Savremeni društveni procesi uveliko su transformisali način poslovanja kompanija i nameću potrebu za uspostavljanjem korporativne bezbednosti kao funkcije koja se ogleda prvenstveno u uspostavljanju sistema bezbednosti.
Korporativna bezbednost je važna zato što se na sveobuhvatan način bavi bezbednošću svih vitalnih vrednosti i segmenata jedne organizacije, a od krucijalnog značaja je integrisano upravljanje rizicima.
Za časopis SecuritySEE, Jovana Stevanović – menadžer integrisanim upravljanjem rizika, ispred kompanije Group Security & Loss Prevention, govoriće o značaju integrisanog upravljanja rizicima, šta je zapravo ključno da kompanije znaju, usvoje i primenjuju, šta je po zakonu, a šta ne, koliko je važna uloga fizičkog obezbeđenja i izrada dokumentacije i koja su to sve rešenja koja se nude privrednim društvima u cilju povećanja bezbednosti, usaglašavanja sa zakonom i podizanja bezbednosne kulture.
1.Šta podrazumeva integrisano upravljanje rizicima?
Integrisano upravljanje rizicima predstavlja poseban koncept upravljanja rizicima u okviru kompanija. Suština ovog koncepta je da se kroz širi i sveobuhvatniji pristup obuhvate svi rizici sa kojima se kompanije suočavaju u svom poslovanju. Na taj način identifikuju se potencijalni problemi, predviđaju se gubici, daju se predlozi i pronalaze rešenja za njihovu kontolu i eliminaciju.
Vodeći se ovim konceptom, prateći aktuelne bezbednosne trendove, a u skladu sa potrebama tržišta, Group Security & Loss Prevention na jednom mestu objedinjuje široki spektar bezbednosnih usluga. Na ovaj način klijentima se nude adekvatna rešenja i stvara dobra osnova za pravilan, dugoročni razvoj.
2. Koji su najčešći bezbednosni rizici u organizacijama i koje je najčešče polazno rešenje?
Organizacije se susreću sa različitim bezbednosnim rizicima koji nastaju kako delovanjem eksternih, tako i internih faktora. Pomenute rizike možemo grupisati, pa tako imamo rizike opštih poslovnih aktivnosti, rizike u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, pravne rizike, rizike od protivpravnog delovanja, rizike od požara, eksplozija, elementarnih nepogoda i drugih nesreća, rizike po životnu sredinu, rizike u procesu upravljanja ljudskim resursima, kao i sve zastupljenije rizike u ublasti IKT sistema.
Najveći i najčešći problem sa kojim se susrećemo u praksi jeste nepostojanje svesti o tome koliko je bezbednost zaista važna. Najčešće je ušteda finansijskih sredstava razlog nedovoljnog posvećivanja pažnje upravo oblasti bezbednosti. Na dugoročnom planu, ulaganje u bezbednost nije nepotrebni finansijski trošak, već ulaganje u prevenciju. Ovim se sprečavaju ogromni gubici i štite osnovne vrednosti organizacije, imovina, poslovanje, zaposleni i ugled. Pored poštovanja zakonske regulative, za bolje rezultate neophodno je doneti i unutrašnje normativne akte koji će imati značajnu ulogu u odgovoru na potencijalne rizike. Pored različitih usluga privatnog obezbeđenja, koje su klijentima na raspolaganju, kroz jedan integrativni pristup, bitno je uključiti i istaći važnost implementacije funkcije korporativne bezbednosti u okviru poslovanja.
3. Sveobuhvatnost integrativnog pristupa ogleda se i u povezanosti fizičko-tehničkih rešenja, sa konsultantskim aktivnostima i izradi strateških dokumenata. Kako to izgleda u praksi?
Upravo kao što ste i rekli, nije moguće upravljati rizicima bez povezanosti i usklađivanja planske dokumentacije i fizičko-tehničkih rešenja. U skladu sa Zakonom o privatnom obezbeđenju neophodno je pre svega izraditi dokumentaciju na koju se kasnije oslanja, tj. na osnovu koje se i sprovodi fizičko-tehnička zaštita. Jedino na taj način sistemi fizičke i tehničke zaštite mogu imati svoju funkcionalnu primenu, uz poštovanje zakona.
