Opšte je poznato da su nakon napada 11. septembra na SAD, mnoge svetske vlade pojačale svoje antiterorističke inicijative.
U ovom članku biće obuhvaćen segment u domenu tehnologije, koji uređaji se koriste kao preventiva u otkrivanju i sprećavanju terorirstičkih napada.
Napravićemo kratak osvrt na pitanje – šta to beše terorizam i kako funkcioniše? Cilj terorista je stvoriti strah kod svojih žrtava i koristiti ga kao oružje radi ostvarivanja cilja. Iako postoje neke poznate terorističke organizacije širom sveta, mnogi teroristi deluju sami ili u malim grupama. Terorirstičke organizacije, ciljevi, metode delovanja i izvršenja napada su vrlo specifični, a podrazumevaju jedno : da se samo jednim spektakularnim “filmskim“ napadom usmrti veliki broj ljudi kako bi se stvorila panika i strah i na taj način ostvario dati cilj. Napad je karakterističan, uglavnom se izvršava od strane terorirista saomubica bombaša ili pilota jer je to najpouzdaniji način da će doći do oželjenog efekta. Najčešće se biraju mesta sa najvećom koncentracijom ljudi poput tržnih centara, aerodroma, podzemnih metroa, dakle mesta masovnog javnog okupljanja.
Za razliku od otvorenog rata na frontu gde se odvija borba sa neprijateljem na bojnom polju, rat protiv terorizma je takav da se ne može koristiti ista strategija i taktika. Za ovaj specijalizovani sukob vojne i obaveštajne organizacije koriste inovativne tehnologije za identifikaciju terorista i odbranu od terorističkih napada. Ovaj članak razmatra pet takvih inovacija koje se sada koriste.
Počnimo sa osvrtom na kontroverznu tehnologiju koja povećava efikasnost pripadnika obezbeđenja koje vas čuva na aerodromu .
5: Rendgenski sistemi Backscatter
Nakon terorističkih napada u SAD 11. septembra 2001. godine, Amerikanci su se suočili sa realnošću da bi teroristi putničke avione mogli iskoristiti kao moćno oružje. Zbog toga su piloti morali da das se podvrgnu strogim bezbednosnim proverama na aerodromima kako bi seuspostavila sigurnija i pouzdana bezbednosna kontrola. Jedna od tehničkih inovacija dizajniranih da ubrzaju i poboljšaju tačnost u ovim bezbednosnim proverama je rendgen sistem povratnog raspršenja.
Povratni rendgenski snimci su slabiji od rendgenskih snimaka koje biste mogli dobiti kod lekara, samo malo prodiru iznad površine kože. Kada se koriste za skeniranje celog tela na aerodromima, rendgenski zraci sa povratnim rasejanjem pružaju osoblju obezbeđenja slike onoga što putnici možda kriju ispod odeće. To uključuje organske i neorganske predmete koje bi sami detektori metala propustili.
Grupe za građanska prava protestovale su u meri u kojoj američka Uprava za bezbednost transporta (TSA) koristi rendgenske zrake povratnog rasejanja na aerodromima. Grupe poput Američke unije za građanske slobode (ACLU) zabrinute su što rendgenska slika prikazuje detalje tela neke osobe koja je inače sakrivena odećom, uključujući i pričvršćene medicinske uređaje poput kolostomske torbe ili portakata. Sa druge strane u značajnoj meri doprinose bezbednosti na aerodromima.
Dalje, pogledajmo tehnologiju koja ispituje i um i telo.
4: Tehnologija skrininga budućih atributa (FAST – Future Attribute Screening Technology)
Da imate saznanje da će pljačkaš napasti vaš dom, da li biste učinili nešto drugačije? Šta ako biste unapred znali ko je taj pljačkaš?
Američko Odeljenje za nacionalnu bezbednost (DHS) ima niz projekata iz oblasti bihevioralnih nauka čiji je cilj utvrđivanje zločinačke namere pre nego što se zločin i dogodi. Jedan od ovih projekata proizveo je Future Attribute Screening Technologi (FAST).
Kao i prethodno pomenuti rendgenski zraci, FAST je tehnologija skrininga namenjena za upotrebu kada pripadnici obezbeđenja treba brzo da identifikuju potencijalne pretnje. Slično načinu na koji radi detektor laži, FAST meri vaše fiziološke reakcije. Za razliku od detektora laži, FAST ne zahteva direktan fizički kontakt sa subjektom koji se analizira, a aerodromi i javne zgrade mogli bi da ga koriste slično načinu na koji koriste sigurnosne kamere.
FAST uključuje više tehnoloških dostignuća koja su sama po sebi izuzetno značajna. Prvobitni planovi za FAST uključuju daljinski kardiovaskularni i respiratorni senzor, daljinski tragač za očima, termalne kamere i video visoke rezolucije.
Kako su terenski testovi za FAST započeli sredinom 2011. godine, ostaju pitanja o tome kako osoblje obezbeđenja treba da reaguje ako FAST otkrije potencijalni problem. Možemo li definitivno dokazati da je dotična osoba zaista imala kriminalne misli iako nije počinjen zločin? Čak i da taj dokaz postoji, da li bi organi za sprovođenje zakona mogli da zadrže ili čak kazne nekoga samo zbog neke misli?
