Današnji biometrijski sistemi definišu novi svet, svet kakav ne poznajemo, jer nam u osnovi i dalje sve izgleda kao deo naučne fantastike. Zapravo tehnologija biometrije toliko je razvijena da postoji mnogo više klasifikacija od onih za koje smo informisani.
Ono što je zajedničko biometrijskoj tehnologiji je merenje jedinstvenih karakteristika svojstvenih određenoj osobi. Pored toga, biometrijski ili biofizički bezbednosni sistemi primenjuju se tamo gde postoji potreba za ličnom identifikacijom.
Tako fizički lični dokumenti postepeno odlaze u istoriju i zamenjuju se biometrijskom identifikacijom. Ipak, tehnologija danas mnogo napredovala, a to možemo da vidimo i na jednostavnom i svakodnevnom primeru da ljudi masovno otključavaju mobilni uređaj otiskom prsta ili prenose novac uz pomoć glasovne komande.
ŠTA JE BIOMETRIJA?
To su jedinstvene biološke i fiziološke karakteristike koje omogućavaju utvrđivanje identiteta osobe. Postoji pet najčešćih vrsta u biometriji: otisak prsta, fotografija lica, glas, iris i uzorak vena na dlanu ili prstu. Kao opšte pravilo, biometrija se koristi za digitalnu identifikaciju građana.
Na primer, bankama su potrebni vaši biometrijski podaci za daljinsko pružanje različitih usluga. Ako želite da otvorite račun ili podignete kredit, nekad ste morali da idete u banku, a sada veliki deo toga možete da uradite na dok ste on line putem namenskih aplikacija.
KOJE SU NAJKORIŠĆENIJE VRSTE BIOMETRIJSKIH SISTEMA?
Postoje dve vrste biometrijskih sistema koji se danas koriste mnogo više od ostalih, jer oni centralno pružaju veću sigurnost po pitanju podataka i analize osobe. To su fizička i bihejvioralna biometrija.
FIZIČKA BIOMETRIJA
Uz pomoć specijalnih savremenih uređaja (skeneri, senzori i drugi čitači), biometrijski podaci osobe beleže se u određenoj bazi podataka. Sistem pamti ove informacije, poput otiska prsta i pretvara ih u digitalni kod. Zatim, kada se prst vrati na skener, sistem upoređuje novi kod sa onim što je prethodno snimljeno. Ako se ta dva parametra podudaraju, on će dati odgovor koji garantuje da je to zaista ta osoba.
Savremene kamere i kamere za pametne telefone lako prepoznaju lica uz pomoć ugrađenog skenera neuronske mreže. U tom smislu, slika postaje identifikator osobe. Ova tehnologija se može koristiti ne samo za otključavanje telefona, već i za složenije zadatke poput kupovine ili bilo koje druge novčane transakcije.
BIOMETRIJA PONAŠANJA / BIHEJVIORALNA
Biometrija ponašanja je sistem ljudskog prepoznavanja koji identifikuje osobu na osnovu dinamičkih karakteristika ili karakteristika ponašanja, uključujući dinamiku rukopisa i potpisa, ritam glasa i govora, prepoznavanje gestikulacije, karakteristike upotrebe elektronskih uređaja putem brzine pisanja ili načina na koji držite pametni telefon ili tablet, pa čak i način na koji hodate. Ova vrsta biometrije poznata je i kao pasivna biometrija.
Ove metode dinamičke autentifikacije zasnivaju se na karakterizaciji ponašanja osobe. Oni procenjuju jedinstveno ponašanje i podsvesne pokrete osobe u procesu reprodukcije bilo koje akcije. Međutim, sumnjivo ponašanje koje ukazuje na odstupanje od norme, različiti sistemi mogu smatrati prevarama.
Drugi aspekt biometrije ponašanja je taj što se može prilagoditi širokom spektru uređaja, uključujući operativne sisteme na pametnim telefonima. Tehnologija se ne može koristiti samo u pojedinačnim aplikacijama, već štiti i čitav uređaj.
BIOMETRIJSKI PODACI
Biometrijski podaci su svi oni jedinstveni podaci, pomoću kojih se može izvršiti identifikacija osobe. Mogu se podeliti u dve glavne grupe:
- Fiziološki – Oni se odnose na oblik tela, koji uključuje otiske prstiju, prepoznavanje lica, DNK, dlan ruke, mrežnjaču, miris ili glas.
- Ponašanje – povezano sa ponašanjem pojedinca, kao što je način na koji govori ili hoda. Ponekad se engleska reč koristi za ovu vrstu biometrije.
8 VRSTA BIOMETRIJSKE IDENTIFIKACIJE
Pogledajmo osam najpopularnijih vrsta biometrijske identifikacije:
OTISAK PRSTA
Prepoznavanje otiska prsta primenjuje se u biometrijskim sistemima za identifikaciju. U osnovi mnogih biometrijskih sistema nalazi se skener otiska prsta za potvrdu identiteta.
