Švajcarska Vlada je zatražila istragu globalne firme za enkripcijske programe Crypto AG sa sedištem u Cugu, nakon otkrića da je bila u vlasništvu i pod kontrolom američke i nemačke obaveštajne službe – CIA i BND.
Propusti u enkripcijskim programima, koje je Crypto AG prodavao, su omogućavali CIA i BND da prisluškuju kako protivnike, tako i saveznike, dok su istovremeno zarađivali milione dolara od prodaja programa, tvrde Vašington Post i nemački javni servis ZDF, koji tvrdnje baziraju na internim izveštajima obaveštajnih službi o istorijama njihovih operacija.
„Bio je to obaveštajni puč stoleća“, zaključuje se u jednom takvom izveštaju CIA. „Inostrane vlade su dobro plaćale SAD i Zapadnoj Nemačkoj za privilegiju da njihove najstrože čuvane tajne čitaju najmanje dve (a moguće čak pet ili šest) drugih zemalja.“ Pominjanjem pet ili šest zemalja se verovatno misli na „Five eyes“ (5 očiju) – obaveštajno savezništvo između SAD, Velike Britanije, Kanade, Australije i Novog Zelanda, koji na osnovu međusobnog sporazuma elektronski razmenjuju podatke. Operacija je bila poznata pod kodnim imenom Tezaurus, a tokom osamdesetih je preimenovana u Rubikon i demonstrirala je koliko ogromnu obaveštajnu vrednost ima sposobnost da se komunikacijski uređaji koji se prodaju širom sveta učine manjkavim. Upravo je ovaj uspeh CIA tokom dugog niza godina razlog za pojačane sumnje SAD u opremu koju proizvodi kineski proizvođač Huawei.
Ni Kina i Sovjetski Savez nisu kupili opremu za enkripciju od Crypto AG, ali zato jesu više od 100 drugih zemalja.
Karolina Boren, portparol švajcarskoj ministarstva odbrane je u izjavi putem imejla rekla sledeće: „Sporni događaji koji su predmet razgovora datiraju još od 1945. godine i teško ih je rekonstruisati i protumačiti u današnjem kontekstu.“ Boren je rekla da je švajcarska Vlada, nakon medijskog izveštavanja o kompaniji, na čelo istražne komisije postavila bivšeg sudiju federalnog Vrhovnog suda, Niklasa Oberholcera, u januaru sa ciljem da „istraži i razjasni činjenice predmetne stvari“ i podnese izveštaj ministru odbrane u junu. U međuvremenu, Švajcarska je suspendovala prodaju Crypto AG proizvoda u inostranstvo.
Na svom vrhuncu, operacije Tezaurus i Rubikon su omogućile SAD značajnu obaveštajnu prednost u odnosu na druge. Kada je bivši američki predsednik Džimi Karteru Kemp Dejvidu 1978. godine ugostio tadašnjeg predsednika Egipta Anvara Sadata i tadašnjeg premijera Izraela Menahema Begina, kako bi ispregovarali mirovni sporazum između Egipta i Izraela, SAD su bile u mogućnosti da prate svu Sadatovu komunikaciju sa Kairom. Iran je takođe bio mušterija kompanije Crypto, dozvolivši CIA i NSA da špijuniraju revolucionarnu vladu u Teheranu tokom Talačke krize 1979. godine. Američka obaveštajna služba je takođe bila u mogućnosti da prisluškuje libanske zvaničnike kako čestitaju jedni drugima na bombardovanju berlinske diskoteke 1986. godine. Još jedan Crypto klijent je bila i Argentina. Tokom Folklandskog rata, CIA je presrela argentinsku komunikaciju o vojnim planovima i prosledila je Velikoj Britaniji.
