Kloniranje glasa veštačkom inteligencijom upotrebljeno je u velikoj pljački u U.A.E. -u, kako navode policijski organi iz Dubaija, iako su izdata upozorenja o sajber – kriminalnoj upotrebi nove tehnologije.
Početkom 2020. godine, upravnik banke u Ujedinjenim Arapskim Emiratima primio je poziv od čoveka čiji je glas prepoznao – direktora kompanije sa kojom je ranije razgovarao. Direktor je imao dobre vesti: Njegova kompanija se spremala za kupovinu, pa mu je banka trebala da “odobri neke transfere” u iznosu od 35 miliona dolara. Advokat po imenu Martin Zelner bio je angažovan za koordinacju procedura, a upravnik banke je u svojim prijemnim sandučićima mogao videti imejlove direktora i Zelnera, koji potvrđuju koliko novca je potrebno da se prenese. Menadžer banke, verujući da sve izgleda legitimno, počeo je da vrši transfere.
Jedino što nije znao jeste da je izmanipulisan i da je u lažnom uverenju imao komunikaciju sa navodnm direktorom. Na taj način pomogao je organizovane prevarante, ne sluteći da je svojim poslovnim aktivnostima direktno pomogao realizaciji složene pljačke – one u kojoj su prevaranti koristili tehnologiju „deep voice“ da kloniraju boju glasa direktora i izvuku 35 miliona dolara. Prema sudskom dokumentu koji je otkrio Forbes u kojem U.A.E. zatražio je pomoć američkih istražitelja u pronalaženju 400.000 dolara ukradenih sredstava koja su otišla na račune u SAD-u koje drži Centennial Bank. U.A.E. veruje da je to bila razrađena šema, u koju je bilo uključeno najmanje 17 pojedinaca, koja je poslala ukradeni novac na bankovne račune širom sveta.
U dokumentu je dato nešto više detalja, bez navođenja imena žrtava. Državno tužilaštvo u Dubaiju, koje vodi istragu, nije odgovorilo na zahteve za komentar u vreme objavljivanja. Martin Zelner, advokat iz SAD-a, takođe je kontaktiran radi komentara, ali nije odgovorio u vreme objavljivanja.
To je tek drugi poznati slučaj prevaranata koji, kako se navodi, koriste alate za oblikovanje glasa kako bi izveli pljačku, ali čini se da je bio daleko uspešniji od prvog, u kojem su prevaranti koristili ovu tehnologiju da bi se predstavili kao izvršni direktor britanske energetske kompanije u pokušaju krađe 240.000 dolara u 2019. godini, kako navodi Vall Street Journal.
U.A.E. slučaj pokazuje koliko takve sajber prevare putem visoke tehnologije mogu biti pogubne uprkos upozorenjaima o upotrebi AI za stvaranje takozvanih dubokih lažnih slika i glasova.
„Zvučni i vizuelni duboki falsifikati predstavljaju fascinantan razvoj tehnologije 21. veka, ali su takođe potencijalno neverovatno opasni i predstavljaju ogromnu pretnju podacima, novcu i preduzećima“, kaže Jake Moore, bivši policajac Policijske uprave Dorset u Velikoj Britaniji i sada stručnjak za sajber bezbednost u bezbednosnoj kompaniji ESET. „Trenutno smo na vrhu zlonamernih aktera koji prebacuju stručnost i resurse na korišćenje najnovije tehnologije za manipulaciju ljudima koji nevino nisu svesni domena duboke lažne tehnologije, pa čak i njihovog postojanja.
„Manipulacije zvukom, koje je lakše uskladiti i iskoristiti nego pravljenje dubokih lažnih video zapisa, samo će se povećati i bez edukacije i razvoju svesti o ovoj novoj vrsti vektora napada, zajedno s boljim metodama provere autentičnosti, verovatno će više preduzeća postati žrtve veoma uverljivih razgovora“.
Nekada je tehnologija bila rezervisana i ograničena samo za SCI fiction filmove poput Nemoguće misije, a danas je kloniranje glasa i lika postala svakodnevnica i zapanjili bi ste se koliko je takva opcija rasporstranjena i dostupna. Različiti tehnološki startup -ovi rade na sve sofisticiranijim tehnologijama za glas AI, od londonske Aflorithmic do ukrajinske Respeecher i kanadske Resemble.AI. Tehnologija je izazvala pometnju poslednjih meseci otkrićem da je pokojni Anthoni Bourdain sintetizovao svoj glas za dokumentarac o svom životu. U međuvremenu, prepoznajući potencijal zlonamerne upotrebe veštačke inteligencije, šačica security kompanija, tvrdi da može otkriti sintetizovane glasove i tako sprečiti prevare.
Ako su snimci vašeg govora dostupni na mreži, bilo na društvenim medijima, YouTube -u ili na veb stranici poslodavca, možda se vodi tajna bitka za kontrolu vašeg glasa, a da vi toga niste ni svesni.
