima. Ovo bi moglo uključivati puna imena, kućne adrese, radne adrese, telefonske brojeve (i lične i profesionalne), slike, rođake, korisnička imena, sve što su objavili na mreži (čak i stvari koje su nekada bile smatrane privatnim) itd.
Delimično, doksing je metoda sajber maltretiranja, otkrivanja ličnih podataka druge osobe bez njegovog pristanka kako bi mu naneli nevolje, naneli štetu ili doveli u opasan položaj. Doksing može obuhvatiti distribuciju:
- ličnih fotografija ili video zapisa koji mogu iskompromitovati osobu;
- fragmenata lične prepiske, po pravilu, izvučeni iz konteksta;
- adrese stanovanja, brojeva telefona, lične adrese e-pošte i drugi kontakt podaci;
- podataka o radu i zanimanju;
- medicinskih ili finansijskkih informacija, kriminalnih evidencija.
Doksing se takođe razmatra kada napadač koristi žrtvine već objavljene podatke protiv nje ili ohrabruje druge da to učine. Na primer, na društvenoj mreži se žučno raspravlja o kontroverznom pitanju. Ako neko objavi telefonski broj druge osobe u komentarima sa pozivima da ga pozove noću sa pretnjama, to je uznemirujuće, čak i ako se ovaj broj nalazi u javnoj bazi podataka ili nekoj drugoj društvenoj mreži.
Zašto je doksing opasan?
Za razliku od fizičkog sveta, informacije u virtuelnom prostoru se distribuiraju u tren oka, a nakon prve objave gotovo je nemoguće ukloniti ih sa mreže. Ovo samo pogoršava opasnost od doksiranja. Opasno je ne samo za ugrožene grupe ili pripadnike određenih profesija (novinare na primer), već se može desiti svaki put kada izrazite svoje mišljenje na mreži – tada postajete potencijalna žrtva. Skoro sve javne informacije pogodne su za doksing i maltretiranje putem Interneta, a postoji ogroman broj načina da se nanese šteta osobi pomoću vlastitih podataka. Vaša vlastita slika koju ste (ne)smotreno postavili na neku od društevnih mreža, može biti vaše oružje protiv vas.
“Dokseri“ često imaju jedan cilj – da stvore osećaj neprijatnosti, straha, stida ili bespomoćnosti. Ako se posvađate na Tvitter -u i neko objavi vašu kućnu adresu i pozove sve da dođu i nauče vas pameti, definitivno ćete biti i uplašeni i nervozni. Takođe takvim činom, mogu ugroziti i vaše voljene. Prava opasnost nastaje ako neko zaista namerava da izvrši svoje pretnje, a to se dešava češće nego što mislite.
Ne radi se uvek o objavljivanju podataka na društvenim medijima. Napadači (dokseri) mogu preneti informacije o žrtvi njenoj rodbini, prijateljima ili poslodavcu. Ovo ne samo da može pokvariti odnose sa voljenim osobama, već i staviti tačku na vašu karijeru.
Kako rade dokseri?
Pogledajmo nekoliko scenarija i razmere štete koju mogu naneti žrtvi.
- Utvrđivanje identiteta korisnika i prenos podataka o njemu kolegama i kao rezultat toga, zbog društvenog pritiska, osoba može izgubiti posao.
- Objavljivanje intimnih fotografija ili video zapisa. Ovo je uobičajena zlonamerna povreda privatnosti koja može imati ozbiljne posledice po žrtvu, koja se naziva i „pornografija iz osvete“.
- Otkrivanje identiteta anonimnih blogera, korisnika interneta, lidera mišljenja i umetnika može predstavljati stvarnu pretnju ako se žrtva nalazi u neprijateljskom okruženju. Ovo se, na primer, odnosi na opozicione blogere u nekim zemljama ili na one koji podržavaju netradicionalne stavove.
- Izlaganje osobe i prenošenje njenih ličnih podataka u medije, ako ti podaci ne služe javnom interesu i mogu se koristiti za nanošenje štete.
- Prikupljanje podataka o određenoj osobi (potencijalnoj žrtvi) koji se nalaze u poverljivim ili upitnim materijalima i njihovo prenošenje neprijateljskim grupama ili pojedincima koji te podatke mogu koristiti za verbalno/virtuelno ili čak fizičko nasilje.