Polazna osnova jeste Procena rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja. Ovim dokumetom se identifikuju potencijalni rizici, vrši se sveobuhvatna analiza i utvrđuju kritične tačke, a sve sa ciljem da se neprihvatljivi rizici tretiraju i da se minimiziraju štetne posledice. Možemo reći da je ovo „krovni dokument“ i da se na njega nadovezuje druga planska dokumentacija, tj. Plan obezbedjenja i Projekat sistema tehničke zaštite. Tek nakon izrade ove dokumentacije sprovode se i fizička i tehnička zaštita.
U praksi se najčešće susrećemo sa klijentima koji već imaju implementirane različite sisteme zaštite, pa se u ovom slučaju kroz naknadnu izradu navedene dokumentacije ispituje njihova funkcionalnost, usklađenost i po potrebi daju preporuke za nadogradnju.
Jedno od rešenja koje je jako interesantno i pronalazi svoje mesto poslednjih godina je takozvani CSO sistem. Kompanije su često zbog složenih uslova u kojima egzistiraju, pogotovo u “Kovid” periodu koji sada već traje preko godinu dana, prinuđene da skraćuju budžete, otpuštaju zaposlene i na taj način poslovanje trpi, a naročito sistem bezbednosti u koji se u tom slučaju malo ulaže. Mnogo privrednika nije uspelo da se izbori sa ovom situacijom, jer jednostavno nisu našli rešenja za svoje probleme. CSO (Chief Security Officer) objedinjuje sve bezbednosne funkcije na jednom mestu, uz upotrebu različitih resursa (znanje, informacije, tehniku i dr.) pronalaze se optimalna rešenja. Suštinski ovim dobijate stručnog konsultanta koji obavlja poslove odgovornog lica za bezbednost u kompaniji, uz značajnu uštedu.
4. Kompanije su često u velikoj zabludi da sisteme tehničke zaštite mogu samostalno da instaliraju. Budući da se vaša kompanija GS&LP bavi i poslovima tehničke zaštite, koji je benefit korisnika prilikom angažovanja vašeg profesionalnog tima, a koji su rizici ukoliko se na bezbednosti štedi i nestručno i proizvoljno izvrši instalacija tehničkih sistema zaštite?
Nisu u zabludi samo kompanije, već veoma često možemo naići na trafike, maloprodaje, restorane, vrtiće, škole, gde se sistemi tehničke zaštite ne ugrađuju na adekvatan način i u skladu sa zakonom. Ranije je bilo uobičajeno da sisteme tehničke zaštite (video nadzor, alarmne sisteme i dr.) može instalirati bilo ko, bilo gde i to bez posledica. Zakonska regulativa u ovoj oblasti je značajno izmenjena, jasno su definisane procedure i određeno je ko, na koji način može ugrađivati i koristiti tehničku zaštitu.
Svaki vid tehničke zaštite mora da prati odgovarajuća planska dokumentacija, počevši od već pomenute Procene rizika u zaštiti lica, imovine I poslovanja, preko Plana obezbeđenja i Projekta tehničke zaštite. Svaka lokacija, objekat ili štićeni prostor nosi određene specifičnosti, koje se kroz ove dokumente analiziraju i na osnovu njih daju se tačne smernice u pogledu vrste tehničkog sistema koji je potrebno ugraditi, njegovih karakteristika I slično. Nije suština ugradnja najskupljeg sistema zaštite, već se traži najoptimalnije rešenje koje će u odnosu na sve okolnosti, zahteve i mogućnosti dati potrebne rezultate.
Nakon izrade planske dokumentacije, sledi montaža, puštanje u rad sistema tehničke zaštite, kao i obuka korisnika za rukovanje ovim sistemom. Samo za sistem koji je prošao kroz sve ove faze može se reći da je kompletan i postavljen u skladu sa zakonom. Sve navedene poslove jedino i isključivo mogu obavljati pravna lica koja imaju Licence izdate od strane MUP-a RS. U svakom drugom slučaju, dakle angažovanjem lica bez licenci, neusklađivanja sa zakonskom regulativom, kazne za pravna lica kreću se i do 2 miliona dinara.
Benefiti koje nudi naša kompanija i zbog čega smo prepoznati na tržištu, jeste to što objedinjujemo sva rešenja u pogledu tehničke zaštite. Pre svega da nagalasim da posedujemo sve potrebne licence prema Zakonu o privatnom obebzbeđenju – Licencu za Procenu rizika u zaštiti lica, imovine I poslovanja, zatim licencu za Planiranje sistema tehničke zaštite, Projektovanja i nadzora nad izvođenjem sistema tehničke zaštite i na kraju Licencu za vršenje poslova montaže, puštanja u rad i održavanja sistema tehničke zaštite i obuke korisnika. Korisnik na jednom mestu dobija stručnost i kvalitet usluge. Takođe, jako je značajno napomenuti da usluge pružamo na teritoriji cele zemlje.
