Službenici obezbeđenja imaju veoma odgovoran zadatak – da štite objekte, lica i poslovanje od mogućih upada, incidenata ili neželjenih situacija koje mogu ugroziti pomenute vrednosti. Ta odgovornost je utemeljena u njihovom delovanju. U suprotnom, ukoliko svoje dužnosti ne obavljaju savesno i njihov posao se svede na puku „pasivu“, nezainteresovanost, indiferentnost i nereagovanje, poslovanje je prepušteno riziku. Imati u sastavu ljudstva kvalitetnog službenika obezbeđenja znači biti dobro obezebeđen. To dalje povlači da su od suštinskog značaja za odabir, prvenstveno bitne psihofizičke sposobnosti, temperament, karakterne crte, motivacija, iskustvo, stav, odgoj, srčanost, spremnost na najrazličitije scenarije – počev od toga da je okruženje potpuno pasivno, pa do toga da je suviše dinamično, i najvažnije spremnost na rizik! U prilog tome, naveščemo par ključnih karakteristika, pokazatelja i navika “loših” službenika obezbeđenja.
1. Nošenje neformalnih odevnih kombinacija – košulje, široke majce, trnenerke, farmerice, signalizacija su za žuti karton! Tako odeven službenik obezbeđenja, ne uliva poverenje, niti je reprezent zaštite vitalnih vrednosti, ne uliva sigurnost i po automatizmu se njegova uloga degradira i olako shvata od strane i zaposlenih i trećih lica i kriminalaca. Upravo takva slika sa sobom nosi poruku, da je službenik obezbeđenja nepripremljen ili nesposoban da interveniše tokom incidentnog događaja. Službenici obezbeđenja moraju nositi uniforme i značke i imati odgovarajući stav!
2. Držanje tela! Ukoliko primetite da se obezbeđenje često naslanja na zid, drži ruke u džepovima, ima pogrbljen ili ti “oklembešen” stav i držanje, to je još jedna signalizacija da ste angažovali pogrešnu osobu. Takvo držanje odaje utisak nezainteresovanosti, sporosti, lenjosti i svakako stvara osećaj nesigurnosti. Ko bi se osećao bezbedno pored takve osobe? Dobar SFO, mora imati pravilno držanje iako se očekuje višečasovno stajanje, mora biti skoncentrisan i budan za svaki pokret u okruženju u svakom trenutku da bi mogao da reaguje u neočekivanim situacijama. Ovaj posao “ne trpi” lenjost, nezainteresovanost i rasejanost.
3. Postojanje predrasuda i pristrasnosti. Kao i svaki čovek i zaštitari imaju svoje percepcije, u koje su vrlo često uključena predubeđenja i to onda kada ne bi trebalo da ih ispolje, bar ne, za vreme radnog vremena. Na primer, mogu formirati stav da su sve žene bahate, ohole, gorde i da se zbog toga odnose prema njima sa manje respekta ili pak da formiraju dijametralno suprotan stav, da su sve žene nezaštićene, uvek na meti nekog trećeg lica. Na taj način prave propuste u opažanju i nadlegadnju. Pravilo struke zahteva nepristrasnost!
4. Ličnost i temperament! Službenik obzebeđenja svoj stav i ponašanje mora prilagoditi lokaciji, opisu i prirodi zadatka. Na primer SFO koji je postavljen u maloprodaji, ukoliko se ponaša neprijateljski nastrojeno i nabusito, „gleda mrko“ svakoga ko uđe i izađe iz objekta, svakako ne osatvlja dobar i prijatan utisak na kupce, zaposlene i odražava se negativno na promet i ekspanziju poslovanja. Sa druge strane, SFO ne sme biti ni previše komunikativan, opušten i nonšalantan na mestima gde se zahteva ozbiljnost, nadgledanje, proveravanje i druge relevantne aktivnosti svojstvene njima.
5. Spavanje na poslu. Apsolutno nedopustivo, bilo koja da je branša u pitanju, a pogotovu oblast bezbednosti u kojoj SFO ima izuzetno odgovornu ulogu. Nažalost danas se susrećemo sa ovakvom pojavom nešto češće, imajući u vidu starosnu strukturu SFO, nedostatak volje i znanja da se u oblasti korporativne bezbednosti ulaže i da se angažuje veći broj SFO na zaštiti objekata, lica i poslovanja, težeći da se na bezbednosti uštedi.