Uloga službenika obezbeđenja je veoma važna i njegove aktivnosti se razlikuju u zavisnosti od zahteva klijenta na čijoj zaštiti je isti angažovan. Ovaj poziv zahteva visok nivo stručnosti, etike i odgovornosti. Za obavljanje različitih poslova, službenici obezbeđenja moraju proći različite obuke, treninge i imati licencu MUP-a za obavljanje poslova obezbeđenja. Postoje opšti i posebni zahtevi koje treba da poseduje svaki službenik obezbeđenja. Navešćemo samo neke nepohodne karakteristike koje su potrebne za obavljanje ovog posla.
- Sposobnost brzog i efikasnog reagovanja i rešavanja incidentnih situacija
- Izražene sposobnosti vizuelnog detektovanja spornih situacija i kontrole pristupa
- Visok nivo fizičke spremnosti i mentalne kondicije
- Tehničko znanje o bezbednosnim sistemima
- Izražena socijalna inteligencija
- Humanost, pristojnost i upravljanje stresnim situacijama
- Dobre komunikacijske veštine i veštine pregovora
- Vedar duh i hrabrost
Obezbeđenje može imati veoma različita svojstva, ali je uloga uvek zajednička, a to je: zaštita lica, imovine ili poslovanja i odbrana interesa kompanije. Shodno tome, postoje aktivnosti i odgovornosti koje su svojstvene svakom službeniku obezebeđenja. Pogledajmo koje su to odgovornosti SFO.
1.Promocija bezbednog društva i održavanje reda
Jedna od osnovnih aktivnosti i odgovornosti je obezbeđenje objekata (ukoliko je reč o službeniku koji je angažovan na datoj poziciji). Porovere objekata, obilazak prostorija, patroliranje, provera unutrašnjosti objekta, svih prozora, brava, vrata, kapija i kontrola bezbednosti štićenog prostora. Detaljna analiza svih aspekata utiče na bezbednost lica, imovine i poslovanja. Takođe su odgovorni za sprečavanje bilo kakvih neovlašćenih i zakonski kažnjivih aktivnosti u okviru organizacije.
- Dobra percepcija rizika i pretnji
Službenik obezbeđenja mora imati razvijenu sposobnost uočavanja situacija i ponašanja koja odstupaju od uobičajenih, potencijalne rizike i moguće konsekvence istih kako bi utvrdio veličinu opasnosti i shodno tome preduzeo akcije u cilju očuvanja i zaštite interesa kompanije. Identifikacija rizika je samo polazna osnova za dalje usavršavanje koje se ostvaruje kroz treninge, obuke i praktično iskustvo u toku rada. Obuke i iskustvo službenicima obezbeđenja podižu nivo profesionalnosti i lakše detektuju sumnjivo ponašanje i potencijalno rizične situacije koje su naizgled uobičajne.
- Upravljanje vanrednim i kriznim situacijama
SFO su prvi na udaru bilo kakvog incidentnog događaja i zato im je dužnost da prvi reaguju u vanrednim situacijama kao što su prirodne nesreće, katastrofe, požari, pljačke, krađe, provale… U takvim situacijama službenik obezbeđenja mora ostati hladan, bez afekta i potpuno spreman da koordinira i upravlja situacijom shodno njenom daljem razvoju. U slučaju vanrednih situacija, SFO mora znati da ukaže prvu pomoć ugroženom licu, obavi početno gašenje požara i sprovede druge radnje u cilju zaštite objekata, lica i poslovanja.
- Komunikacione veštine
Komunikacija predstavlja najbitniji “alat“ službenika obezbeđenja jer se dobrom komunikacijom rešava najveći broj konfliktnih situacija. Od tona i načina kojim se obraćamo, boje glasa, pogleda, facijalne ekspresije i gestikulacije, zavisi kako će drugo lice reagovati. Komunikacija može biti dvosmerna, uobličena medijacijom, kvalitetnom retorikom, i usmerena da psihološki i vizuelno deluje na drugu stranu u cilju održavanja bezbednosti i zaštite. Samim tim jedna od odgovornosti SFO jesta i dobra komunikacija jer se takvim “alatom” postižu mnogo bolji rezultati nego arogantnim stavom i primenom bilo kakvih represivnih metoda. Od dobre komunikacije zavisi i zadovoljstvo klijenta koji će efikasno rešavati sve sporne situacije angažovanjem stručne službe.
