Ukoliko se na javnom mestu vrši nadzor, nužno je da postoji znak koji ukazuje da se na tom mestu trajno ili povremeno snima. Do sada je takve znakove postavljala inicijativa hiljadu.camera.rs, ali će od sada to biti posao nadležnih organa. Uz to, inicijativa neće više morati da “lovi“ kamere za nadzor i na svom sajtu objavljuje njihove lokacije, jer te informacije resorno ministarstvo, prema pravilniku, mora da pruža na svojoj zvaničnoj internet stranici.
Umesto 1.000 Srbiju će nadzirati čak 8.000 kamera koje će biti propisno obeležene posebnim nalepnicama koje će Ministarstvo unutrašnjih poslova obaviti. To su novosti koje nam donosi Pravilnik o načinu snimanja na javnom mestu i načinu saopštavanja namere o tom snimanju.
U dokumentu je objašnjeno i šta se sve može koristiti za video nadzor, pa se pominju akcione kamere, mobilni telefoni i dronovi. Nije jasno gde će biti zalepljena nalepnica, ako nas snimaju iz vazduha, ali sada znamo da će za potrebe nadzora biti upotrebljeno više od 8.000 kamera.
Obeležavanje kamera još je i najmanji problem
Iz Share fondacije podsećaju da je Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti još krajem maja utvrdio kako je čitava procedura nadzora i procena njenog uticaja u neskladu sa zakonom. Zato ukazuju da je vrlo diskutabilno da li je pravilnikom predviđen način adekvatnog obaveštavanja građana o obradi njihovih podataka i pravima koja imaju u tom pogledu pripadaju.
„Zvanično obeležavanje policijskih kamera jeste bitan korak ka transparentnosti, ali se i dalje primećuju ogromne razlike u lokacijama kamernih mesta i broju kamera kada se uporede ažurirani MUP-ov spisak i građanska mapa”, zaključuju u Share fondaciji.
Međutim, samo obeležavanje kamera nije dovoljno, niti je najveći problem. Ono što jeste sporno je način na koji će se podaci sa tih kamera čuvati i obrađivati, a posebno onih pametnih kamera. Da li uopšte možemo da govorimo o prednostima i manama sistema za nadzor dok god cure podaci iz državnih baza?
