Neke avio kompanije su prizemljile čitave flote, dok su se druge prebacile na teretni saobraćaj, u pokušaju da održe funkcionisanje lanca snabdevanja i zarade koliko mogu u ovakvim uslovima. Mnoge avio kompanije koje su bile na stand by, polako se vraćaju na nebo
U Velikoj Britaniji se situacija dodatno zakomplikovala uvođenjem kontroverznih pravila karantina 8. juna – koja trenutno prisiljavaju putnike da se samoizoluju na dve nedelje po dolasku u zemlju. Očekuje se da će vlada ustanoviti veliki broj „vazdušnih mostova“ ili „putničkih koridora“ , koji će omogućiti ljudima da putuju iz zemalja koje se doživljavaju kao mali rizik od zaraze, gde pravila karantina ne važe. Takav potez omogući će ljudima da ovog leta ipak otputuju na popularne turističke destinacije.
Ali …javlja se veoma važno pitanje…..Da li bezebdno leteti avionom ili su putnici u opasnosti da se zaraze?
Covid-19 i dalje je relativno nov, tako da su precizni podaci o tome kako može da se raširi među putnicima aviona veoma oskudni. Prema dostupnim informacijama, američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti obično se trude da prate ljude koji sede u prednja dva i zadnja dva reda od ljudi za koje se pokazalo da imaju ozbiljnu infekciju. Studija iz 2018. godine, koju su sproveli istraživači sa Univerziteta Ejmori u Atlanti, pokušala je da izradi model kako se putnici i osoblje kabine kreću po avionu i kako bi to moglo da utiče na prenos zaraznih bolesti.
„Kapljična respiratorna zarazna bolest malo je verovatno da će se preneti dalje od jednog metra od zaraženog putnika. Stoga je prenos ograničen na jedan red ispred ili jedan red iza zaraznog putnika“, zaključilo je istraživanje.
Ali suprotno ovome, jedno ranije istraživanje – koje su sproveli isti naučnici – pokazalo je da su u slučajevima iz stvarnog života putnici sa SARS virusom ili gripom zapravo zarazili veliki broj ljudi izvan svog neposrednog okruženja u avionu.
Njihovo objašnjenje je bilo da su se neki od onih koji su se razboleli zapravo zarazili na aerodromu, dok su ulazili u avion ili izlazili iz njega, ili dodirivanjem kontaminiranih površina, umesto udisanjem zaraženih kapljica. Simulacije su pokazale i da, zato što su se članovi osoblja kabine kretali po avionu i imali brojne kontakte za različitim putnicima, mogli su da generišu nekoliko novih infekcija, i zaključile da je „od velike važnosti da stjuardese ne putuju ako su bolesne“.
Za to vreme, zvaničnici javnog zdravlja u Kanadi kažu da nisu pronašli nikakve slučajeve dalje zaraze nakon što je otkriveno da su dva putnika na letu iz Guangžua do Toronta imala Kovid-19. Na letu je bilo 350 osoba, a let je trajao 15 sati.
Iako bi mnogi ljudi mogli da pomisle da će sedenje u skučenom prostoru na duže periode neizbežno dovesti do širenja zaraze, glavni inženjer giganta vazdušnog saobraćaja Erbasa insistira da nije tako.
Žan-Brajs Dumont tvrdi da način na koji su dizajnirani moderni avioni znači da je vazduh u njima automatski veoma čist. „Svaka dva ili tri minuta, matematički, sav vazduh se obnovi“, kaže on. „To znači da se 20 do 30 puta u jednom satu vazduh oko vas potpuno promeni.“ To znači da se vazduh sakuplja iz prostora izvan letelice, obično preko motora, i meša sa recikliranim vazduhom iz kabine. Reciklirani vazduh, koji se iznova koristi delom da bi se temperatura i vlažnost održali na pravom nivou, prolazi kroz filtere HEPA (filtracija vazduha visoke efikasnosti) koji su slični onima korišćenim u bolnicama.
Virus Kovid-19 je u prečniku otprilike 125 nanometara (nanometar je milijarditi deo metra) i nalazi se u okviru opsega veličine čestica koje hvataju HEPA filteri – 10 nanometara i iznad.
Dumont kaže: „HEPA filteri imaju standarde, a standardi koje koristimo u komercijalnom avio saobraćaju su među najvišim. Oni filtriraju 99,97 odsto sićušnih čestica veličine Kovida-19.“
Protok samog vazduha, objašnjava on, takođe je napravljen tako da minimizuje rizike od infekcije.
