Danas imamo globalni trend u kome papirne forme dokumentacije kao potvrda autentičnisti polako ali sigurno postaju istoprija, a taj trend je uveliko prisutan i kod nas. Nekad je pečat imao na značaju, a danas je praktično izbačen iz upotrebe. Sa tim u vezi, tendencija je da forme dosadašnjeg konvencionalnog i opšteprihvaćenog modusa autentifikacije dokumenata ili lica budu zamenjene novim digitalnim formama, što zahteva i viši stepen opreznosti i sigurnosti. Tehnologija prepoznavanja lica je inovativna, može da bude veoma korisna, ali i zabrinjavajuća. Evo čemu služi, kako funkcioniše u praksi i šta treba da znate.
Otisak prsta – „fingerprint“
Svaka osoba poseduje jedinstvne karakteristike – obeležja na osnovu kojih je ona baš ta, drugačija od drugih i prepoznatljiva. Precizno i tačno određivanje nečijeg identiteta podrazumeva nepogrešivo određivanje upravo tih, posebnih obeležja, po kojima se ona razlikuje od svih ostalih ljudi.
Metode identifikovanja delikvenata menjale su se kroz istoriju, što je i imanentno imajući u vidu otkrivanje novih, boljih i naprednijih metoda. Identifikacija delikvenata je kroz istoriju imala različite forme: na osnovu fizičkih obeležja, preko žigosanja na čelu (u Kini važiloje čak do 1905. godine), pa sve do metode koja je unapredila kriminalistički domen –identifikovanje na osnovu otisaka pristiju. Taj metod – daktiloskopija, postoji od 1981. godine,a malo je poznato da ga je osmislio i u praksi dokazao Ivan Vučetić. Na ovaj način su postavljeni temelji moderne biometrije (merenje fizičkih karakteristika osobe) koji i dan danas važe i primenjuju se.
OTISAK PRSTA ODLAZI U PROŠLOST, A NA SCENU STUPA “FACEPRINT“ METODA
Kao što svi imamo jedinstveni otisak prsta, tako imamo i jedinstveni “otisak“ lica. Razvoj tehnologije pomera granice biometrije. Dok smo mi gledali filmove naučne fantastike i mislili da je touch, smart tehnologija za prepoznavanje lica produkt mašte režisera, one su uveliko postojojale sredinom sedamdesetih i osamdesetih godina, a sredinom devedesetih u upotrebi je bilo više od 20 različitih sistema. Ko bi rekao?
Manje od godinu dana nakon terorističkog napada u Njujorku (11. septembar 2001.) američka vlada zahteva da se obavi stručna evaluacija postojećih faceprint rešenja. Pošto je prepoznala potencijal ove tehnologije u bezbednosnim informacijama, a rizici za bezbednost građana su tih godina dosegli istorijski maksimum, vlada SAD-a odlučuje da iskorsiti ovu tehnologiju i uvede je kako bi efikasnije sprovodila zakon kroz nadzor i kontrolu pristupa visokorizičnim lokacijama. Međutim, ispostaviće se da ih je demokratija u tome dosta usporila, za razliku od Kine koja je uz drugačije političko uređenje i dosta jak tehnološki drive uspela da ovu tehnologiju na bolji način iskoristi i primeni u praksi za potrebe državne bezbednosti.
Svako lice je jedinstveno
Tamo gde mi prepoznajemo poznato lice, tehnologija za prepoznavanje lica vidi skup nekakvih podataka. Te podatke sistem čuva u bazi i pristupa im po potrebi. Postoji čitav standard (ISO 19794-5) koji definiše na koji način se ovi podaci prikupljaju, prenose i čuvaju kada je u pitanju prepoznavanje lica.
Pored fizičkih karakteristika i boje kože koji su specifični, svako lice ima jedinstvenu kombinaciju strukture kostiju lobanje, manju ili veću izraženost mišića i kapilara, pigmentaciju, različitu teksturu kože itd. Faceprint kao skup karakteristika lica, predstavlja novi način za biometrijsku identifikaciju svakog od nas. Kada sistem za prepoznavanje lica skenira osobu, u stanju je da je veoma precizno prepozna na osnovu očitanih facijalnih karakteristika. Čak i blizanac nije identična kopija onog drugog, već postoji puno neprimetnih razlika među njima koje veštačka inteligencija iza ove tehnologije može lako prepoznati i detektovati koji od blizanaca je počinio krivično delo
KOJA JE SVRHA I KAKO SE PRIMENJUJE TEHNOLOGIJA ZA PREPOZANAVANJE LICA?
