Mnogi od vas vole noćni život, diskoteke, klubove, lumpovanje do zore, sa druge strane mnogi od vas su na svojim radnim mestima (medicinski radnici, vatrogasci, službenici obezbeđenja, prodavci u dragstorima, apotekari i mnogi drugi) i rade noćnu smenu, pa su izloženi istim, ali i nešto drugačijim opasnostima koje vrebaju u sitne sate. Imajući u vidu da se ovakvoj temi nedovoljno posvećuje pažnja, u daljem tekstu ćemo detaljno obrazložiti kako da sačuvate svoju bezbednost prilikom noćnih izlazaka i za vreme povratka vašem domu, bilo sa posla u kasne sate, bilo iz provoda.
Apsolutna bezbednost ne postoji, niti garancija da će se nešto desiti ili da se neće desiti. Ali svakako postoje određene mere kojima se mogu preduprediti buduća dešavanja, a rizici svedu na minimum.
Opšte je poznato da veliki procenat roditelja strepi prilikom izlaska dece, bez obzira da li je reč o maloletnim licima ili formiranim ličnostima u poznim dvadesetim, posebno je rizično jer se donja granica sve više pomera, a stvari postaju lako dostupne, od informacija do materjalnih stvari, čiji krajnji efekat / ishod zavisi upravo od njihove upotrebe.
Treća smena i rad do kasno su takođe rizični i neophodno je uključiti bezbednosne aspekte za vreme i nakon noćnog rada, koji se svakako odražavaju i na zdravstveni, psihički, sociološki aspekt, uopšte na integritet jedne individue.
Kako ostati bezbedan za vreme noćnog izlaska?
Beograd je sjajan grad u kome možete provesti fantastično veče, posebno jer je prepun brojnim restoranima, barovima, splavovima, klubovima i pozorištima; lista je beskrajna. Beograd je uvek atraktivan, posebno što se nalazi sa leve i desne strane evropske saobraćajnice E – 75, na ušću dveju reka, pa je zbog toga mnogima interesantan kao tranzit zona u koju žele da provedu par sati kvalitetnog vremena, zbog čega je postao grad koji nikada ne spava. Zbog velike koncentracije različitih profila ljudi, upspostavljene su neke dobre prakse prilikom istraživanja, posebno noću. Pa da vidimo koji su to TOP saveti koji će vam sačuvati veče i odvesti vas bezbrižno kući.
-
Planiranje i „rezervni“ planovi
Uvek treba da imate više planova, ukoliko nešto krene po zlu. Od toga gde idete, sa kim, kojim putem, prevoznim sredstvom i koliko ćete se zadržati. Neophodno je da neko sa strane (van kruga biskih ljudi) ne zna planove vašeg kretanja u toku dana, posebno noću. Zar je važno kuda idete, sa kim se sastajete i kada se vraćate u stan? Nekom je možda i bitno, ali vama treba da bude najbitnije da te informacije zadržite za sebe, izuzev ukoliko su u vaše aktivnosti uključeni drugi ljudi. Ne pravite grešku i ne objavljujte svoje aktivnosti na društvenim mrežama. Nikada ne koristite iste maršute, ne idite baš uvek u iste klubove i restorane i uvek imajte plan (rezervni plan) kako se vraćate kući.
-
Ostanite u masi i ne udaljavajte se od prijatelja
Prilikom izlaska, ukoliko ste u društvu (bez obzira da li je u pitanju veći ili manji broj ljudi) obavezno ostanite sa njima družite se, pazite jedni na druge i pobrinite se da svi budu spokojni i da veče prolazi u miru i bezbedno. To dalje povlači pitanje da li je Vaš izbor prijatelja dobar izbor. Vaša bezbednost u mnogome zavisi i od toga u kakvom se društvu nalazite.
Danas imamo čestu situaciju u kome se mladi konformišu u grupe samo da ne bi bili izolovani, ali ih takvo društvo ugrožava, mentalno, emotivno, bezbednosno (destruktivna, socijalno neprihvatljiva i delikventna/ kriminalna ponašanja, sklonosti, opijanje i izazivanje saobraćajnih nesreća). Šta raditi sa takvim društvom u izlasku? Najpre ne bi trebalo dozvoliti da dođe do takvog izlaska, Ukoliko se i prihvati, onda treba imati plan i dostojanstveno se povući iz aktivnosti koje vam ne odgovaraju.
-
Držite se prometnih, dobro osvetljenih područja
Ako se krećete u noćim časovima, pokušajte da se držite prometnih ulica i u blizini drugih ljudi. Izbegavajte opasne četvrti, slabo osvetljena područja, napuštene parkove ili mirne uličice.
-
Siguran povratak kući
Ako se iz provoda ili sa posla vraćate autobusom, sigurnije je da sednete na nižim sedištima. Ako se vozite vozom, izbegavajte prazne delove vagona gde sedite samo vi. Ukoliko vozite sami ili u društvu ne zaustavljajte vozilo ni po koju cenu da bi ste nekome učinili uslugu, već pozovite nadležne organe i obavestite ih o viđenoj situaciji na lokaciji. Ako je provod protekao uz alkohol, i sami znate ovu rečenicu – „ne sedajte za volan, uzmite taksi“.
