Sve više se susrećemo sa različitim vestima u kojima dominira tematika o prepoznavanju lica, masovne primene pametne tehnologije koja je do skoro za sve nas bila deo naučne fantastike. Ko je mogao da pomisli pre više od 20 godina da ćemo imati touch mobilne telefone, da ćemo jednim otiskom prsta ili skeniranjem zenice moći da pristupimo bankovnom računu, da će naše telo biti pristupni parametar za obavljanje svakodnevnih aktivnosti? Dok je primena ove fascinantne tehnologije i njenih mogućnosti mnogima zastrašujuća i otvara brojna pitanja u pogledu privatnosti, drugima prepoznavanje lica predstavlja tehnološke realne mogućnosti u borbi protiv kriminala.
Da li imamo razloga za brigu?
Sa povećanim brojem aplikacija za prepoznavanje lica, zabrinutost ljudi zbog te tehnologije neprekidno raste. Neke od briga uključuju:
- Privatnost – postavlja se pitanje šta sa onim procentom ljudi kojima je neprijatno i koji ne želi da se njihovo lice, uslovno rečeno koristi na takav način i da li je potreban njihov pristanak za sve to.
- Tačnost i pouzdanost – postoji opravdan strah da je moguće pogrešno otkrivanje lica, što bi moglo da rezultuje pogrešnom identifikacijom ili kriminalizacijom
- Obaveštenost i pristanak : Softver za prepoznavanje lica omogućava korisniku da postavi sliku bilo koga, bez obzira da li ta osoba to zna. Da li to znači da nam nije data mogućnost da pristanemo na snimanje, analizu i čuvanje naših slika u bazama podataka kada je u pitanju pametna tehnologija? Da li to znači da nam je uskraćen pristanak, izbor i kontrola nad upotrebom vlastitih slika? Ovakva situacija zahteva postojanje detaljne i konkretne informacije o tome kako se prepoznavanje lica zapravo koristi. Neophodno je da upotreba ovako ozbiljne tehnologije bude pravno regulisana.
Pitanja koja se tiču privatnosti, tačnosti i svesti su legitimna i valjana pitanja. Međutim, pogledajmo činjenice i ispitajmo razloge zbog kojih se prepoznavanje lica, kao i bilo koja druga tehnologija, može odgovorno koristiti:
Zabrinutost zbog privatnosti : Stvarnost je takva da tehnologija prepoznavanja lica samo pomaže pripadnicima sektora bezbednosti da nadgledaju javne lokacije na kojima su ugrađene sigurnosne kamere. U osnovi nema razlike između ljudskog radnika obezbeđenja pred vratima i softvera zasnovanog na AI u pogledu prepoznavanja ljudi na spisku za nadzor i neprepoznavanja onih koji to nisu. Jedina razlika je u tome što softver za prepoznavanje lica zasnovan na AI to može učiniti velikom brzinom i bez zamora. Softver za prepoznavanje lica prepoznaje samo ona lica koja je korisnik stavio u sistem, što nije svaka osoba na planeti, niti bi to mogao ikada biti.
Pitanja tačnosti : Tačno je da sistemi prve generacije za prepoznavanje lica imaju veliku mogućnost pogreške prema studijama iz 2014. Međutim, od 2020. godine, najbolji sistemi za prepoznavanje lica pokazuju tačnost oko 99,8%. Novi AI modeli kontinuirano se opskrbljuju sa većim, relevantnijim, raznovrsnijim i manje pristrasnim skupovima podataka.
Zabrinutost zbog svesti: Iako nije potpuno utešno, činjenica je da nas često na ovaj ili onaj način prate na sigurnosnoj kameri. Informa je pokazala da je 2014. godine širom sveta bilo aktivno 245 miliona kamera, ovaj broj je skočio na 656 miliona u 2018. i predviđa se da će se skoro udvostručiti u 2021 godini. Sistemi sigurnosnih kamera su mere lokalnog poslovanja i vladine mere predostrožnosti kako bi se minimizovali incidenti poput krađa, vandalizma, nasilja i brojnih drugih krivičnih dela. Drugim rečima, posetioci lokacija sa bezbednosnim sistemima prećutno su pristali na nadzor u zamenu za korišćenje usluge koju pružaju te lokacije na bezbednom mestu, a posetioci su zaista svesni postojanja sigurnosnih kamera. Softver za prepoznavanje lica samo je još jedan nivo sigurnosti.
Benefiti
Pametni softveri za prepoznavanje lica koristili su se kako bi u što kraćem roku uhvatili učinioci teških krivičnih dela poput ubica, silovatelja, što je rezultovalo lociranjem tih lica u roku od 24 sata nakon incidenta. Takođe koriste se za pronalaženje nestalih osoba. Uzmimo za primer Kinu. U aprilu 2019. godine, odeljenje za javnu bezbednost provincije Sečuan, pronašlo je 13-godišnju devojčicu pomoću tehnologije prepoznavanja lica koja je nestala 2009. godine.
Prepoznavanje lica predstavlja tehnološke realne mogućnosti za borbu i pobedu u borbi protiv kriminala. Policiji to može olakšati postupak identifikacije, a može ga smanjiti na minute i sekunde. Kada ljudi znaju da ih nadgledaju, manja je verovatnoća da će učiniti neko krivično delo, pa bi mogućnost upotrebe tehnologije prepoznavanja lica mogla da predstavlja i dobru prevenciju.
Ušteda vremena
Jedna stvar koju su sve funkcije AI pokazale da postižu bolje rezultate od konevncionalne zaštite je brzina. Program daje listu potencijalnih poklapanja na osnovu pregršt infomracija koje mu mogu pomoći da potvrdi identitet ljudi koji su osumničeni krivična dela.
Prepoznavanje lica takođe može biti izuzetno korisno u obezbeđivanju atmosfere. Uz AI, umesto da se sati ili dani troše na pročišćavanje terabajta video podataka, osoblje obezbeđenja može u roku od nekoliko sekundi pronaći osumnjičenog. Ova prednost uštede vremena je od suštinske važnosti za sveukupnu bezbednost bilo koje institucije, jer je u većini opasnih situacija vreme od najveće važnosti. Još jedan način na koji tehnologija štedi vreme je sposobnost da zaposlenima (ali ne i posetiocima) omogući da u stvarnom vremenu otvore vrata svoje kancelarije bez značke.
Ima li mesta za zloupotrebu?
Tehnologija prepoznavanja lica ima puno prednosti ako se pravilno koristi. Može li se zloupotrebiti? Da, kao i svi alati koje je čovečanstvo napravilo od davnina. Ukoliko se koristi u kontekstu koji je do sada opisan u tekstu, svakako pomaže da svet postane sigurnije mesto.