Danas ovu tehnologiju ne koriste samo državni organi u cilju održavanja javnog reda, već postoji čitav niz potencijalnih primena u komercijalne i privatne svrhe.
Fotografije lica polovine punoletnih Amerikanaca se nalaze u bazama podataka za prepoznavanje lica i ukoliko postoji potreba, državne agencije za bezbednost i sprovođenje zakona (policija, tužilaštvo, FBI, CIA itd.) mogu da ih pretražuju i da im pristupaju. Slično je i u Kini, gde policija na ovaj način ima mogućnost automatskog praćenja i prepoznavanja preko 700 miliona Kineza starijih od 16 godina kroz sistem javnog video nadzora. Pored javnih kamera, bezbednosne kamere se nalaze na svim aerodromima, železničkim stanicama, autoputevima, trgovima itd. Kineska policija je otišla i korak dalje, pa uz pomoć ove tehnologije i veštačke inteligencije mogu da predvide da će se na nekoj lokaciji dogoditi krivično delo i na vreme ga spreče. Sumnjive aktivnosti osobe ili više njih koje imaju dosije i kriminalnu prošlost drže kinesku policiju na stalnom oprezu.
Pored Kine i SAD-a, brojne druge države poput Velike Britanije, Nemačke, Arapskih Emirata uz pomoć ove tehnologije jure i uspešno hvataju prestupnike. Ova tehnologija može da se koristi i kod pronalaženja nestalih osoba, nestale dece, starijih osoba koje boluju od Alchajmerove bolesti, demencije, epilepsije i sl.
Iako nisu bile održane, Olimpijske igre 2020 u Tokiju su trebale da imaju „NeoFace“ sistem za prepoznavanje lica, kreiran od kompanija NEC i Intel. NeoFace je bio planiran za identifikaciju preko 300 hiljada ljudi na igrama, uključujući sportiste, volontere, medije i ostalo osoblje, i uz pomoć njega bi se obezbedio brži protok ljudi i viši nivo bezbednosti za pristup smeštaju i sportskim objektima.
Finansijske transakcije su velika privredna oblast koja svoju budućnost vidi u korišćenju ove tehnologije. Prepoznavanje lica se može koristiti prilikom plaćanja i kao način za sprečavanje finansijskih prevara. Mobilna plaćanja će sve više podržavati mogućnost plaćanja putem mobilnih uređaja koji za verifikaciju koriste prepoznavanje lica putem prednje kamere.
*KFC u nekim svojim radnjama koristi “Smile to pay”, sistem za plaćanje “licem” razvijen od strane Alibaba Group-a.
Neke kompanije koriste ovu tehnologiju kako bi svojim zaposlenima omogućili pristup službenim prostorijama. Na ovaj način, nije moguće iskoristiti tuđu karticu za ulaz i neovlašćemo ući u službene prostorije. Ista primena je moguća i za privatne prostorije, ulazak u kuće, garaže, dvorišta, pa čak i u automobile. Kineski proizvođač premium automobila BYTON pored toga što koristi ovaj metod za otključavanje vozila, takođe prepoznaje vozača i ostale putnike, te po tome automatski podešava ugao njihovih sedišta, željenu muziku i sl.
Prepoznavanje kupaca visoke platežne moći ili onih koji su lojalni potrošači mogu menadžeru radnje ukazati na činjenicu da je u radnju ušao neko ko je za njih VIP osoba, koja u tom trenutku možda zaslužuje poseban tretman ili posebnu ponudu.
Verovatno kao jedan od najinovativnijih brendova na svetu kada su u pitanju marketing komunikacije, Coca-Cola je još davne 2009. razvila Facebook aplikaciju Coke Zero Facial Profiler kojom su ispromovisali svoj prozivod i željenu poruku da ukus koji ima Coke Zero ne odudara od ukusa koji ima standardna Coca-Cola. Pored toga, sakupili preko milion fotografija Facebook korisnika širom sveta koji su na ovaj način želeli da pronađu osobu čije lice slično njihovom.
Kako radi tehnologija za prepoznavanje lica?
