GDPR regulativa nastala je sa ciljem da zaštiti pojedince i njihova prava u mašineriji komercijalne ili bilo koje druge industrije i uopšte poslovanja koje funkcioniše na osnovu pribavljenih podataka pojedinaca. Svaki podatak koji otkriva ili bi mogao da otkrije identitet individue je podatak o ličnosti, počev od imena i prezimena, datuma rođenja, adrese, preko ID računara, registarskih tablica i slično.
Danas živimo u eri digitalizacije, a prikupljanje informacija je imperativ za razvoj tehnologije, nove stvarnosti, novih modusa oglašavanja, komercijalizacije, stvaranja profita. Zbog toga svakom pojedincu imperativ treba da bude lična bezbednost, a kompanijama poštovanje prava pojedinaca (zaposlenih, korinsika usluga, trećih strana) ispred profita. Usled nepoštovanja zajamčenih prava, kompanije mogu da snose enormne finansijske troškove u zavisnosti od težine povrede podataka, okolnosti i potencijalne ili načinjene štete, a sve to učimo iz primera koji su nam odlično pokazali, kolike kazne mogu da budu.
U koliko pogledamo retrospektivno, videćemo da mnoge gigantske kompanije poput Googla, preko retail industrija do društvenih mreža i aplikacija kao što je TikTok, nisu poštovali GDPR propise. Da napomenemo, ono štpo je GDPR u Evropskoj Uniji, CCPA u SAD-u, to je Zakon o zašititi podataka o ličnosti u Srbiji koji se temelji na evropskoj regulativi i čiji je imperativ da se vaši podaci ne smeju prukupljati, obrađivati, javno objavljivati, uopšte ne sme se vršiti bilo kakva aktivnost nad njima ako nemaju vaš pristanak.
Usred svakodnevnih skandala u pogledu privatnostii kršenja podataka, sasvim je očigledno da su društvene mreže interesnog karaktera. Danas svaki „lajk“, „deljenje“ i „komentar“ dolazi sa neizbežnim pitanjima: ko gleda i šta rade sa tim informacijama?
Društveni mediji kakve poznajemo uvedeni su kada su današnji roditelji bili tinejdžeri, pre više od 15 godina, početkom 2000-tih. U doba kada je sve digitalno, roditelji se suočavaju sa pitanjem: da li su društveni mediji sigurni za korišćenje od strane njihove dece?
Zbog nedostatka transparentnosti kod najvećih igrača, teško je znati šta danas popularne aplikacije rade sa našim podacima. Međutim, znamo da je imaju, a ovo bi trebalo da bude zabrinjavajuće.
Ako imate tinejdžera kod kuće, on je zasigurno na društvenim mrežama. Ono što mnogi roditelji previđaju je da otvaranje profila samo po sebi ne predstavlja nikakvu opasnost za dete. U uslovima i odredbama svake aplikacije skrivene su dozvole za “struganje“ korisničkih podataka. Zašto? Odgovor je jednostavan – profitiranje
Ukoliko dozvolite na primer pristup vašoj lokaciji, kameri ili kontaktima – aplikacija može da sazna više o vašem detetu i njegovim preferencijama. Vaša ćerka objavljuje o svom omiljenom bendu, a sin prati njegov omiljeni sportski tim. Javlja se jedno logično pitanje – Pa zašto bi aplikacija uošte i brinula o tome? Ove informacije vrede zlata za društvene platforme; industrija velikih podataka izuzetno je profitabilna i tražena u prostoru tehnologije oglašavanja.
Sada kada ove ad-tech kompanije znaju šta naša deca vole i kako se ponašaju, koriste ovo znanje u svoju korist da povećaju prodaju i svest o brendu. Mladi tinejdžeri su potrošači pod najvećim uticajem. Odobravajući pristup njihovim podacima, brendovi mogu ciljati našu decu i slediti ih da kupuju proizvode koji su „kul“.
Najnovija vest – ali ništa novo
Opšte je poznato da je u proteklom periodu TikTok bio brilično eksponiran i kompromitovam upravo zbog nepoštovanja privatnosti korinsika, posebno osetljive grupe, koja su i najbrojnija, a to su deca.
Prema najnovijim informacijama, grupa roditelja u Holandiji izvodi TikTok na sud, tvrdeći da platforma društvenih mreža ne čini dovoljno za zaštitu privatnosti i bezbednosti njihove dece .
Fondacija za istraživanje tržišnih informacija (SOMI), koja zastupa više od 64.000 roditelja iz Holandije i ostatka Evropske unije, poslala je u utorak poziv sudu u Amsterdamu. Pri čemu holandski roditelji traže isplatu u iznosu od 1,4 milijarde evra.
Koje su optužbe?