Društvene implikacije
U trenutnom društvenom i političkom okruženju, problem doksiranja postaje sve učestaliji. Doksing, poput pretnje – ograničava slobodu govora i demotiviše ljude.
Veća je verovatnoća da će neki ljudi biti žrtve doksinga od drugih, poput novinara , blogera, aktivista, advokata, službenika koji rade na sprovođenju zakona. Za žene je doksing često povezan sa seksualnim napadima i pretnjama. To može predstavljati direktnu pretnju fizičkoj sigurnosti, pa neke žrtve uznemiravanja ostaju bez posla. Dakle doksing je usko povezan i sa mobingom.
Što je veća popularnost osobe na webu, veći je rizik od privlačenja pažnje napadača/doksera. To ne znači da su „obični“ korisnici imuni na ovu sajber pretnju. Bilo koji govor ili video radnja na mreži koju velika grupa ljudi „ne voli“ može privući nepotrebnu pažnju virtuelne mase i učiniti vaš život košmarom – čak i ako niste mislili ništa posebno.
PRIMER. Tuhina Singh, izvršna direktorka kompanije sa sedištem u Singapuru, postala je žrtva doksinga: njen broj telefona i lična e-pošta objavljeni su na mreži, a bombardovana je uvredama i pretnjama. Zašto? Na internetu se pojavio viralni video zapis u kojem je žena koja je zamenjena sa Tukhina Singh odbila da nosi masku usred pandemije koronavirusa.
Vaši podaci su dostupni na darknetu. Koliko košta vaša privatnost?
Ne samo da objavljujemo lične podatke na Internetu (gde ih svako može koristiti u svoje svrhe), već ih delimo i sa različitim organizacijama koje ne postupaju odgovorno u čuvanju poverljivih podataka. Međutim, mnogi žive u uverenju da će takve informacije ostati poverljive, a ako postanu javno dostupne, neće se dogoditi ništa loše. Prema nedavnoj studiji kompanije Kasperski Lab, 37% mladih misli da njihovi podaci sigurno neće biti od interesa za sajber kriminalce.
Protekle, 2020. godine, broj povrede podataka srušio je rekorde. Sada nikoga nećete iznenaditi vestima o hakovanju sistema druge kompanije, krađi podataka o korisnicima i zahtevu za otkupninu. Vlade različitih zemalja pokušavaju da poboljšaju nivo bezbednosti informacija – razvijaju nove direktive koje obezbeđuju zaštitu podataka i predviđaju odgovornost za kršenje zahteva za njihovu obradu. Novi zakoni o zaštiti ličnih podataka, poput Opšte uredbe o zaštiti podataka (GDPR – EU) koji se u Srbiji uveliko primenjuje, i Opšteg zakona o zaštiti podataka (LGPD) u Brazilu, kao i povećana pažnja na način na koji korisnici postupaju sa njihovim podacima, primoravaju organizacije za jačanje zaštite podataka kako bi se sprečilo curenje.
Uprkos tome, vidimo da se ukradeni podaci koriste za ucene i otkup, a ponekad se objavljuju i u javnom domenu. Neke šeme koriste oba pristupa: tvorci otkupnog softvera Maze objavili su kompromitovane informacije ako žrtva odbije da plati otkupninu. Većina podataka postaje roba i prilično je pristupačna. Na forumima i mračnim veb tržištima, posebno na komercijalnim veb lokacijama za ilegalnu prodaju fizičke i digitalne robe, sajber kriminalci prodaju razne usluge i proizvode – od zlonamernog softvera do ličnih podataka.
Metodologija i rezultati istraživanja: Gde odlaze i koliko koštaju vaši podaci?
Sigurno se pitate kakve veze imaju vaši podaci sa doksingom? Bilo kakvo iznošenje vaših podataka dovodi do velike mogućnosti da vaši podaci budu multiplikovano zloupotrebljeni. Upravo dokser / napadač može biti haker koji trguje informacijama i jedva čeka da uhvati plen. U vezi sa tim vrlo je važno kuda odlaze vaši podaci i koliko zapravo koštaju. Možda ćete i promeniti ustaljeno mišljenje da niste nikome interesantni.
Tokom istraživanja analizirane su aktivne ponude na 10 međunarodnih foruma i darknet komercijalnih sajtova koji podržavaju engleski ili ruski jezik. Uzorak uključuje postove objavljene u trećem kvartalu 2020. godine i koji su i dalje relevantni.