„Vazduh teče vertikalno. Uduvava se iznad vaših glava i izvlači ispod vaših stopala. To čini da je stepen širenja bilo čega u vazduhu prilično ograničen. Tako putnik iz prvog reda, na primer, ne može da zarazi nekoga u dvadesetom redu.“ Ali da li je to dovoljno? Ovaj redovni protok vazduha, od vrha ka dnu, može da se omete putnicima koji napuštaju sedišta ili osobljem kabine koje se kreće tamo-vamo kroz prolaz, stoga menjajući putanju čestica koje su se zadesile u vazduhu.
I najvažnije od svega, iako HEPA filteri funkcionišu, oni ne mogu da uhvate sve kapljice Covida-19 ili aerosole pre nego što ih udahnete, kaže doktor Džulijan Teng, virolog konsultant iz lesterske Kraljevske ambulante i vanredni profesor sa Univerziteta u Lesteru. „Filtracija funkcioniše samo u masovnim protocima vazduha, većina prenosa tokom putovanja avionom biće razgovori licem u lice kratkog dometa. Prenos aerosola u neposrednoj blizini je ono čega najviše treba da se brinete u avionu, vozu ili autobusu – to je najveći rizik.“ A čak i ako se odmaknete, rizik nije eliminisan, kaže doktor Teng. „Koliko dugo Kovid-19 može da ostane u vazduhu zavisi od velikog broja faktora. Varira kod različitih ljudi, varira u zavisnosti od stanja vaše infekcije i ne možete da kažete da će sve kapljice pasti na zemlju u okviru od dva metra.“ „Neke manje kapljice mogu da ostanu u vazduhu i da putuju i do 16 metara – a sve one mogle bi da nose virus.“
Doktor Teng i njegove kolege autori studije kažu da postoji sve više dokaza koliko je važna uloga prenosa preko vazduha kod zaraznih bolesti kao što su Covid-19 ili mers, sars i influenca, za šta tvrde da je ranije bilo zanemareno.
Dumont smatra da će proste mere predostrožnosti, kao što su nošenje maski i kašljanje ili kijanje u lakat smanjiti rizik.
„Želim da budem precizan oko ovoga. Mi želimo da ljudi nose maske“, kaže on. To bi, tvrdi on, u kombinaciji sa brzom zamenom vazduha, trebalo da minimizuje izloženost virusu.
Dakle, da li bi bio racionalan potez uvesti i fizičko distanciranje u avionu, na primer, blokiranjem srednjih sedišta – potez o kom razmišljaju neke avio kompanije… „Fizičko distanciranje u avionu nije neophodno“, tvrdi viši potpredsednik za bezbednost Nik Karin.
Naglasak, kaže on, treba da bude na povišenom i čestom dubokom čišćenju kabine, kao i merama da se izbegne da se putnici gomilaju u određenim delovima aviona.
Virolog doktor Teng iznosi nešto drugačije tvrdnje: „Ako sedite do nekoga – na 0,6 metara u ekonomskoj klasi, na primer – ko kašlje ili kija u toj neposrednoj oblasti, taj aerosol će stići do vas pre nego što bude imao vremena da stigne do sistema za filtriranje, filtrira se i ponovo spusti…U tome je problem“.
U međuvremenu, Međunarodna organizacija civilnog avionskog saobraćaja (ICAO) – telo UN-a zaduženo za avio saobraćaj – izdalo je detaljne preporuke za avio kompanije i aerodrome, sa ciljem da se smanje rizici od infekcije na svakom stadijumu putovanja, od čekina do podizanja prtljaga.
Naglasak je na pokušaju da se održi distanca Uzimajući ove preporuke u obzir, vlada Velike Britanije je objavila vlastite smernice, koje podrazumevaju sledeće:
- Sav prtljag mora da prođe čekin
- Putnici treba da nose maske na aerodromu i u avionu
- Kontakt licem u lice s osobljem treba smanjiti na najmanju moguću meru
- Putnici treba da ostanu u sedećem položaju što je više moguće
- Osoblje „treba da primeni sisteme za izbegavanje redova i gužvi ispred toaleta“
Ključna poruka, kaže Nik Karin iz Iata-e, jeste da „ne postoji srebrni metak, ne postoji jedna jedina mera koja može da spreči infekciju.“
