Nanotehnologija je interdisciplinarna inženjerska nauka sadašnjosti i budućnosti. Po default-u, upotreba tehnologije traži rešenje za problem, no ponekad se čini da je nanotehnologija rešenje koje traži problem. Iako se mnogo špekuliše o potencijalnim primenama nanotehnologije, mnoge prednosti tehnologije ostaju prilično nerazvijene. Izuzetak je u oblasti sajber bezbednosti.
Iako se ne očekuje da se ove godine pojave nanotehnološki napadi ili bezebdnosne strategije zasnovane na nanotehnologiji, jedna od glavnih lekcija o kibernetici koju industrija uči iz pandemije COVID-19 je da je pretnja i način na koji organizacije reaguju dinamičniji nego ikad. Navešćemo tri područja u kojima će nanotehnologija verovatno uticati na sajber bezbednost:
- Kriptografija
Prvi i glavni način na koji nanotehnologija utiče na sajber-bezbednost je omogućavanje razvoja složenijih kriptografskih šema koje odgovaraju novonastalim pretnjama sajber bezbednosti na višem nivou, argumentujući neoborivim dokazima da su trenutni protokoli šifrovanja sve više ranjiviji. Zbog toga su se neke organizacije okrenule „egzotičnijim“ rešenjima kako bi osigurale svoju komunikaciju.
Jedna od njih je kvantna kriptografija. Nedavna istraživanja pokazala su da bi napredak nanorazmernih tehnologija uskoro mogao da omogući stvaranje kvantnih čipova koji će biti daleko bezbedniji od tradicionalnog kriptografskog hardvera. To je zato što CMOS tranzistori – koji i dalje čine osnovne gradivne blokove modernog računarskog hardvera – imaju tendenciju da „propuste“ informacije o svom stanju kada se uključe ili isključe. Nanoskalni kvantni čipovi, za razliku od njih, mogu se u osnovi učiniti nepopravljivim.
- Pametno otrkivanje pretnji “ukrštanjem“ čovekove i smart inteligencije
Još jedno obećavajuće područje ukrštanja za nanotehnologiju i sajber bezbednost odnosi se na razvoj zaista pametnih sistema za otkrivanje pretnji. Mnoge organizacije istražuju potencijalne koristi upotrebe nanotehnologije za kopiranje bioloških sistema u digitalnim računarima.
Ova primena nanotehnologije nadovezuje se i na uspeh na polju neuronskih mreža tokom protekle decenije, uspeh koji se ogleda u sveopštoj primenjivosti – koji je potvrdio da postaju sveprisutne tamo gde treba obraditi velike količine podataka. Koristeći nanotehnologiju, tvrde istraživači, mogli bismo da napravimo računare inspirisane strukturom ljudskog mozga, koji bi ponudili daleko veće prediktivne sposobnosti od neuronskih mreža koje su već na tržištu.
Mnoge primene ovih „inteligentnih“ sistema bile bi vojne prirode. Mogli bi da pomognu organizacijama da nadgledaju sisteme energije ili naoružanja kojima je potreban softver toliko komplikovan da premašuje čovekovu sposobnost da napiše i verifikuje softver i njegove performanse. Međutim, naučnici bi takođe mogli da koriste ovu tehnologiju za brzo kreiranje personalizovanih tretmana za pojedinačne pacijente.
Iz perspektive sajber bezbednosti, nanorazmerni AI sistemi dosta obećavaju. Ne samo da bi mogli da dozvole brzo otkrivanje i izolovanje novih pretnji, već bi mogli da budu programirani da preduzimaju proaktivne mere za zatvaranje dolaznih pretnji. Na ovaj način, nanotehnologija i veštačka inteligencija mogu rešiti nedostatak veština koji muči industriju sajber bezbednosti.
- Bezbednost korisnika
Pored egzotičnih aplikacija poput kvantne kriptografije i poboljšane veštačke inteligencije, nanotehnologija bi mogla imati značajne implikacije na bezebdnost prosečnog korisnika. Jedan od ciljeva istraživača nanotehnologije tokom poslednjih nekoliko decenija bio je izgradnja sistema na čipovima koji su dovoljno mali da bi se mogli uneti ili implantirati u ljudsko telo.
Trenutno se ovi sistemi koriste za ograničeni broj zadataka, uglavnom za nadgledanje pacijenata u okviru zdravstvene zaštite. Naučnici iz biomaterijala sa MIT-a, na primer, testiraju male tablete koje kombinuju mikrofon, termometar i bateriju da bi odjednom prikupili nekoliko mera iz tela.
Takvi ugrađeni sistemi mogli bi, međutim, znatno unaprediti bezbednosne prakse na nivou pojedinaca- korinsika. Uptavljenje lozinkama, programi šifrovanja usmereni na korisnika, nastoje da obezbede uređaje od napada, dok ga je gotovo nemoguće ukrasti ili primeniti, jer ugrađeni bi se ugrađeni uređaj mogao koristiti za potvrdu identiteta i šifrovanje.
Iako još uvek postoje očigledni i do sada nerešeni problemi sa privatnošću, ipak očekujte da će ova ideja postati udarana u narednoj deceniji jer predstavlja našu blisku budućnost.
Budućnost?
Neke od ovih primena nanotehnologije u sajber bezbednosti već su nam na raspolaganju: nekoliko banaka, na primer već koristi kvantnu kriptografiju zasnovanu na nanorazmernim arhitekturama. Drugi, poput sveta u kome su komunikacije osigurane ugrađenim čipovima, za sada ostaju špekulativni. Ono što je, međutim, jasno, da je nanotehnologija sigurno jedan od remetilačkih trendova koji menjaju sajber-bezbednost, a čiji profesionalci ne mogu priuštiti luksuz da sve te izazove i pomene ignorišu