Nisu obuhvaćene sve vrste podataka koji se prodaju na darknetu, jer bi to zahtevalo pisanje male knjige. Fokus je na najpopularnijoj kategoriji. Imajte na umu da se na darknetu prodaju razne vrste baza podataka, i to ne čudi, jer su ukradene od različitih organizacija. Neki sadrže unakrsne reference na druge baze podataka, koje pružaju potpunije informacije o žrtvi i dodatno povećavaju njihovu vrednost. Hajde sada da vidimo šta bi starosedeoci „mračnog“ Interneta mogli iskopati o vama.
1# Lični dokument: 50 centi do 10 dolara
U Sjedinjenim Državama, Evropi i većini drugih zemalja u pitanju je lična karta. Obično je vezan za najvažnije usluge i sadrži poverljive informacije, poput broja socijalnog osiguranja SAD (SSN). Uprkos važnosti lične karte, njena cena na crnom tržištu nije velika i zavisi od potpunosti informacija. Na primer, puno ime i broj osiguranja jedne osobe mogu se kupiti za samo 50 centi, a cena „sveobuhvatnog paketa“ informacija po osobi, koja uključuje identifikacioni broj, puno ime, broj socijalnog osiguranja, datum rođenja, adresa e -pošte i broj mobilnog telefona mogu iznositi i do 10 USD. Cena takođe zavisi od količine kupovine – jeftinija je na veliko. Kada kupujete 150 ličnih karata, cena jedne će biti samo 50 centi.
Podaci lične karte mogu se koristiti u raznim lažnim šemama, na primer, za popunjavanje dokumenata prilikom kupovine određenih usluga i za pristup drugim poverljivim podacima koji se kasnije mogu koristiti u kriminalne svrhe.
Ponekad ukradene baze podataka sadrže mnogo vrednije informacije od običnih identifikacionih podataka.
2# Skeniranje pasoša: 6 do 15 dolara
Pasoš je još jedna vrsta ličnog dokumenta koji je popularan kod sajber kriminalaca. Na postsovjetskom prostoru, na primer u Rusiji i Ukrajini, pasoši se koriste umesto ličnih karata i potrebni su za dobijanje većine državnih i finansijskih usluga – od pisanja žalbe u prodavnici do podnošenja zahteva za kredit. U drugim zemljama, pasoši se takođe koriste za identifikaciju na međunarodnim platformama kao što su berze kriptovaluta – ili za međunarodne prevare.
Zbog toga se skenirane kopije pasoša često pojavljuju na Internetu. Zamislite koliko ste puta otpremili kopiju pasoša na mrežne usluge, poslali je organizaciji ili dozvolili zaposlenima u kompaniji da kopiraju vaš dokument.
Skeniranje pasoša je skuplje od identifikacionih podataka – od 6 do 15 dolara u zavisnosti od kvaliteta skeniranja i zemlje porekla. Skeniranje na tržištu obično se deli na dve vrste: skeniranje prve stranice pasoša i skeniranje celog pasoša. Naravno, jedna stranica košta manje. Ako je potrebno, pasoši se mogu birati prilikom kupovine i na osnovu pola njihovog vlasnika.
3# Skeniranje vozačke dozvole: 5 do 25 dolara
Vozačka dozvola je još jedan dokument koji je veoma tražen na mračnom vebu. Činjenica je da se sve više usluga pojavljuje tamo gde se možete registrovati. Na forumima se obično prodaje skeniranje lične karte sa svim podacima, a troškovi se kreću od 5 do 25 dolara. Sajber kriminalci koriste tuđu vozačku dozvolu za iznajmljivanje automobila, dobijanje usluga od lokalnih kompanija ili osiguranje od prevare.
4# Selfi sa dokumentima: 40 do 60 dolara
Da li ste ikada snimili selfi sa pasošem ili ličnom kartom? Sa širenjem softvera koji poznaje vaše klijente, a koji omogućava proveru identiteta za određene transakcije, kompanije su postale ozbiljnije u identifikovanju korisnika. Ova praksa se koristi, na primer, na berzama kriptovaluta kako bi se sprečilo pranje novca: pre nego što povuče sredstva, osoba mora da potvrdi svoj identitet. Društveni mediji zahtevaju postavljanje selfija sa pasošem da bi ponovo dobili pristup računu, a zaposleni u banci fotografišu klijenta sa dokumentom kada mu isporuče kreditnu karticu.