-
Ne idite prazne baterije!
I ovo je već opšte poznato, ali je krucijalno. Napunite telefon i ako je moguće, nosite rezervni za koji znate samo vi. Po mogućstvu imajte i rezervni punjač pri ruci.
-
Nosite samo neophodno, idete u grad – ne selite se
Izbegavajte da sa sobom nosite glomazne torbe sa bespotrebnim odevnim predmetima, setom šminke i drugih stvari. Ne trebaju vam ogromne količine novca, nosite samo onoliko koliko vam je potrebno u slučaju gubitka ili krađe. Pokušajte da uzmete iznos za koji mislite da će vam trebati i plaćajte karticom.
-
„Pazi na piće“
Ne ostavljajte piće bez nadzora ni po koju cenu, čak ni ako je vaša najbolja drugarica pored vas jer trenutak nepažnje vaše ili njene može dovesti do toga da vam neko stavi drogu u piće. „Spiking“ je izraz koji se koristi kada se droga ili određena supstanca dodaju vašem piću bez vašeg znanja. Takva situacija se može dogoditi i ženama i muškarcima kako bi se od osobe iznudilo nešto, najčešće se koristi za izvršenje seksualnih delikata, krađe, iznude i može rezultirati kompleksnim posledicama. Iz ovih razloga izbegavajte prihvatanje pića od stranaca. Ako iz bilo kog razloga morate da ostavite piće, zamolite prijatelje da motre ili jednostavno naručite novo.
8. Pazite na svoje stvari
Sve svoje stvari koje imate stavite u torbu i držite ispred sebe, a ne iza sebe. Na mnogim mestima ispod stolova postoje kukice na koje možete da okačite tašnu, pa ih iskoristite!
9. Nosite sredstva za samoodbranu
Razmislite o nošenju biber srpeja ili elektrošokera koji su ujedno i legalna sredstva samoodbrane pa ih možete upotrebiti ukoliko vas neko napadne. Takođe, sve je popularniji lični panik alarm koji je kompaktan i manjih dimenzija pa može da stane u svaku žensku torbicu ili džep.
10. Budite aktivni posmatrač, ne nasedajte na provokacije
Ako vidite nekoga u nevolji, razmislite dvaput o tome da pokušate da mu pomognete s vremena na vreme. U zavisnosti od situacije, bolje bi bilo pozvati policiju ili zatražiti pomoć službenika obezbeđenja /telohranitelja. Ukoliko vas momci ili devojke iz susedne grupe zadirkuju, provociraju da bi ste napravili tuču, ne činite to, jer bi ste u suprotnom učinili njima. Distancirajte se što mirnije možete i napustite lokal.
11. Razmislite o rizicima koje nose nova poznanstva
Ne zaboravite da razmislite o rizicima pre nego što pozovete nekoga koga ste upravo upoznali u svoj stan. Ima brojnih rešenja za odlazak na druga mesta. U vaš stan primite samo proverene osobe.
12. Veza sa hitnim službama
Ukoliko nemate lični panik taster, onda na telefonu namestite brzo biranje ka MUP-u, hitnoj pomoći i vatrogasnoj jedinici. Da podsetimo:
- policija broj – 192
- vatrogasci broj – 193
- hitna pomoć broj – 194
- Auto moto savez Srbije (AMSS) – pomoć na putu broj – 1987
Noćne smene i povratak kući – Kako ostati bezbedan?
Veliki broj ljudi radi noćne smene ili sa poslom završava u kasne sate, što prvenstveno zavisi od prirode i obima posla. Rad u trećoj smeni ne može da radi svako i zakonom o radu je regulisan ritam, satnica noćnog režima, uključujući i zdravstvenu procenu (sposobnost) osobe koja se angažuje za rad u noćnim časovima.
Odlično znamo da su noć i san od velikog značaja za raposloženje, bioritam, energiju, produktivnost, efikasnost, uopšte rezultate, psihički, socijalni i porodični život. Ovi aspekti su krucijalni, ali treba napomenuti da umor i doba dana kao i prethodno uložena energija utiču i smanjuju motoriku, percepciju, opažanja i reflekse, i da su veće šanse da osoba bude ranjivija i nespremna za reagovanje u slučaju napada u sitne sate. U vezi sa tim preporučujemo:
- Često umivanje pred kraj i po završetku smene
- Konzumacija čajeva , kafa uopšte napitaka koji podižu energiju
- Čestu komunikaciju sa kolegama, kako bi se opažanje i koncentracija održali
- Vežbe (lagan trening) pre napuštanja objekta – razbuđuje i obezbeđuje refleks
- Ne vraćajte se sami ukoliko je to moguće
- Ako možete ne idite pešice, već prevozom (autobus, sopstveni auto, taksi)
- Ako imate kome, javite se da ste pošli kući
- Imajte kod sebe bar jedno sredstvo za samoodbranu (biber sprej, elektrošoker)
- Izbegavajte mračne i opasne kvartove i ulice
- Hodajte brzo, osvrćite se često i osluškujte
- Namestite brzo biranje na telefonu – MUP
- Budite oprezni pri vožnji – Vožnja noću i u zoru nakon dugog noćnog rada povećava rizik od nesreće za volanom usled umora.
