Detektujte obmanu – koji su to pokazatelji laži?

Da bi smo donosili ispravne odluke, poteze, imali poverenja u nekog i da ne bi smo živeli u zabludi, potrebno je da raspolažemo tačnim i preciznim informacijama, bilo da je reč o poslu i poslovnim parnterima, kolegama, prijateljima ili pak emotivnom partneru. Da bi neko bio dobar „bezbednjak“ ili dobar u svom poslu, potrebno je da bude i dobar psiholog. Jer, od procene osobe zavisi i odvijanje daljeg toka događanja, međusobna komunikacija,  pa i sam ishod koji u krajnjoj liniji svakako utiče na Vas same.

Laganje je proces psihofiziološke prirode imajući u vidu niz fizioloških reakcija koje se javljaju u organizmu kao produkt psihološkog.  Pishološki momenat je pokretač i najviše zavisi od strukture nečije ličnosti, genetike, životnog iskustva, sopstvenih percepcija, situacija, potrebe za laganjem. Ne postoji precizan odgovor na pitanje zašto neko laže, jer je sam sklop ličnosti, odnosno tematika izuzetno kompleksna, ali je logika jasna: ili postoji potreba ili želja da se ostvari neki cilj, ili prekrije neki učinjeni akt, te se javlja kao rezultat straha od mogućih konsekvenci, ili radi prikrivanja osobina ličnosti ili nekih drugih razloga.  Laganje nije samo puki akt izgovaranja reči, već je to akt glume i uživljavanja u kreirani  scenario.

Naučno je dokazano da se javlja oko 150 fizioloških reakcija u trenutku laganja, a spoljne manifestacije mogu biti, kako očigledne, tako i vrlo često neprimetne, odnosno neopažene od strane posmatrača. Zbog toga je veoma važno prilikom razgovora, sagovornika posmatrati diskretno, ali obazrivo, uočavajući sve one znakove koji mogu biti relevantni pokazatelji laži.

1.Disanje – u momentu  laganja, dolazi do promena u disanju, najčešće dolazi do zastajanja  prilikom udisaja (“seckano“ disanje) i dugog izdisaja. Može biti usporeno ili pak ubrzano zbog stanja trenutnog šoka koji se javlja  zbog straha od razotkrivanja.

2.Sušenje grla je povezani i seknudarni prateći proces disanja koji dovodi do povećane učestalosti gutanja pljuvačke kako bi se grlo vratilo u pređašnje stanje pre šoka.

3. Učestalost „gutanja pljuvačke“.

4. Ton kojim se odgovara na postavljeno pitanje je imanentna posledica prethodno navedenih pokazatelja. U mnogim bezbednosnim domaćim i stranim službama, ovaj akt je jedan od najčešćih i najlakše ga je prepoznati. Njačešće se manifestuje u vidu odstupanja od uobičajenog verbalnog ponašanja.

5. Gestikulacija – promene u neverbalnom ponašanju (ubrzano hodanje, često prekrštanje nogu sa jedne na drugu stranu ukoliko osoba sedi, brzi pokreti, ukočenost, usporenost ili pak normalno ponašanje kombinovano sa drugim pokazateljima).

6. Facijalna ekspresija – pogled, veoma često je okidač i najčešće dolazi do obaranja ili skretanja pogleda u drugu stranu. Može da se desi da osoba uzvrati čak i direktnim pogledom kako bi bila manje sumnjiva i nastojala da ostane u istoj poziciji. U tom slučaju neophodno je fokusirati se na neke druge prateće pokazatelje). Nesvesno grčenje facijalnih mišića, skupljanje ili ugriz usnica, blagi smešak, brzo treptanje.

7. Instant reakcije – smeh, uporno negiranje, dodirivanje lica i glave (češkanje po temenu ili potiljačnom delu glave, dodirivanje kose) transfer odgvornosti na sagovornika, „dramske“ pauze tokom razgovora kako bi se konstruisale i složile misli da bi se odgovorilo novom laži, ćutanje, prelazak na drugu temu, davanje uobičajenih odgovora bez promene u tonu koje karakteriše visoka samouverenost, “odobrovoljavanje – omekšavanje“  druge strane, zavođenje.

8. Pojačana nervoza ili pak smirenost. Smirenost je češće korišćenija taktika kod osoba koje su uslovno rečeno „uverzirane“, te se smirenost kao osobina celishono smatra pozitivnom stranom, pa su manje šanse da se posumnja baš na tu osobu. Vrlo lako može dovesti u zabludu.

9. Promena cirkulacije – najčešće se odražava u vidu hladnih ruku ili promene boje lica (najčeće se zarumene obrazi, vratni deo ili predeo oko ušiju).

10. Davanje istinitih iskaza, detalja, radi prekirvanja nekog drugog iskaza, odnosno davanje poluinformacija da bi ste dobili kompletnu dezinformaciju i bili u duplo većoj zabludi.

Takođe, imajte u vidu da neistina, laž i prćutkivanje nisu isto. Neistina je širi, a laž uži pojam, tako da je laž vrsta neistine. Na primer, može da se desi da baratate pogrešnim – netačnim informacijama, a da niste ni svesni, već sasvim suprotno – uvereni ste da  su te informacije  istinite  i prenosite ih dalje. To nije laž, to je slučaj kada vi na nesvesnom nivou govorite neistinu.

Laganje je tendenciozna radnja koju karakteriše svesna namera da se drugi prevari– osoba zna šta radi, zna šta je tačno, a šta ne, ali namerno konstruiše tok priče kako bi obmanula drugu stranu. Za razliku od laganja koje predstavlja obmanu činjenjem, prećutkivanje je akt nečinjenja i takođe ga  karateriše tendecija da se druga strana dovede u zabludu.

Navedeni pokazatelji mogu se primeniti na širu populaciju jer su imanentne reakcije laganja i nikada se ne manifestuju samostalno, već su praćene nekim od navedenih znakova.