Bezbednost u školama je izuzetno važno pitanje imajući u vidu da školska bezbednost igra presudnu ulogu u podršci intelektualnom, socijalnom, fizičkom i emocionalnom rastu i razvoju učenika. Zaštićeno okruženje, omogućava učenicima da uče i komuniciraju jedni sa drugima bez straha od potencijalnih rizika, što dalje povlači da prosvetni radnici treba redovno da procenjuju i poboljšavaju svoj bezbednosni pristup.
Neadekvatna primena bezbednosnih mera ili nonšalantan pristup zaštiti školskih ustanova, dovodi do narušavanje bezbednosti učenika, nastavnika, a psihološki i roditelja. Ostavlja značajan uticaj na kvalitet učenja i može dovesti i do tužbi. Dakle, odgovornost školske uprave je da pronađe načine kako škole učiniti visoko sigurnim mestom za sve učenike i zaposlene, kako bi i trebalo da bude.
Međutim, kako se većina škola suočava sa ograničenim finansijskim sredstvima, može biti teško sagledati prošla budžetska ograničenja u nastojanju da se pozabave bezbednosnim pitanjima. Utvrđivanjem područja poboljšanja, školski službenici mogu da razviju Plan obezbeđenja u saradnji sa stručnim timom koji poseduje sve neophodne kvalifikacije u domenu zaštite lica, imovine i poslovanja.
U današnje vreme, kada imamo najrazličitije izazove, rizike i pretnje, više nije dovoljno angažovanje školskog čuvara. Navešćemo nekoliko opštih ideja u cilju poboljšanja bezbednosti:
Instalacija bezbednosnih sistema
Efikasan bezbednosni sistem čine brojni tehnički uređaji i njihova integracija: sistem video nadzora (CCTV koji objedinjuje pregled na unutrašnjost objekta i spoljne perimetre, školsko dvorište i obod) antivandal sistemi, protivpožarni sistemi za ranu dojavu i gašenje požara, panik tasteri i signalizacija. Ovi alati, iako su efikasni sami po sebi, najbolje funkcionišu kada se implementiraju zajedno.
Nadzorne kamere
Instalacijom unutrašnjih i spoljnih kamera, omogućava se preglednost aktivnosti, ulaza, sumnjivog ponašanja, ili nekih drugih odstupanja. Kao dodatni bonus, samo prisustvo video nadzora može odvratiti potencijalnog učinioca od svoje namere.
Rasveta
Osvetljenje je jedno od najčešće previđenih bezbednosnih rešenja u školi. Ukoliko postoji određena lokacija koja je kritična, i za koju su karakteristična nasilja, nezapažen ulaz nepoznatih osoba koja mogu imati kontakte sa decom, dodavanje trajnih lampica ili lampica sa senzorima kretanja može biti efikasno rešenje uz instalaciju video nadzora kojim se mogu preduprediti ili dokumentovati događaji.
Mehanička zaštita
Ograde su jednostavne, a efikasne. Sem što omogućavaju kontrolisani ulaz, takođe smanjuju šanse da učenik odluta, izgubi se ili bude namamljen sa školskog terena.
Uvođenje i sprovođenje pojedinih bezbednosnih mera i njihov značaj
1# Škole bi trebale da ograniče ulaz u zgradu. Glavni ulaz u školsku ustanovu trebalo bi da bude samo za učenike, zaposlene i posetioce. Ostala pristupna vrata moraju se zaključati i povremeno proveravati kako bi se osiguralo da nije bilo neovlašćenog ulaza. Periodični pregledi takođe treba da uključuju i prozore ukoliko ne postoji mehanička zaštita u vidu rešetki u prizemlju ili pokrivrnost spoljnih perimetara video nadzorom.
2# Monitoring školskog parkinga 24/7 od strane angažovanog obezbeđenja. Nadgledati aktivnosti na parkingu, da li postoji sumnjivo zadržavanje određenih lica, ili komunikacija sa decom i slično.