Korišćenjem ukradenog selfija sa pasošem ili ličnom kartom, prevaranti mogu zaobići sistem poznavanja vaših kuaca i bezbedno nastaviti sa pranjem novca. Ovi dokumenti se mogu koristiti za dobijanje širokog spektra usluga – od iznajmljivanja automobila do mikrokredita ili prevare u osiguranju. Kriminalci će moći da dobiju pristup nalozima, primene lažne šeme, pa čak i ucene žrtvu. Stoga je takav proizvod prilično skup – od 40 do 60 dolara za podatke jedne osobe. Selfiji sa ličnim dokumentima mogu se koristiti za zaobilaženje bezbednosnog sistema usluge.
5# Medicinske kartice: 1 do 30 dolara – Curenje medicinskih podataka
Digitalne tehnologije su se toliko proširile da se sada koriste čak i tamo gde nismo očekivali. Na primer, za registraciju medicinskih podataka. Sada i sajber kriminalci mogu doći do vaše medicinske dokumentacije. Još 2012. godine, kada su analizirane vrste podataka dostupnih na darknet tržištima, nije bilo ni traga medicinskoj dokumentaciji. I sada su u upotrebi: koriste se u raznim lažnim šemama – od dobijanja usluga osiguranja do kupovine lekova. Nakon što su preuzeli karticu, prevaranti mogu zahtevati otkupninu od žrtve. Na primer, ne tako davno, hakovana je mreža finske klinike za psihoterapiju Vastaamo. Podaci o najmanje dve hiljade pacijenata (uključujući i decu) su ukradeni i stavljeni na prodaju na crno. Prvo su kriminalci tražili otkup od klinike za brisanje zapisa, a zatim su počeli direktno da kontaktiraju pacijente.
Curenje medicinskih podataka je veoma neprijatno. Pacijenti koji su već ranjivi nalaze se u još težoj situaciji. Na darknetu se prodaju oba medicinska obrasca u kojima su navedeni samo puno ime, adresa e-pošte, broj osiguranja i naziv medicinske organizacije, kao i dokumenti koji sadrže podatke o pretrpljenim bolestima, propisanom liječenju itd. na.Na forumima darknet -a možete kupiti kompletne medicinske podatke o osobi i podatke o registraciji pacijenata iz različitih medicinskih organizacija.
Zbog toga je od krucijalnog značaja da medicinske privatne i zdravstvene ustanove vode računa, pravovremeno i sveobuhvatno ulažu u bezbednost IKT infastrukture i budu usaglašene sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, u suprotnom mogu biti kažnjene, a kazne samo iz domena zaštite podataka mogu biti sledeće:
- Najmanja novčana kazna 50.000 dinara
- Najveća novčana kazna 2.000.000 dinara
- Za više udruženih povreda 4.000.000 dinara
- 4% godišnjeg prometa
6# Podaci o bankovnoj kartici: 6 do 20 dolara
Podaci o bankovnoj kartici su osnovni podaci koje kradu i koriste sajber kriminalci. Cena potpunih informacija o bankovnoj kartici (ime vlasnika, broj kartice i CVV kod), koja se može koristiti za podizanje sredstava ili plaćanje kupovine u online prodavnicama, kreće se od 6 do 20 USD. U 2012. godini ove informacije su koštale 10 dolara, odnosno prosečne cene se nisu mnogo promenile i do 2020. godine. Cena zavisi od zemlje porekla, banke i, što je najvažnije, od veličine kupovine – ovde je takođe isplativije kupiti na veliko. Naravno, novi sistemi protiv prevara otežavaju život sajber kriminalcima, primoravajući ih da stalno izmišljaju nove načine za povlačenje tuđeg novca. Međutim, podaci o bankovnoj kartici su polazište u većini šema, tako da nikada neće izgubiti relevantnost.
7# Mrežno bankarstvo i PayPal akreditivi: 50 do 500 USD
Druga vrsta finansijskih informacija za koje su prevaranti zainteresovani je internetsko bankarstvo i PayPal akreditivi. Obojica otvaraju direktan pristup žrtvinom novcu. Istovremeno, PayPal koristi sajber -kriminalce kao sredstvo za pranje novca i podizanje novca bez bezbednosnih provera. Po pravilu, troškovi podataka za pristup računima za Internet bankarstvo kreću se od 1 do 10 odsto stanja računa, a za PayPal – od 50 do 500 dolara, u zavisnosti od iznosa na računu i istorije transakcija.
