Svaki čovek je jedinstvena i neponovljiva individua, počev od DNK strukture pa do fizičkih karakteristika poput otisaka prstiju, irisa i anatomije lica. Tehnologija je napredovala tako velikom brzinom da su bezbednosni sistemi koji koriste lozinke postali primitivni.
Otkrivanjem sve većeg broja metoda za potrebe bezbednosne branše, uporedo se otkriva sve više i više metoda i sredstava zaobilaženja i probijanja bezbednosnih barijera. U tom kontekstu, biometrija ipak zauzima glavno mesto kada su u pitanju bezbednosni sistemi. Ključna karakteristika biometrijskih bezbednosnih barijera bazira se upravo na biološkim karakterstikama pojedinaca, pa je pristup određenim objektima, prostorijama ili infomracijama, jednostavno “filtriran“, jer biometrijska metoda zahteva jedinstvenost utvrđenih karakteristika kao kod za prolaz i zahteva fizičko prisustvo. Pa ih je gotovo nemoguće zaobići i proći biometrijsku barijeru. Ponekad se u vašem umu javi pitanje: „Da li biometrija stvara lažni osećaj bezbednosti u kompaniji?“. Ovom pitanju ćemo se pozabaviti u ovom u daljem tekstu.
Vrste različitih biometrijskih potvrda identiteta i njihov radni proces
Biometrijski bezbednosni sistemi koriste različite jedinstvene osobine kod ljudi kao identifikaciju radi afirmacije svog identiteta. Ovi tragovi se identifikuju pomoću različitih senzora i skenera. Različiti biometrijski skeneri koji se najčešće koriste u preduzećima su:
# 1 Skeneri otiska prsta
Najčešće korišćeni biometrijski sistem za potvrdu identiteta je sistem za utvrđivanje identiteta otiska prsta. Pre svega, kada zaposleni ili značajna osoba uđu u posao, snima se njegov otisak prsta. Sledeći put kada se skener otiska prsta koristi za skeniranje njegovog otiska prsta i za unakrsnu proveru sa skeniranjem sačuvanim u evidenciji. Osigurava da samo registrovano i priznato osoblje može pristupiti poslovnim informacijama. Štaviše, skeneri otiska prsta se takođe koriste na ulazima za vođenje evidencije o prisutnosti i bezebdnosti.
# 2 Iris skeneri
Drugi najrasprostranjeniji biometrijski sistem za potvrdu identiteta koji se koristi je skener irisa. Skener šarenice je donekle sličan skeneru otiska prsta. Ukoliko zaposleni treba da pristupi važnim korporacijskim resursima (infomracijama, novcu i sl), putem uređaja vrši se skeniranje irisa te osobe, a zatim se vrši podudaranje sa onim što je prvobitno sačuvano u bazi biometrijskih podataka. Ukoliko se skeniranje podudara sa slikom koja je sačuvana u bazi podataka osobis e odobrava pristup. Na ovaj način se potvrđuje identitet osobe. Skeneri šarenice su prilično glomazni i pomalo spori. Zbog toga se ne koristi svuda. Samo u nekim situacijama, kada je integritet bezbednosnog sistema od suštinske važnosti.
# 3 Skeneri za lice
Skeneri za lice su relativno nov sistem biometrijske autentifikacije. Poseban aspekt sistema za prepoznavanje lica je taj funkcioniše zajedno sa smart tehnologijom – AI. To je zbog nekih osobina lica poput dlaka na licu i šminke koje se s vremena na vreme menjaju. Ako sistem skenera lica nije dovoljno pametan da to razume, tada neće uspeti da se potvrdi identitet i zato je neophodno da veštačka inteligencija bude pomoć biometriji.