3# Nadgledati zajedničke prostore. Neophodno je vršiti fizičko nadgledanje zajedničkih prostorija za učenike, na primer, školsku kuhinju/ menzu, kafić, hodnike i igrališta, a takođe treba instalirati opremu za video nadzor kako ništa ne bi promaklo.
4# Angažovati profesionalne službenike obezbeđenja. Održavanje prisustva školskih službenika i lokalne policije ili obezbeđenja takođe je važna mera za poboljšanje bezbednosti. Njihovo prisustvo predstavlja značajnu meru prevencije, a sa druge strane “instant“ regovanje, koje je pravovremeno u slučaju bezbednosnog incidenta.
5# Voditi i nadgledati evidencije posetilaca. Evidencije treba da sadrže sve relevantne podatke iz lične karte onih lica koja su ušla u školski objekat kao i razlog posete. U školama se često sprovode prakse dežustva od strane učenika koji vode pomenute evidencije, što nije ni bezbedno za decu koja dežurstva i obavljaju, niti je stručno. Takva “podrška“ je nedovoljna, jer su mogućnosti velikih propusta sto procentne, a njihova bezbednost, kao i svih koji se nalaze u objektu je izložena riziku. Neophodno je da se svi posetioci prijavljuju na glavnoj recepciji ili obezbeđenju koje je primarno stacionirano na info desku, koje vrši prijem svih stranaka (roditelja, školskih partnera, trećih lica) dodeljuju kartice, ili na drugi način vrši detaljan uvid ulaska i kretanja. Neophodno je da ovakve poslove obezbeđenja, obavljaju kavlifikovani službenici obezbeđenja sa licencom, koji su u stanju da prepoznaju sumnjive okolnosti i lica koja se šetaju u okviru školskih objekata, kako bi ista, ukoliko je to neophodno, bila i udaljena.
6# Sprovesti procenu rizika. Potrebno je sveobuhvatno sagledati sve moguće opasnosti, definisati odgovarajuće mere i procedure. Svako uvođenje tehnologija, CCTV kamera mora biti u skladu sa zakonom i predviđeno procenom.
7# Definisati planove i protokole za vanredne situacije. Neophodno je da postoje školski planovi za vanredne situacije i procedure za pripravnost kao što su zaključavanje, evakuacija i postupci komunikacije. Škole ih moraju podeliti sa zaposlenima, učenicima i roditeljima i pružiti obuku svima u domenu odgovora na vanredne situacije. Timovi stručnjaka trebali bi redovno pregledati plan i održavati vežbe kako bi povećali efikasnost planova za vanredne situacije.
8# Održavati seminare i predavanja o programima prevencije nasilja. Neophodno je da postoje pozitivne interakcije između učenika i zaposlenih o bezbednosnim pitanjima. Takođe neophodno je da se učenicima omogući savetovanje, kako bi se podstakli na otvorene razogovore u cilju eliminacije problema.
9# Učenici treba da budu deo sistema bezbednosti. Učenike treba podsticati da učestvuju u održavanju školske bezbednosti, budu informisana o povratnim informacijama, načinu rada službe obezbeđenja, preventivnim merama, postupanju u vanrednim situacijama.
10# Neophodno je da postoje strogi protokoli za kontrolu ključeva. Odgovornost zaključavanja i otključavanja školskih zgrada, prostorija, treba dodeliti ograničenom broju zaposlenih i definisati posebne procedure.
11# Dvosmerna komunikacija u učionicama. Sve učionice treba da imaju dvosmerni sistem komunikacije sa kancelarijama. Uvedite mikrofon i zvučnik u svaki razred koji povezuje razred sa službom obezbeđenja. Po potrebi uključuje se komunikacioni sistem.
Da zaključimo: Stvaranjem brižne školske zajednice u kojoj i zaposleni i učenici razvijaju poverenje i poštovanje jedni prema drugima, školska uprava može ojačati školsku bezbednost. Učenici bi se osećali povezani sa školom i mogli bi da dobiju bilo kakvu podršku koja im je potrebna bilo fizička, mentalna ili bihejvioralna.
