Mnogi poslodavci koriste softvre za praćenje aktivnosti na računaru svojih zaposlenih kako bi obezbedili sigurnost i pouzdanost u pogledu kvaliteta i lojalnosti.
Osnivač male londonske firme „Transenda“, Šibu Filips, izjavio je da, prilikom kontrole rada zaposlenih koristi softver „Habstaf“ kako bi pratio radne sate, kvalitet rada, korišćene tastere na tastaturi, posećene sajtove, pokrete mišom i drugo, pod objašnjenjem da softver obezbeđuje da postoji neki nivo odgovornosti i da su sa time zapolseni upoznati.
Na taj način smanjuje se mogućnost zloupotreba na radnom mestu i gubljenje vremena. „Gledajući skrinšotove i koliko vremena svako provodi na određenim zadacima, znam da li slede proceduru“ – dodaje Šibu.
Imajući u vidu delatnost kompanije koja na veliko kupuje proizvode za negu lepote i preprodaje ih onlajn od ključnog je značaja da se prati aktivnost zaposlenih, posebno sada, kada je veliki procenat prešao na režim rada od kuće usled epidemije Covid-19.
Softver nudi mogućnost skrinšotva ekrana, tako da je šef upoznat sa svim aktivnostima na računaru u toku radnog dana. „I ako rade bolje nego što sam očekivao, proučim fotografije i zamolim ih da podele svoje znanje s ostatkom tima kako bismo svi mogli nešto da naučimo. Zaposleni su savršeno svesni da je softver aktiviran i mogu da obrišu vreme provedeno u posećivanju sajtova na koje su mogli da se uloguju greškom tokom pauze, na primer. „, kaže Šibu.
Kućni „zabušanti“?
Kako je pandemija promenila način poslovanja, znatno je skočila potražnja za ovakvim softverom.
Američka kompanija „Habstaf“ kaže da je njen broj britanskih mušterija skočio četiri puta od februara.
Jedna druga kompanija – Snik – nudi tehnologiju koja slika zaposlene preko njihovog laptopa i podiže fotografije da ih vide sve kolege. Fotografije mogu da se prave svakog minuta, mada firma opisuje sebe kao komunikacionu platformu i kaže da „svako na aplikaciji ima isti tretman, bilo da je zaposleni ili poslodavac.“ Njen suosnivač Del Kari izjavio je za BBC da je doživeo petostruko povećanje broja korisnika tokom izolacije što iznosi preko 20.000 klijenata.
Nedavna studija akademika na Univerzitetu u Kardifu i Univerzitetu u Sautemptonu pokazala je da je često postoji strah među šefovima u pogledu rada zaposlednih, da će radnici koji su van vidokruga jednostavno „zabušavati“. Sporvedena studija sugeriše i da trećina radnika od kuće smatra da im je opala produktivnost, motivacija usled rada u kućnom ambijentu . Na osnovu sporvedenih anketa u Londonu, utvrđeno je da mnogi zaposleni imaju problem sa koncentracijom i voljom kada je u pitanju rad sa “kuhinjskog stola”. Džoš, 26-godišnji fotograf koji živi u Londonu, priznaje da mu je najteže palo pad produktivnosti i motivacije. On je zahvalan što njegov šef ne koristi nikakav softver za kontrolu. „Tih dana kada je bilo malo teže motivisati se, osećao bih se loše da sam znao da neko prati moju aktivnost“, kaže on. Džoš odavno pati od hiperaktivnog poremećaja nedostatka pažnje (ADHD), što mu otežava koncentraciju ili organizacju vremena i radnih obaveza., „Vidim da mi rutina i struktura služe kao sidro, a to mi pomaže da se izborim sa svim tim.“ izjavio je nakon povratka u kancelariju.
U ovom kontekstu, postavlja se pitanje: Da li je tehnologija adekvatno rešenje za ”hvatanje“ na delu onih koji vrdaju ili pomaganje onima koji se muče da se prilagode na puno radno vreme za kuhinjskim stolom?
Nadziranje mora biti „proporcionalno“. Šta to znači?
I dok neki šefovi koji koriste ovaj tip softvera mogu da tvrde da je on dobar za održavanje produktivnosti, istraživanje koje je sproveo Ovlašćeni institut za personal i razvoj (CIPD ) pokazuje da nadzor na radnom mestu može da naruši poverenje.
„Nadgledanje ponašanja zaposlenih može da bude opravdan način da se smanji rizik od lošeg postupanja i potencijalno pomogne u upravljanju učinkom“, kaže Džoni Giford, viši savetnik za istraživanje organizacionog ponašanja pri CIPD-u.
„Međutim, poslodavci treba da imaju uvedenu jasnu politiku kako bi radnici znali da su nadgledani i, ključno, nadzor mora biti proporcionalan.“
Poslodavci će dobijati „mnogo bolje rezultate“ ako podrže zaposlene, dodaje on, „umesto da se usredsrede na potencijalno irelevantne mere učinka, kao što su brojevi udarenih tastera.“
Džonatan Reni, partner u britanskoj advokatskoj kancelariji „TKT“, takođe poziva na oprez firme koje razmišljaju o uvođenju takvog softvera.
„Poslodavci imaju podrazumevanu zakonsku obavezu da sačuvaju poverenje i samopouzdanje svojih zaposlenih i moraju da vode računa o tome kako bi zaposleni mogli da reaguju na masovno uvođenje sistema nadzora“, kaže on.
On dodaje da bi svaka firma koja koristi softver za nadzor morala da ima napismeno politiku koja objašnjava kako i zašto se on koristi.
„Trebalo bi da postoje jasne smernice za menadžere, kao i zaštita koja bi sprečila zloupotrebu ili preterani nadzor“, kaže on.