Svi ovi biometrijski bezbednosni sistemi prošli su kroz visok nivo istraživanja i razvoja. To ih čini izuzetno pouzdanim i sigurnim. Što je nivo zaštite koji sistem pruža veći, to je veći nivo troškova. To dalje povlači da preduzeća mahom biraju biometrijske sisteme koji zaostaju nekoliko generacija, pa se time ugrožava integritet sistema bezbednosti i naravno korporacija i njeno poslovanje.
Karakteristike kvalitetnih biometrijskih bezbednosnih sistema
Postoje neki tipične karakteristike svakog biometrijskog sistema koje ga razlikuju od ostalih. Neke od tih karakteristika su upravo sedeće:
#1 3D mapiranje – skeneri bi trebali moći da izvrše 3D skeniranje onoga što skeniraju. Ukratko, trebalo bi da budu u stanju da prikupe dubinske informacije. Razlog tome je što je 2D skenere lako prevariti slikama. Treba izbegavati optičke skenere jer oni koriste slike za postupak potvrde identiteta. Ultrazvučni skeneri su najbolji izbor u ovom pogledu.
#2 Veštačka inteligencija – biometrijski bezbednosni sistemi treba da budu opremljeni veštačkom inteligencijom. Veštačka inteligencija čini biometrijski sistem dovoljno inteligentnim da razume promene i razume kada je prevaren. Najrasprostranjenija je u sistemima za prepoznavanje lica – neke crte lica poput bora, dlačica na licu i ožiljaka menjaju se tokom vremena. Ako sistemi za prepoznavanje lica nisu dovoljno inteligentni da bi to razumeli, onda se to može prevariti.
#3 Fleksibilnost – biometrijski sistemi bi trebalo da budu u stanju da rade u različitim vrstama situacija. Ako su sistemi projektovani da rade samo u određenom okruženju, onda mogu biti ugroženi u nekom drugom okruženju. Na primer, ako iris i skeneri lica nisu opremljeni odgovarajućom infracrvenom tehnologijom skeniranja, mogu potvrditi autentičnost druge šarenice u nedostatku odgovarajuće svetlosti. Isti scenario važi i za sisteme za prepoznavanje lica.
#4 Šifrovanje – ukupni biometrijski sistem i njegova veza do servera treba da budu na odgovarajući način šifrovani tako da treća strana ne može da pristupi biometrijskim zapisima koji se čuvaju. Upotreba sistema šifriranja na industrijskom nivou treba da bude prisutna u biometrijskom sistemu.
Da li su biometrijski podaci sigurni?
Vraćajući se na temu bavljenja pitanjem „Da li biometrija stvara lažni osećaj bezbednosti u poslovanju?“, Odgovor je da obično nije tako. Različite vrste biometrijskih sigurnosnih sistema došle su do mnogih istraživanja i razvoja. Oni su “najzreliji“ tip bezbednosnih sistema. Štaviše, nijedna druga vrsta bezbednosnog sistema nije dostigla ovaj nivo integriteta. Biometrijski sistemi su jedina vrsta sistema za potvrdu identiteta koji čine samu osobu ključnim za pristup. To znači da je bez znanja i prisustva osobe nemoguće probiti bezbednosnu barijeru
Biometrijski sistemi možda nisu lažni, ali preduzeća sama mogu stvoriti takav tip scenarija. Kompanije bi se mogle odlučiti za zastarele i jeftine sisteme kako bi smanjile troškove. Ovi zastareli sistemi mogu stvoriti pravi problem. Tako se utvrđuje da sami biometrijski sistemi ne stvaraju lažni osećaj sigurnosti; to stvaraju sama preduzeća. Nepromišljeni izbor i smanjenje troškova dovode do ovog scenarija.
Bezbednost je takva da se metode smanjenja troškova ne bi smele primenjivati. Ulaganje u bezbednost pogrešno se tumači kao trošak do onog momenta kada stvari u kompaniji pođu nizbrdo. Pa, opet dođemo do te ključne funkcije bezbednosti koja je čuvar svih korporativnih funkcija i predstavlja najvažniju investiciju svake organizacije.