Vreme će pokazati kako vladine bezbednosne grupe poput TSA koriste FAST i da li će privatne zaštitarske kompanije moći da koriste FAST tehnologiju. U međuvremenu, sledeća tehnologija omogućava brže i lakše utvrđivanje da li se neko već nalazi u bazi podataka sa kriminalnim dosijeom.
3: Komplet za bezbednosnu elektronsku registraciju (SEEK II)
Organi za sprovođenje zakona širom sveta čuvaju podatke o hapšenjima i kaznene evidencije u bazama podataka. Obaveštajne organizacije, poput Federalnog istražnog biroa (FBI), čine isto za ljude koje prate. Ovi zapisi čuvaju sve, od fotografija i otisaka prstiju do skeniranja mrežnjače i DNK analize kako bi se stvorili sveobuhvatni digitalni dosijei. Tokom krize, kada je vreme najvažnije, važno je imati brz, pouzdan pristup tim podacima.
Američko Ministarstvo odbrane (DoD) želi da se uveri da kad su vojnici na terenu mogu brzo da dođu do potrebnih informacija kako bi se osiguralo da se bez odlaganja preduzmu odgovarajuće mere. Vojnici takođe moraju biti u mogućnosti da sakupljaju i čuvaju nove informacije u tim bazama podataka istom brzinom. Uređaj poznat pod nazivom Secure Electronic Enrollment Kit (SEEK II) im pomaže u tome.
SEEK II je ručni elektronski uređaj koji beleži biometrijske podatke osobe. SEEK II je razvio i plasirao Cross Match Technologies, a može da snima otiske prstiju, skeniranje lica i skeniranje irisa. Vojnici mogu da pošalju te podatke putem 3G bežične mreže ili direktnom USB vezom na obližnji mrežni računar. Od ovog pisanja, Američke snage za specijalne operacije (SOF) koriste SEEK II više od bilo kog drugog uređaja za prikupljanje biometrijskih podataka tokom misija širom sveta.
Sada, hajde da smanjimo i pogledamo tehnologiju koja pomaže obaveštajnim grupama da bolje prate ključne stvari.
2: Sistem upravljanja kritičnom infrastrukturom (CIIMS)
Bez pomoći CIIMS uređaja, izvođenje brze analize područja iz vazduha je izuzetno rizično.
Inovativni sistem poznat kao Sistem upravljanja kritičnom infrastrukturom (CIIMS) prevazilazi statičke mape i GPS podatke. CIIMS sadrži mobilne tablet uređaje sa dodirnim ekranima, slične po funkciji Apple iPad-u ili Motorola Ksoom-u. Koristeći CIIMS, ljudi koji vrše vazdušni nadzor mogu u realnom vremenu slati i primati informacije o aktivnostima na terenu. To znači da i vazdušne i kopnene snage imaju pristup ključnim podacima potrebnim za brzo donošenje odluka tokom krize.
CIIMS je započeo kao partnerstvo između DHS-a i državne policije države Mariland (MSP), a finansira ga DHS. Sistem su dizajnirali istraživači u Laboratoriji za primenjenu fiziku Univerziteta Johns Hopkins. Do sredine 2011. godine, policijska uprava Los Angelesa (LAPD) pridružila se MSP-u kao poligon za tehnologiju CIIMS.
Do sada smo gledali tehnologiju koja igra aktivnu ulogu u ratu protiv terorizma. Hajde da zaronimo u tehnologiju koja priprema vojnike za akciju i pre nego što budu na terenu.
1: Simulatori potapanja za vojnu obuku
Bez obzira koliko vojnik trenira da se nosi sa situacijom, stvarni svet uvek baci nešto neočekivano. Ovo je posebno tačno u ratu protiv terorizma gde vojnici moraju da se brane od prikrivenih snaga koje nemaju dosledan način napada. Da bi bolje pripremila svoje trupe da odgovore na neočekivane slučajeve, američka vojska sada koristi uronjene simulatore koji pružaju interakciju nalik igri kako za pojedince tako i za grupe.
Grupni simulatori verovatno su napravili najveću razliku u ratu protiv terorizma. Vojnici su zajedno u sobi, na očima nose opremu za virtuelnu stvarnost i rukuju opremom kao što su kupole, puške i volani. Sva oprema je priključena na simulator, i upravo takav sistem vojnicima daje promenljive simulacije i, zauzvrat, odgovara na kretanje vojnika.
U jednom simulatoru nazvanom Virtual Convoi Operations Trainer (VCOT), tim vojnika, svaki u različitim ulogama, obrađuje određene scenarije dok putuju u virtuelnom konvoju. VCOT obučava trupe da komuniciraju i rade zajedno kada ih virtuelni teroristi stave u neplanirani borbeni scenario. Future Immersive Training Environment (FITE) izvlači bitku iz konvoja, obučavajući pešadiju za zajednički rad tokom kopnene borbe. FITE simulira prizore, zvukove i čak mirise bliskoistočne ratne zone.
Inovacije koje smo obradili u ovom članku samo su delić neverovatnih tehnologija koje su poboljšale odbranu o terorizma, a koje i nisu poznate široj javnosti.
