Mobilnost je stvar od ključne važnosti u gradovima. Prema Ujedinjenim nacijama (UN), do 2050. godine u gradu će živeti 68% svetske populacije, pa će ista biti još važnija u budućnosti. Predviđa se da će 2023. godine 5G mreža dostići približno 39% svetske populacije sa 3.050 miliona ljudi. Do 2024. godine procenjuje se da će mrežu koristiti 3.600 miliona.
Takođe Svetska banka procenjuje da će se do 2030. godine globalno voziti više od 1,2 milijarde automobila. Iz tog razloga u daljem tekstu biće razmatrano na koji način pametni automobili mogu doprineti poboljšanju mobilnosti zajedno sa prednostima 5G tehnologije.
Šta su pametni automobili?
Kada razmišljamo o pametnim automobilima, često nas asociraju na naučnu fantastiku, odnosno na vozila bez vozača. To su automobili koji poboljšavaju bezbednost na putu, jer su čovekovi refleksi sporiji od pametnih uređaja. Pored toga, oni su efikasniji. Prema konsultantskoj firmi McKinsei, pametni automobili mogu uštedeti gorivo između 15 i 20%. To je zato što eliminišu otpad na radnje poput neočekivanog ubrzanja i kočenja.
Ove vrste vozila već postoje, barem u određenom kapacitetu i oni koriste kombinaciju svetlosnih i radio talasnih kamera i radara za otkrivanje putnih traka i predmeta na njima. Takođe, danas različiti modeli automobila imaju automatizovane funkcije, kao što su pomoćna promena trake i tempomat. Tesla nudi čak i autopilot.
Još jedan ključni aspekt pametnih automobila je njihova povezanost. Deo ovog atributa je imati WiFi u automobilu. Mreži se pristupa putem mobilnog telefona ili satelita i omogućava vezu sa putničkim uređajima onim što već omogućava putnicima da povežu svoje mobilne uređaje sa WiFi mrežom u automobilu kako bi se vozilo povezalo sa svojim okruženjem.
Automobili povezani sa okolinom
Međutim, najveći cilj povezanih automobila je komunikacija sa okolinom. Da bi to uradili, trebaju im senzori koji prikupljaju podatke o drugim vozilima i pešacima i drugim faktorima u saobraćaju.
Ove informacije omogućavaju vozačima da bolje razumeju vreme putovanja, saobraćajne uslove na putevima, dostupnost goriva i parking mesta. Pored toga, omogućava nadležnim organima da upravljaju aspektima urbane mobilnosti kao što su semafori.
Povezivanje pametnih automobila uključuje komunikaciju od vozila do vozila (V2V). I, prema podacima kompanije Juniper Research, do 2023. godine oko 62 miliona automobila moglo bi da se poveže na ovaj način.
Druga vrsta razmene je vozilo za sve (V2X). To podrazumeva da automobili, pored međusobne komunikacije, komuniciraju sa semaforima, javnom rasvetom i pametnim putevima.
Kada govorimo o povezivanju i o unutrašnjoj povezanosti automobila bilo bi iluzorno pomisliti da će svi automobili imati ovu tehnologiju ili da će povezana mobilnost zavisiti isključivo od vozila. Ova vrsta mobilnosti zahteva, pre svega, prilagođavanje infrastrukture, čime se ostvaruje ravnoteža: ako je tehnologija u vozilima, samo će deo populacije imati povezanu mobilnost; Ali ako je tehnologija u infrastrukturi, povezana mobilnost može doći do svih, bez obzira na vozilo koje imate.
Zašto pametnim automobilima treba 5G?
V2X veza treba da obrađuje ogromnu količinu podataka. Stručnjaci procenjuju da autonomno vozilo može da generiše 40TB podataka za svakih osam sati vožnje. Takođe je potreban veliki kapacitet za istovremeno povezivanje različitih elemenata mreži. 5G i CV2X omogućiće prikupljanje podataka, GPS mapiranje i poboljšano pozicioniranje za primenu sigurnosnih usluga u vozilima.
Uz to, kašnjenje prilikom donošenja odluke mora biti 2 milisekunde, odnosno, ekvivalent onome što čovek preduzima. Upravo je za ove potrebe istinska primena pametnih automobila moguća samo sa 5G. Ova tehnologija je sve ono što bežične širokopojasne usluge pružaju izvan mobilnog Interneta.
Pretpostavlja da je brzina veze neuporediva sa prethodnim generacijama. Takođe obećava mogućnost uspešnog povezivanja više uređaja istovremeno sa smanjenim kašnjenjem.
Primeri pametne mobilnosti u svetu
Prema Navigant Research-u, u 2019. godini registrovano je više od 440 projekata pametnih gradova u 286 gradova širom sveta. 20% njih se posebno fokusira na pitanja prevoza. Iako su 100% autonomna pametna vozila još uvek u razvoju, napredak je postignut u pametnim okruženjima za mobilnost koja će sa njima komunicirati u budućnosti. Navešćemo nekoliko primera:
- Senzori u saobraćajnim kamerama i na raskrsnicama u Njujorku – poboljšali su vreme putovanja za 10%.
- Uređaji za nadgledanje u Santanderu – upravljaju javnom rasvetom, saobraćajem i dostupnošću parking mesta.
- Samovozeći taksi u Singapuru.
- Senzori u javnom osvetljenju u San Diegu – mere besplatno parkiranje, emisiju ugljenika i protok saobraćaja.
Tako se 5G smatra pokretačem najmodernijih pametnih gradova. Njegovi atributi su presudni za značajno podsticanje upotrebe telekomunikacija i doprinos dobrobiti njegovih stanovnika. Tehnologije kao što su pametnim automobilima i IoT, koji omogućava informacije koje se prikupljaju, proizveden i saopštavaju iz predmeta, svakako treba moć 5G tehnologije.
Sve same prednosti, ili ne?
5G doneće prednosti poput smanjenja problema u gužvi u saobraćaju ili pada nesreća. Međutim, to bi za sobom povuklo i neke druge nedostatke kao što je, na primer, privatnost korisnika, koji bi mogli biti izloženi riziku. Komunikacija vozila sa drugim uređajima ostaviće zapis, pa bismo morali da vidimo kako se razvija zakonodavstvo da bismo se zaštitili u tim slučajevima, sprečavajući da naši podaci budu izloženi trećim licima.