- Kontrola pristupa i rada zaposlenih
Fizičko obezbeđenje je odgovorno za nadgledanje svih aktivnosti koje se dešavaju u okviru štićenog prostora. Oni su u obavezi da pažljivo prate ponašanje zaposlenih kao i aktivnosti drugih lica, posetilaca, klijenata. SFO kontinuirano vrši proveru i kontrolu štićenog objekta, a samim svojim stavom služba obezbeđenja može veoma lako i jednostavno da eliminiše rizike i pretnje u momentu samog nastajanja. Potencijalni napadač će u većini slučajeva odustati od svoje namere ukoliko na ulazu u kompaniju uvidi kvalitetnu i dobroorganizovanu službu obezbeđenja.
Koja su ovlašćenja SFO?
Posetioci određenih objekata, vrlo često i vlasnici koji angažuju službu FTO nisu upućeni koja sve ovlašćenja imaju službenici obezbeđenja, šta je u njihovoj nadležnosti a šta van njihovog dometa. Shodno Zakonu o privatnom obezbeđenju službenik obezbeđenja privremeno će zadržati lice:
1) zatečeno u vršenju krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti;
2) zatečeno u vršenju prekršaja sa elementima nasilja;
3) koje kod sebe ima predmete koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom i prekršajnom postupku, odnosno za napad ili samopovređivanje.
O privremenom zadržavanju lica službenik obezbeđenja će odmah obavestiti policiju i lice zadržati do dolaska policije.
Postavlja se pitanje: Šta ako to lice pruža otpor? Da li službenici obezbeđenja imaju pravo da upotrebe neka sredstva prinude i koja? Službenik ima pravo da primeni fizičku sngu samo u onoj meri koja je srazmerna napadu. Takođe je dužan da pruži pomoć istom licu protiv koga je i primenio fizičku silu, ukoliko je to neophodno. U skladu sa Zakonom:
Pod upotrebom fizičke snage smatra se upotreba različitih zahvata borilačkih veština ili njima sličnih postupaka na telu drugog lica kojima se prisiljava na poslušnost kada su za to ispunjeni zakonski uslovi.
Fizičku snagu službenik obezbeđenja može upotrebiti samo ako primenom ovlašćenja utvrđenih ovim zakonom ili na drugi način ne može:
1) odbiti istovremeni neskrivljeni protivpravni napad kojim se ugrožava njegov život i telo ili život i telo lica koje obezbeđuje;
2) odbiti istovremeni neskrivljeni protivpravni napad usmeren na uništenje, oštećenje ili otuđenje imovine koju obezbeđuje;
3) savladati aktivan ili pasivan otpor lica kome je zabranjen ulazak ili boravak u štićenom objektu ili koje se privremeno zadržava;
4) sprečiti samopovređivanje lica.
Napadom, u smislu ovog zakona, smatra se svaka radnja preduzeta da se napadnuti povredi ili liši života, da se nasilno uđe u objekat ili prostor u koji je ulaz zabranjen ili da se službenik obezbeđenja omete ili spreči u obavljanju poslova obezbeđenja.
Otporom, u smislu ovog zakona, smatra se svako suprostavljanje lica merama i radnjama koje se može vršiti oglušavanjem ili zauzimanjem klečećeg, sedećeg, ležećeg ili sličnog položaja − pasivni otpor, ili zaklanjanjem ili držanjem za lice ili predmete, otimanjem, stavljanjem u izgled da će se lice napasti, ili preduzimanjem slične radnje − aktivni otpor.
Sa upotrebom fizičke snage, koja mora biti srazmerna napadu koji se odbija, prestaje se čim prestane napad ili otpor lica prema kome je upotrebljena.
Pri obavljanju poslova fizičke zaštite sa oružjem, službeniku obezbeđenja dozvoljeno je da upotrebi vatreno oružje samo u slučaju nužne odbrane i krajnje nužde.
Pre upotrebe vatrenog oružja službenik obezbeđenja mora se identifikovati i izdati jasno upozorenje da namerava da upotrebi vatreno oružje rečima („stoj, obezbeđenje, pucaću“), osim u slučajevima kada bi takvim postupanjem doveo u životnu opasnost sebe ili lice koje štiti.
Sva ovlašćenja službenik obezbeđenja može primeniti i upotrebiti samo u štićenom objektu ili prostoru, ili van štićenog objekta i prostora kada vrši obezbeđenje transporta i prenosa novca i vrednosnih pošiljki, prilikom patroliranja i kada obezbeđuje lice u skladu sa Zakonom o privatnom obezbeđenju.