Koliko vrede vaši podaci?
- Detalji kreditnih kartica: $ 6 do $ 20
- dozvola skeniranja Vozačka: $ 5 do $ 25
- Passport skeniranja: $ 6 do $ 15
- podaci za pristup usluge pretplate: od 50 centi do $ 8
- ID kartica (puno ime i prezime, SSN, datum rođenja, adresa e-pošte, broj mobilnog telefona): od 50 centi do 10 dolara
- Selfie sa dokumentima (pasoš, vozačka dozvola): od 40 do 60 dolara
- Medicinske kartice: od 1 do 30 dolara
- Akreditivi za internet-banke: 1-10 % salda računa
- Pay Pal akreditivi: od 50 do 500 dolara.
8# Neovlašćeni pristup e -pošti i društvenim medijima: 400 do 800 dolara
Ako čak možete kupiti skeniranje pasoša na darknetu, kakve su šanse da pronađete i kupite nečije korisničko ime i lozinku sa e -pošte ili društvene mreže? Usluge hakovanja određenih naloga nude – za 400 USD pa naviše. Međutim, kriminalci će koristiti primitivne metode da dobiju ono što žele: pokušajte da pogodite lozinku, proverite podatke o ukradenim bazama podataka ili koristite metode društvenog inženjeringa . U današnje vreme društvene mreže i usluge e-pošte koriste dvofaktorsku autentifikaciju i druge mere za zaštitu naloga, pa ih postaje sve teže hakovati, čak i ako imate prave podatke.
Kako zaštititi svoje podatke i sebe?
Što više vremena provodimo na mreži, ostavljajući digitalne tragove svuda, sve je teže ostati anoniman. Uporni korisnik može lako pronaći na Internetu barem neke podatke o vama, ako zna malo o tehnologiji. A naročito ako ima pristup tajnim podacima.
1# Šta se zna, zna se
Ako želite da se zaštitite od doksinga, prvi korak je da na Internetu pronađete sve dostupne informacije o sebi. Potražite svoje ime, uključujući u kombinaciji sa drugim ličnim podacima, poput mesta stanovanja ili godine rođenja, da biste dobili preciznije rezultate. Pokušajte da potražite svoje nadimke i adrese e -pošte. Ako imate retko ime, možete se pretplatiti na primanje obaveštenja od Google -a kada se pomene na mreži.
Osim Google-a, postoje i takozvane usluge pretraživanja ljudi, poput BeenVerified, koje vam omogućavaju da proverite biografiju korisnika u odnosu na javno dostupne podatke ili dokumente koje izdaju vladine agencije. U nekim zemljama je nezakonito objavljivanje takvih podataka na Internetu, pa sajtovi koji pružaju takve usluge nisu dostupni svuda.
Ako je vaš profil na društvenim mrežama otvoren, proverite svoje postove. Ne bi trebalo da sadrže geografske oznake sa koordinatama vašeg doma, kancelarije ili drugih mesta koja često posećujete, kao ni fotografije koje vam omogućavaju da izračunate njihovu adresu. Naravno, nisu sve fotografije ispunjene opasnošću, ali što je više karakterističnih karakteristika, to je veći rizik. Proverite svoje stare postove za druge lične podatke, kao što su imena vaših rođaka. Ako imate privatni profil, pregledajte listu prijatelja: da li zaista poznajete ove ljude?
Ne zaboravite da osim društvenih mreža postoje i druge aplikacije sa društvenom komponentom koje mogu dati gotovo sve informacije o vama, od jezika koje učite do vaše seksualne aktivnosti . Obratite posebnu pažnju na aplikacije koje beleže geopodatke, kao što su fitnes tragači. U takvim aplikacijama je bolje imati zatvoren račun.
2# Uklonite sve što možete
Ako mislite da bi se informacije dostupne na Internetu mogle koristiti protiv vas, pokušajte ih ukloniti. Na društvenim medijima ovo je relativno jednostavno: možete ili izbrisati postove koji sadrže lične podatke ili zatvoriti profil.
Na drugim veb lokacijama pokušajte da izbrišete informacije ili deaktivirate svoj nalog. Ako ove opcije nisu dostupne, potražite obrazac za podnošenje žalbe ili zahtev za uklanjanje podataka. Ako to nije slučaj, pokušajte da kontaktirate administratora direktno.