5. Gde je tehnička, tu je i fizička zaštita. Koji su kriterijumi za odabir profesionalnog tima fizičke zaštite u vašoj kompaniji? Zakonom je predviđeno da pružaoci usluga fizičke zaštite moraju da poseduju odgovarajuću licencu. Sem ispunjavanja zakonskih zahteva (licence), koje benefite korisnik usluga ostvaruje angažovanjem profesionalnog privatnog obezbeđenja GS&LP?
Poznato je da je na tržištu deficit kvalitetnih kadrova u mnogim oblastima, a to je pogotovo izraženo u oblasti fizičkog obezbeđenja. Ranije smo imali situaciju gde je fizičkim obezbeđenjem mogao da se bavi bilo ko, ali od trenutka kada je Zakonom o privatnom obezbeđenju uvedeno obavezno licenciranje službenika obezbeđenja situacija je drugačija.
Naši službenici obezbeđenja zadovoljavaju potrebne zdravstvene kriterijume, prošli su odgovarajuće bezbednosne provere, specijalizovani program obuke i licencirani su od strane Ministarstva unutrašnjih poslova. Takođe, bitno je naglasiti to da imamo poseban program obuke u zavisnosti od konkretnog radnog mesta na koje je službenik raspoređen. Kadar koji zapošljavamo predstavlja spoj mladosti i iskustva, što se pokazalo kao dobitna kombinacija. Veoma nam je stalo do naših zaposlenih, do unapređenja njihovih sposobnosti i pre svega njihovog zadovoljstva uslovima rada koje nudimo. Rezultat tog odnosa prema radnicima odražava se na obavljanje posla na najbolji način i na zadovoljstvo naših klijnata, na šta smo posebno ponosni.
Slika: Fizičko obezbeđenje GS&LP
6. Pored usluga koje pružate u oblasti privatnog obezbeđenja, GS&LP prža usluge i u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama. Ko je dužan da poseduje Procenu rizika od katastrofa i Plan zaštite i spasavanja? Koje korake je potrebno preduzeti u cilju zakonskog usaglašavanja i smanjivanju rizika u ovom domenu?
Obaveza izrade Procene rizika od katastrofa i Planova zaštite i spasavanja postoji na svim nivoima, počevši od Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalnih samouprava, pa do nižih nivoa. Subjekti od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje (izuzev saveza, klubova i udruženja), imaju obavezu izrade ovih akata. Takođe, u obavezi su i zdravstvene ustanove (izuzev apoteka), zatim predškolske i školske ustanove i fakulteti, ustanove socijalne zaštite, privredna društva i pravna lica koja obavljaju delatnost od posebnog značaja za privredu RS (energetika, telekomunikacije, rudarstvo, saobraćaj..), kao i pravna lica koja upravljaju poslovnim, trgovačkim, sportskim, ugostiteljskim i smeštajnim objektima.
Prvi i najbitniji korak ka ispunjavanju ove zakonske obaveze jeste angažovanje pravnog lica koje poseduje ovlašćenje od strane MUP-a za izradu Procene rizika od katastrofa i Plana zaštite i spasavanja. Svako ko angažuje pravno lice koje ne poseduje pomenuto ovlašćenje u zakonskom je prekšaju, za koji su predviđene ogromne novčane kazne, a izrađena dokumentacija neće imati nikakvu upotrebnu vrednost. Što se tiče samog procesa, kreće se sa izradom Procene rizika, a zatim i Plana. Ova dva dokumenta nadovezuju se jedan na drugi i čine funkcionalnu celinu. Potrebno je pribaviti saglasnost od strane MUP-a, nadležne jedinice Sektora za vanredne situacije i na Procenu i na Plan. Često nailazimo na to da klijenti smatraju da je proces završen samom overom dokumenata, a upravo tada za njih ključni deo i počinje. Nije suština samo uskladiti poslovanje za zakonom formalno i akte staviti u fioku kako bi bili bezbedni u slučaju inspekcijskog nadzora. Nakon analize i utvrđenih rizika, neophodno je sprovoditi dalje aktivnosti i tretirati neprihvatljive rizike, radi smanjenja mogućnosti nastanka štetnih događaja, što i jeste krajnji cilj.