Fondacija SOMI tvrdi da TikTok prikuplja podatke od dece bez odgovarajuće dozvole . Advokat Fondacije za istraživanje tržišnih informacija (SOMI), Douve Linders izjavio je da kineska aplikacija za društvene medije prikuplja više podataka nego što je potrebno, kršeći zakon EU. Takođe nije mu jasno kako TikTok koristi lične podatke, što se odnosi na primer, na personalizovane reklame i prenos podataka u Sjedinjene Države i Kinu.Takođe ne traže dozvolu – pristanak za bilo koju aktivnost koja se tiče korisnika. To znači i da treba posebno obratiti pažnju i na činjenicu da deca uzrasta mlađeg od šesnaest godina mogu i te kako da naprave profil bez dozvole roditelja.
Prema mišljenju fondacije, kako izveštava BBC, IT governance i drugi relevantni (online) mediji, brojna deca su umrla širom sveta nakon što su podstaknuta na brojne opasne izazove. Blackout Challenge na primer, navodno izaziva “TikTokere“ da pristanu na izazov i da ne dišu dok se ne onesveste, što može izazvati gušenje i smrt. Čak i ako ne uzrokuju smrt, rekao je Linders, ove „rizične igre ili izazovi“ mogu psihološki ili fizički oštetiti decu.
Glasine o takvim izazovima koji se šire među decom postojale su mnogo pre TikToka, ali su sada doživeli senzaciju i ekspanziju, pa je veći broj dece ugrožen takvim “igrama“.
I ne samo to…
Da podsetimo šta je bilo u aprilu ove godine. TikTok i njegova matična kompanija tuženi su od strane bivšeg regulatora iz Velike Britanije zbog navodno namernog kršenja zakona o zaštiti podataka dece u Velikoj Britaniji i EU, zbog prikupljanja biometrijskih podataka i drugih podataka, prema veb lokaciji.
Bivša dečja poverenica za Englesku Anne Longfield OBE pokrenula je tužbu tvrdeći da TikTok i matična kompanija BiteDance ne samo da su ilegalno prikupljali podatke od dece koja su ih koristila otkako je Evropska opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR) stupila na snagu u maju 2018. godine, već da je učinili su to svesno. TikTok ne pruža dovoljno obaveštenja ili transparentnosti i ne prikuplja potrebnu saglasnost, kako navodi Longfield. Dalje, smatra da je kompanija namerno netransparentna oko toga ko ima pristup podacima koje prikuplja.
Prema tužbi, biometrijski podaci koje je prikupio TikTok odnose se na podatke o prepoznavanju lica. Oni su, zajedno sa ostalim ličnim podacima, prikupljeni u korist nepoznatih trećih lica (potencijalno poput oglašivača), U tužbi se navodi da je TikTok prikupio biometrijske podatke i druge podatke koje koristi za ostvarivanje prihoda od oglašavanja, kršeći GDPR članove 5, 12, 14, 17, 25, 35 i 44.
Šta kaže Tiktok?
Tiktok je rekao da naporno radi na zaštiti mlađih korisnika. Na primer, aplikacija za pametni telefon rekla je da podrazumevano podešava račune dece između 13 i 15 godina kao privatne.
To znači da stranci ne mogu da vide dečje video zapise u svojim fidovima. Moderatori takođe uobičajeno uzimaju neprikladne video snimke van mreže, zamrzavaju naloge stvaralaca i pružaju gledaocima mogućnost da prijave video snimke koje smatraju uvredljivim.
TikTok je u vlasništvu BiteDance- a i ima globalnu publiku od skoro 700 miliona ljudi, a kanali vesti sada koriste aplikaciju za distribuciju vesti, uključujući DV.
Kako se SOMI okupio?
Od jula 2020. godine, kada je fondacija započela, ukupno je prikupljeno 64.000 zahteva iz cele Evrope, od čega skoro trećina iz Holandije. Roditelji plaćaju 17,50 evra da bi prijavili svoja potraživanja, dajući SOMI finansijsku moć da finansira njihov slučaj.
SOMI tvrdi da predstavlja milion maloletnika, čak i ako nisu direktno povezani sa fondacijom.
I šta sad?
Zloupotreba podataka može biti štetna za našu omladinu; pa, možemo li jednostavno onemogućiti i izbrisati profile naše dece? Kao što kažu, Internet je zaista zauvek i zbog toga svaki pojedinac treba biti obazriv u pogledu toga šta radi, gde otvara profile, šta piše i koje podatke ostavlja (tu se ne misli samo na tekstualne poruke, već i fotografije, video zapise, lokacije i slično) imajući u vidu, iz već dobro poznate prakse, da mnoge kompanije ne poštuju GDPR, koji nalaže iznad svega transparentnost, zakonitost, informisanost.
Kada je Facebook stvoren pre 15 godina, tehnička okosnica nije uzimala u obzir sigurnost podataka i zaštitu korisnika. Potpuno iskorenjivanje ovakvih rizika i problema sa kojima se suočavaju deca i tinejdžeri u digitalno doba značilo bi obnovu Interneta i bezbednije okruženje.