Uz svu raznolikost biometrijskih sistema, oni se lako mogu podeliti u tri vrste: pretvaranje otiska prsta u digitalni kod optičkim senzorom, pretvaranje štampe pomoću linearnog termičkog senzora ili pretvaranje otiska prsta pomoću kapacitivnog senzora za potvrdu identiteta. Uprkos ovoj raznolikosti, jedina razlika za krajnjeg korisnika je u tome koje manipulacije se moraju izvršiti skenerom, odnosno naneti prst (optički i kapacitivni) ili ga voditi kroz senzor (termički).
IRIS SKENER
Tehnologiju skeniranja šarenice prvi je predložio oftalmolog Frank Bursch 1936. godine. Izjavio je da je jedinstven za svaku osobu, s tim da je verovatnoća da se podudaraju približno 10 na manje od 78 stepeni, što je mnogo više nego na otiscima prstiju. Prema teoriji verovatnoće, u celoj ljudskoj istoriji još uvek nije bilo dvoje ljudi koji imaju identičan obrazac oka.
Početkom 1990-ih, John Dufman iz kompanije Iridian Technologies patentirao je algoritam za otkrivanje razlika u šarenici. Trenutno je ovaj metod biometrijske autentifikacije jedan od najefikasnijih i izvodi se uz pomoć posebnog senzora, iridoscannera.
PREPOZNAVANJE LICA
Prepoznavanje lica je automatsko lociranje ljudskog lica na slici ili video snimku i, ako je potrebno, identifikacija identiteta osobe prema dostupnim bazama podataka. Interesovanje za ove sisteme je veliko zbog širokog spektra zadataka koje rešavaju.
Centralizacija u procesima prepoznavanja lica oduvek je bila značajna, posebno u odnosu na sve praktičnije potrebe: sistemi bezbednosti, verifikacija kreditne kartice, forenzička analiza, telekonferencije itd.
GEOMETRIJA RUKE
Ova biometrijska metoda koristi oblik ruke za potvrdu identiteta. Zbog činjenice da pojedinačni parametri oblika ruke nisu jedinstveni, neophodno je koristiti različite karakteristike. Stoga se skeniraju određeni parametri kao što su krivine prstiju, njihova dužina i debljina, širina i debljina zadnjeg dela šake, rastojanje zglobova i koštane strukture. Pored toga, njegova geometrija uključuje istančane detalje, poput bora na koži.
Iako su struktura zglobova i kostiju relativno trajni znaci, oticanje tkiva ili modrice na ruci mogu iskriviti izvornu strukturu. Problem ove tehnologije je u tome što, bolest zvana artritis može u velikoj meri ometati upotrebu skenera.
PREPOZNAVANJE GOVORA
Glas je svojstven svakoj osobi kao i lice ili otisci prstiju. Široka difuzija komunikacionih medija (fiksna i mobilna telefonija, internet telefonija, itd.) nudi sjajnu priliku za upotrebu ovog identifikatora; Pored toga, prepoznavanje glasa je vrlo pogodno za korisnike i zahteva minimum napora.
Tehnologija i mediji za identifikaciju glasa koriste se u nekoliko područja koja su direktno vezana za obradu telefonskih poziva korisnika, kao što su call centri, što omogućava ubrzanje usluge za pretplatnike i iskrcavanje operatora. U većim projektima, posebno u vezi sa potrebom zaštite poverljivih informacija, identifikacija glasa igra sekundarnu ulogu u odnosu na druge biometrijske tehnologije, uglavnom identifikaciju otiska prsta.
BIOMETRIJA POTPISA
Verifikacija potpisa može biti primenljiva u oblastima u kojima je potrebna automatizacija posla, na primer u bankarskom ili sudskom postupku / veštačenju. Algoritmi za prepoznavanje potpisa zasnivaju se na algoritmima za prepoznavanje obrazaca ili metodama matematičke analize krivih, jer potpis može biti predstavljen skupom tačaka. Zbog toga često koristite dekompoziciju serija ili aproksimaciju krive.
KONTROLA RETINE
Visoko zaštićene kompanije koriste složen i skup metod identifikacije kroz iris ili mrežnicu oka. Biometrijski skener očitava sliku mrežnjače infracrvenom svetlošću koja kroz zenicu prodire u krvne sudove zadnjeg zida oka. Ova sofisticirana metoda identifikacije najčešće se koristi u tajnim i vladinim institucijama sa visokim stepenom kontrole pristupa objektima. Ova metoda ima ultra preciznu identifikaciju koja u potpunosti uklanja grešku u pristupu.
PREPOZNAVANJE PUTEM VENA
Prepoznavanje putem vena , preko šaka je relativno nova tehnologija, pa je specifična težina na svetskom tržištu trenutno mala, približno 3%. Biometrijski uređaj skenira dlan u infracrvenoj svetlosti i očitava njegov odraz. Hemoglobin u venama apsorbuje deo zračenja, što rezultira refleksom koji pokazuje obrazac tamnih linija koje čine mrežu potkožnih krvnih sudova. Matematički algoritmi pretvaraju obrazac u digitalni kod i pakuju ga u šifrovanu datoteku uzorka.
