Hrvatski sabor doneo je novi Zakon o privatnoj zaštiti, kojim se precizira nadležnost čuvara i zaštitara – službenika obezbeđenja. Svrha ovog zakona je podizanje kvaliteta usluga privatnog obezebđenja na viši nivo, koji zamenjuje važeći zakon iz 2003. godine.
U Hrvatskoj je registrovano 53 privredna društva za fizičku i tehničku zaštitu, 111 obrta tehničke zaštite i 147 unutrašnjih čuvarskih službi sa preko 16.500 aktivnih osoba, koji imaju dozvolu za obavljanje poslova privatne zaštite.
Ovim zakonom se po prvi put jasno definise delatnost u oblasti privatnog obezbeđenja i stavlja se akcenat na kontinuiranom razvoju i unapređenju, sa ciljem podizanja nivoa efikasnosti zaštite i uloge u domenu bezbednosti – privatnog obezbeđenja.
Zakon karatkteriše i nekoliko novina. Jedna od njih je da, čuvarske poslove ubuduće mogu obavljati i osobe koje imaju završenu samo osnovnu školu. Niža stručna sprema, jednogodišnja ili dvogodišnja srednja škola je minimalan nivo obrazovanja za obavljanje čuvarskih poslova. Takođe novina je i da se izrađuje metodologija procene rizika pre korišćenja usluga ili uvođenja privatnog obezbeđenja. Zakonske odredbe propisuju uslove za pravna i fizička lica za obavljanje delatnosti u Hrvatskoj, posebne uslove za fizička lica koja koje dolaze sa područja Evropske Unije, pa se u kontekstu sa tim, reguliše i obavljanje privremeno-povremenih poslova privatnog obezbeđenja. Novina je da se pod sredstvima prisile službenicima obezbeđenja, sada dopušta korišćenje raspršivača dozvoljenih neškodljivih sredstava i sredstava za vezivanje – lisice. Takođe, novina je da se službeniku obezbeđenja omogućuje primena ovlašćenja i izvan perimetra zaštite i to u slučaju kada sa svog radnog mesta uoče protivpravnu radnju. Ukida se odobrenje za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja, a uvodi se sigurnosna provera ne samo za odgovorne osobe iz pravnih lica nego i za druge osobe iz registara osnivača privrednog društva.
Pre donošenja Zakona o privatnoj zaštiti, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Hrvatske naglasilo je značaj ciljeva koji se Zakonom želi postići: 1) uspostavljanje efikasne delatnosti privatne zaštite; 2) osposobljenost, obučenost i opremljenost ljudstva za preventivno i operativno delovanje u visokorizičnim i kriznim situacijama; 3) integracija u okviru državne bezbednosti Republike Hrvatske; 4) uspostavljanje i podizanje bezbednosne kulture u društvu; 5) razvoj bezbednosnog tržišta, što će sa sobom povući povećanje standarda osoba koje obavljaju navedene poslove i u konačnom rezultirati povećanjem opšte društvene sigurnosti građana.