Vaša prava u zaštiti podataka o ličnosti podržana su GDPR regulativom na koju se u najvećoj meri oslanja i naš Zakon o zaštiti poataka o ličnosti. U slučaju povrede podataka uvek možete da kontaktirate Poverenika.
Ako je nemoguće ukloniti informacije iz izvora, iskoristite pravo na zaborav i zatražite da svoje podatke uklonite iz pristupa putem pretraživača (to jest, uklonite veze do veb lokacija koje sadrže vaše lične podatke).
Doksiranje može biti pogubno ako napadač objavi lične podatke koji se ne mogu pronaći na Internetu. Može ih dobiti hakovanjem naloga usluga koje koristite. Možete smanjiti rizik od hakovanja sledeći ova jednostavna pravila:
- Ne koristite iste lozinke. Kreirajte jedinstvene lozinke za svaki nalog i sačuvajte ih u menadžeru lozinki.
- Zaštitite pristup svom uređaju pomoću PIN -a, lozinke ili prepoznavanja lica ili otiska prsta.
- Koristite dvofaktorsku autentifikaciju. Umesto da primate lozinku putem SMS-a, bolje je koristiti aplikaciju za generisanje jednokratnih kodova. Ako vam je potreban dodatni sloj zaštite, razmislite o kupovini fizičkog ključa za dvofaktorsku autentifikaciju.
- Naučite da prepoznajete e -poštu i veb lokacije za „pecanje“.
Ako ste spremni uložiti još malo napora da zaštitite svoju privatnost, nudimo još nekoliko načina da poboljšate bezbednost svojih ličnih podataka ili da proverite da li su vaše lozinke i drugi podaci u dostupni javnom domenu bez vašeg znanja.
- Dobro razmislite pre nego što bilo šta postavite objavite na društvenoj mreži. Može li izražavanje vašeg mišljenja ili objava kontroverzne i kompromitujuće fotografije izazvati neočekivane reakcije?
- Ljudi sa kojima blisko komunicirate – porodica, prijatelji i saradnici – ne bi trebalo da imaju pristup vašim uređajima ili nalozima. Zato im nikada nemojte davati lozinke, čak i ako mislite da je ovo odlična ideja. Zapisivanje lozinke na nalepnicu i lepljenje na monitor je, naravno, zgodno, ali mogu je koristiti i oni kojima niste spremni da otkrijete svoje tajne.
- Uvek prilagodite dozvole za aplikacije da biste smanjili rizik od prenosa podataka trećim stranama i skladištenja na platformama trećih strana bez vašeg znanja. U nekim slučajevima upotreba aplikacija i usluga smatra se saglasnošću za obradu podataka, pa prvo morate proveriti sve dozvole.
- Niko nije otkazao složene lozinke. Koristite pouzdano bezbednosno rešenje, kao što je Kasperski Passvord Manager, za generisanje i bezbedno skladištenje jedinstvenih lozinki. Odolite iskušenju da pojednostavite svoj život i koristite istu lozinku za prijavljivanje na različite usluge.
- Menadžeri lozinki vam omogućavaju da skladištite podatke u šifrovanom ličnom skladištu: tamo možete postaviti kopije vozačke dozvole, pasoša / lične karte, bankovne kartice, osiguranja i druge važne dokumente i biti sigurni u njihovu bezbednost.
Šta činiti ako bude prekasno?
Ako ste postali žrtva doksiranja, pokušajte kontaktirati moderatore veb stranice na kojoj su objavljeni vaši podaci ili se požalite na postove s vašim podacima administraciji društvene mreže kako biste sprečili daljnje širenje informacija.
Upamtite da napadači češće žele da žrtvu učine nervoznom i izazovu psihičku nelagodu. Ne odgovarajte na trolove, zatvorite stranicu, razgovarajte sa prijateljima i porodicom i uživajte u stvarnom svetu. Ako ne podlijete ulje na vatru, besna internetska gomila brzo će se smiriti i usmeriti svoju aktivnost u drugom smeru.
Ali ako ste primili pretnje i zaista ste zabrinuti za svoju fizičku bezbednost, možda bi bilo vredno obratiti se policiji. U ovom slučaju morate snimiti pretnje, na primer, snimiti snimak ekrana koji će policiji poslužiti kao dokaz prilikom razmatranja vaše prijave.
