Globalna pandemijska kriza, uvođenje policijskog časa i poštovanje direktiva o kućnoj izolaciji doprineli su drastičnom i naglom padu stope kriminaliteta. Bill de Blasio, njujorški gradonačelnik izjavio je da nije video tako nizak nivo kriminala još od 1950-tih. Šon Ahrens, savetnik za bezbednost upozorava da će se ovako mirna situacija ubrzo promeniti, imajući u vidu otvaranje ekonomija, te smatra da je povećanje krimniala jedan od predstojećih problema na putu. Kako navodi: „krađa će se povećati jer osobe koje su izgubile posao, jednostavno su gurnute u tešku situaciju i biće primorane na nezakonite radnje“. O tome svedoči i sve veći broj provala i krađa koje prijavljuju trgovci. Ovakvi trendovi krađe i uopšte očekivanog porasta opšteg kriminaliteta i nisu iznenađujući, imajući u vidu činjenicu da je nekoliko miliona ljudi ostalo bez posla.
Ali šta je sa prevarom zaposlenih?
Postavlja se pitanje da li su zaposleni zahvalni što su i dalje zaposleni ili ih možda finanskijski debalans i pritisak primorava da kradu od poslodavaca? Ahrens smatra „da će se unutrašnja krađa značajno povećati zbog racionalizacije – jer zaposleni veruje da im se duguje za njihov doprinos“.
Krađa zaposlenih se pogoršava u teškim ekonomskim vremenima. Nakon finansijske krize u 2009. godini, većina preduzeća je prijavila da je krađa zaposlenih porasla – i po broju incidenata i po količini incidenta – u poređenju sa godinom pre recesije, pokazalo je istraživanje Udruženja sertifikovanih ispitivača prevara (ACFE). U oslabljenoj ekonomiji raste opasnost od prevare, zaključili su analitičari ACFE, a „zaposleni predstavljaju najveću pretnju od prevare“.
Paul Zikmund, direktor globalne forenzike i usaglašavanja u firmi Baker Tilli LLP sugeriše da se potencijal za prevare zaposlenih povećava tamo gde postoje mogućnosti, motivacija stvorena frustracijom i finansijskim pritiskom, a ljudi racionalizuju svoje ponašanje.
Poruka je jednostavna, prema smernicama ACFE-a: Očajni ljudi rade očajne stvari, čak i lojalni zaposleni koji za vreme skladne ekonomije nikada ne bi čak ni pomislili da izvrše prevaru protiv svojih poslodavaca. Organizacije za maloprodaju, stoga, moraju držati na oku svoje zaposlene tokom burne ekonomske situacije, obezbeđujući odgovarajuće mere u cilju sprečavanja prevare.
Koje su to ključne mere koje poslodavci treba da preduzmu?
Predviđanja o ekonomskom stanju su veoma učestala, te se može očekivati da će prevare od strane zaposlenih uvećati tokom godine, a procenjuje se da bi mala preduzeća mogla biti najteže pogođena. Male firme kojima nedostaje sistematizacija poslova, sigurno će iskoristiti zaposleni koji podležu finansijskim pritiscima, kažu stručnjaci. Međutim, ni velike kompanije ne bi trebalo da uzmu zdravo za gotovo ovaj problem. U rešavanju nadolazećeg problema, predlažu se 3 akcije koje mala preduzeća mogu da primene kako bi zaštitile svoje psolovanje:
- Pošaljite zaposlenima jasnu poruku da prevara neće proći ispod radara. U situaciji otpuštanja i očaja da se zaustave gubici, zaposleni mogu pogrešno zaključiti da je kompanija rastrzana problemima i u tome da vide šansu da će malo pronevere proći ispod radara. Kompanije možda odlučuju da smanje neke preventivne kontrole kako bi uštedile novac, ali trebalo bi učiniti sve što je moguće da vidljive kontrole ostanu jake kao i uvek. Obuka za zaposlene i rukovodioce u vezi sa prevarama, transparentna podrška menadžmenta naporima za borbu protiv prevare i odgovornost. Kompanije bi takođe trebalo da nastave sa poštovanjem utvrđenih politika i protokola kao odgovor na prevare od strane zaposlenih i transparentno stave do znanja u pogledu konsekvenci i kazni u slučaju izvršenja.
- Ispitajte da li su otpuštanja dovela do uklanjanja važnih nivoa sigurnosti! Relevantno upozorenje ACFE-a: „Zaposleni koji ostanu nakon otpuštanja često imaju smanjeni moral, što – u kombinaciji sa dodatnim poslovnim obavezama bivših kolega, manjim brojem formalnih kontrola i povećanim pritiskom za obavljanje posla – može dovesti do savršenog turbolencija u prilog prevari. “ Pažljivo promišljeno delegiranje dužnosti može eliminisati potencijalne opsanosti za poslovanje kompanije usled otpuštanja, a odgovorni u kompaniji treba da ispitaju da li je nakon otpuštanja ostalo adekvatno ljudstvo i podela dužnosti za ključne pozicije.
- Povećati frekventnost revizije, vođenje podataka i analizu istih kako bi se pravovremeno zaštiltili od negativnih trendove i potencijalnih prevara. Takođe, stručnjaci savetuju, da bi se eliminisala krađa novca, uvedite ili pojačajte fizičke kontrole lica i obavite nenajavljene provere na licu mesta.
Stručnjaci takođe očekuju da će organizovani kriminal na malo – ORC i kupovina proizvoda biti u porastu jer prodavnice masovno počinjusa radom. LPM je nedavno proizveo vebinar – Priprema za ORC Epidemic Post COVID-19 – sa stručnjacima iz industrije koji su raspravljali o podacima iz prošlog ekonomskog preokreta uz sugestije za mala preduzeća.