Uz pomoć kamera i senzora, računarski sistemi su u mogućnosti da u deliću sekunde obrade i prepoznaju pojedinca sa fotografije, videa ili u njegovom trenutnom okruženju, dok gleda u smartfon, hoda ulicom, dok je za volanom, ispred računara i sl. Pored toga što tehnologija može da varira, ovo su pojednostavljeni koraci kako sistem za prepoznavanje lica funkcioniše:
Korak 1: Sa fotografije ili iz videa se “hvata” slika nečijeg lica. Lice može da se pojavi u masi drugih ljudi ili kao usamljena osoba. Lice može da gleda pravo u kameru ili delimično iz profila.
Korak 2: Sistem za prepoznavanje lica očitava geometriju parametara koje svako lice poseduje. Ključni faktori su razmak između očiju i razmak između čela i brade. Pored toga postoji još preko sto karakteristika na licu koje sistem identifikuje. Rezultat: digitalni “potpis” svakog lica, predstavljen kroz niz brojeva, slova i drugih podataka.
Korak 3: Digitalni potpis pojedinog lica se upoređuje sa bazom u kojoj se nalaze digitalni potpisi svih drugih lica koja su već poznata sistemu. Ove baze se kreiraju i obogaćuju vremenom; mogu da sadrže fotografije ljudi sa ličnih dokumenata, društvenih mreža i drugih javno dostupnih online lokacija.
Korak 4: Ukoliko lice odgovara i podudara se onom koje je u sistemu, upravo je uspešno izvršena identifikacija.
Mnogi od nas su prvi dodir sa tehnologijom prepoznavanja lica imali krajem 2014. godine kada je Facebook uveo mogućnost da sistem sa velikom preciznošću prepoznaje naše Facebook prijatelje na zajedničkim fotografijama i nudi nam opciju da ih automatski tag-ujemo. Impresivno za to vreme, ali ne previše spektakularno. Pošto su u to vreme ovo prepoznali kao jednu od tehnologija budućnosti, pored Facebook-a i mnogi drugi giganti kao što su Google, Amazon i Microsoft ulaze u istraživanje i razvoj ove tehnologije.
Od tada, komercijalna primena tehnologije prepoznavanja lica u SAD-u nije daleko odmakla, a sve zbog sve jačih glasova koji se protive masovnoj komercijalnoj primeni ove tehnologije zbog kršenja privatnosti i mogućih zloupotreba. Svaka država, pa čak i svaki veći grad u SAD ima pravo da odluči da li će i na koji način smeti da se lokalno koristi ova tehnologija.
Pored navedenih američkih kompanija, ovu tehnologiju počinje da osvaja i kineska kompanija Megvii. Na jednoj od najprestižnijih tehnoloških konferencija – International Conference on Computer Vision u Italiji, koji je i te 2017. godine okupio najveće tehnološke gigante, kineski Megvii sa svojim rešenjem oduvao je Google, Microsoft, Facebook i mnoge druge razvojne timove. Njihov proizvod (aplikacija i cloud platforma Face++) je pokupio silne simpatije i milijarde dolara investicija.
Zbog vrhunskog kvaliteta proizvoda (i cene), preko 300 hiljada korisnika širom sveta, od kojih veliki broj iz Evrope i SAD-a, počinje da koristi Megvii proizvod i ovu tehnologiju. Veliki broj kompanija integriše ovu kinesku tehnologiju unutar svojih proizvoda.
A bezbednost? Privatnost?
Upotreba ove tehnologije je pod velikim uticajem etičkih i društvenih izazova zaštite najosetljivijih ličnih podataka,pa se postavlja pitanje u kojoj meri ovi tehnološki podvizi, dostojni naučnofantastičnih romana, zaista mogu da ugroze našu slobodu, privatnost i anonimnost.
Videli smo kroz tekst da, upotreba ove tehnologije može imati zaista fantastične rezultate, no, tu je i druga strana medalje. Postoji suštinska razlika između uzimanja otiska prsta radi nečije identifikacije i porcesa prepoznavanja lica. Razlika je u tome što se detekcija lica obavlja i bez znanja i bez pristanka osobe čije se lice skenira i prepoznaje.
Tehnologija prepoznavanja lica još uvek nije 100% precizna i kao takva je izazvala neretke greške i neželjene scenarije, kao što su hapšenja pogrešnih ljudi. Međutim, očekuje se da će godinama koje dolaze biti sve preciznija i pouzdanija.
Možda će se do tada i normativno urediti svrha i način upotrebe, kako bi se upotrebom iste pojačala bezbednost, što bi zapravo i trebao da bude njen primarni cilj.
