Poligraf ili detektor laži je instrument koji ima široku primenu i kao takav u bezbednosnim strukturama širom sveta igra važnu ulogu u cilju regrutacije kadrova i provere pripadnika kako bi se eliminisali nelojalni pripadnici, saboteri i špijuni. Takođe, može se koristiti za potvrđivanje ili negiranje nečije krivice u sudskom postupku, ali nikako ne može biti validan dokaz već samo indicija koja će usmeriti tok istrage. Danas, poligrafsko testiranje nalazi primenu maltene svuda pa i u šou biznisu radi povećanja publiciteta, no, sam čin testiranja iziskuje dobrovoljan pristanak testiranog lica. U bezbednosnom svetu, prihvaćen je ozbiljno te se redovno koristi prilikom ispitivanja, istraga, u situacijama nedostatka ili potpunog odsustva dokaza prilikom rasvetljavanja slučajeva.
U mometu laganja javlja se preko 140 fizioloških reakcija što je i naučno dokazano, a opšte je poznato da se obmana kroz običan razgovor može otkriti pažljivim analiziranjem ponašanja izazvanog fiziološkim promenama. Međutim, spoljne manifestacije mogu biti kako očigledne, tako i veoma uobičajene i neopažene usled uverziranog i manipulativnog ponašanja lica ili pak nedovoljnog iskustva ispitivača, odnosno sagovornika – posmatrača.
Upravo tu raznovorsnost i intezitet fizioloških reakcija usled neiskrenih izjava i tvrdnji, može registrovati sofisticirana tehnologija ili poligraf. Postavlja se pitanje koje su to fiziološke reakcije koje registruje detektor laži i kako? Prilikom poligrafskog testiranja, lice prolazi kroz psihofiziološki proces, u kome se koriste tehnike ispitivanja koje predstavljaju kontrolisani stimulans, koji po defaultu treba da izazove i fiziološke i bihejvioralne reakcije:
- ubrzan puls
- otkucaje srca
- obrasce torazične i abdominalne respiracije – fiziološki procesi prilikom disanja
- psihogalvanski refleks – promene u električnoj provodljivosti kože koje nastaju kao odgovor na intenzivne i drastične emocionalne stresove; javlja se i zbog promene cirkulacije, znoja i temperature, a sve usled emocionalnog doživljanja na postavljeno pitanje
- vazomotorni autonomni refleks – kontrakcija ili dilatacija krvnih sudova kao odgovor na nadražaj – pitanje
- mikro kontrakcije i mikro pokreti tela
Imajući u vidu da poligraf koristi savremene digitalne tehnologije, povezan je sa računarom, a na ekranu se očitavaju parametri, odnosno intezitet i vrste izazvanih reakcija kod ispitivane osobe. Lice koje je podvrgnuto testiranju prikačeno je na različite uređaje koji očitavaju ptrethodno navedene reakcije pa su i nazivi istih imanentni nazivima reakcija:
- uređaj koji prati puls, pritisak i otkucaje srca,
- numograf
- pletizmograf
- galvanograf
Pošto je ispitanik tako povezan sa poligrafom, sledeći korak je ispitivanje od strane poligrafskog ispitivača. Pre samog testiranja, koncipiraju se pitanja shodno okolnostima, karakteru lica koje se testira, a čiji je cilj izazivanje intenzivnih i neprijatnih emocionalnih doživljaja ukoliko lice ne daje istinite iskaze.
Postoje 3 krucijalne faze poligrafskog ispitivanja. Da bi se adekvatno konstruisala pitanja, pre početka testa, ispitivač mora biti u potpunosti upoznat sa slučajem osobe koja se testira, zatim se obavlja inicijalni razgovor u kome se potencijalnom ispitaniku predočava procedura i tok poligrafskog testiranja, i naravno krucijalni element – pristanak. Shodno zakonu o policiji jasno je precizirano da je podvrgavanje poligrafskom testiranju na dobrovoljnoj bazi, a odbijanje zakonsko pravo svakog građanina. Drugi stadijum je testiranje, a treći – ex post razgovor sa ispitivanim licem u kome se detaljno prolazi tok testiranja i finalni rezultati.
Može li se poligraf prevariti?
Veoma interesantno i kontraverzno pitanje koje mnoge ostavlja u nedoumici. Postoje naznake da se poligraf može “prevariti“ specijalnim tehnikama ili korišćenjem određenih hemijskih supstanci pre testiranja kako bi se fiziološki procesi, a samim tim i reakcije na određena pitanja izmenile. Međutim, činjenica je da ne postoji čovek, ili bar do sada nije utvrđeno, da neko može imati apsolutnu kontrolu svih fizioloških funkcija u isto vreme, što ide u prilog tvrdnji da je teško proći testiranje ukoliko neko govori neistinu. Takođe, rezultati poligrafa nužno ne povlače i stoprocentnu verodostojnost, iako se navodi da je njihova preciznost preko 90%. Rezultati na poligrafu u velikoj meri zavise od dobro obučenog i kvalitetnog ispitivača koji ima znanje, iskustvo, dobru percepciju, psihologiju, zaključivanje, a samim tim i dobru konstrukciju i metod postavljanja pitanja.
A ukoliko u celu priču uključimo konstantno ulaganje i napredak tehnologije, razvoj veštačke inteligencije, ne bi nas iznendailo da poligraf možda i dostigne nivo od 100% tačnosti.
Ukoliko vas i dalje muči ovo pitanje, nekada je samo dovoljno voditi se rečenicom: “ako ne probaš nećeš znati”!