CIA i BND su kupile Crypto 1970. godine, ali je BND, plašeći se razotrkivanja, prodao je svoj udeo američkoj kompaniji početkom devedesetih. Prema Vašington Postu, CIA je nastavila da iskorišćava kompaniju sve do 2018. godine, nakon čega je prodala dvema privatnim kompanijama. Jedna od tih kompanija, CyOne Security, koju vodi jedan od bivših rukovodilaca Crypto-a, je izdala saopštenje u kojem ističe da ne može da komentariše istoriju Crypto-a. „CyOne Security AG je osnovana u januaru 2018. Kompanija radi isključivo na švajcarskom tržištu sa fokusom na bezbednosna rešenja vrhunske tehnologije za svoje mušterije iz švajcarskog privatnog sektora“, navodi se u saopštenju. „Od početka svog poslovanja, CyOne Security je bio u 100% privatnom vlasništvu 4 švajcarska državljana. Potpuno je nezavisan od bivšeg Crypto AG. CyOne Security nema nikakvih veza sa bilo kojom stranom obaveštajnom službom.“ Kompanija nije odgovorila na dodatna pitanja oko toga kako može biti potpuno nezavisna od Crypto AG, kada je nasledila njeno rukovodstvo.
Poslovi Crypto-a u inostranstvu su prodati švedskom preduzetniku Andreasu Lindeu. On nije odmah odgovorio na molbu za komentar, ali je kasnije bio šokiran onime što su mu novinari prošlog meseca rekli o istoriji Crypto-a. „Ako je to što mi govorite tačno, onda se ja i moja porodica apsolutno osećamo izdanim, kao što će se sigurno mnogi zaposleni i mušterije osećati izdanim,“ rekao je Linde u izjavi za Vašington Post, koji ga je opisao „vidno potrešenim“.
U kasnijem intervjuu, Linde je rekao da je njegova kompanija proveravala sve svoje proizvode tražeći skrivene manjkavosti. „Moramo što je pre moguće da prekinemo sa svime što je na neki način povezano sa Crypto-om“, rekao je.
Crypto ima poreklo u velikim konfliktima 20. veka. Njegov osnivač, Boris Hagelin, je rođen u Rusiji, ali je prebegao u Švedsku tokom revolucije. Pobegao je u SAD kada su nacisti izvršili invaziju na Norvešku 1940-te i prodao je svoju prenosivu enkripcijsku mašinu američkoj vojsci.
U SAD Hagelin se sprijateljio sa Vilijamom Fridmanom, koji se smatra osnivačem američke kriptologije. Ostali su bliski i kada je Hagelin preselio svoju kompaniju u Švajcarsku posle rata. Njih dvojica su 1951. sklopili tajni sporazum u klubu Kosmos u Vašingtonu, da ograniče prodaju svojih sofisticiranih enkripcijskih proizvoda zemljama koje bi SAD odobrile.
Kada je, tokom šezdesetih godina, tehnologija enkripcije evoluirala od mehaničke do elektronske, NSA je manipulisala algoritmima koje su koristili Crypto uređaji, kako bi brzo mogli biti dešifrovani. Kompanija je počela da pravi dve verzije svojih mašina – bezbedne modele koji je prodavala prijateljskim vladama i one nameštene za sve ostale, pre nego što su CIA i BND potpuno preuzele kompaniju.
Bezbednost Crypto uređaja je prvi put dovedena u pitanje kada je Ronald Regan javno objavio da su SAD presrele komunikaciju između libanskih zvaničnika umešanih u bombardovanje „La Belle“ diskoteke u Berlinu 1986. Iranska obaveštajna služba je postala sumnjičava i ispitala je prodavca Crypto opreme, Hansa Bulera, ali nije ništa preduzela povodom toga 6 godina, kada je uhapsila Bulera dok se pripremao da odleti iz Teherana. Iran ga je oslobodio tek kada je kompanija pristala da plati milion dolara, novcem koji je obezbedila BND.
Većina radne snage Crypto-a nije znala za tajnu kompanije, ali je jedan inženjer 1977. otpušten, jer je postao sumnjičav u vezi algoritama i lično otputovao u Damask da ispravi manjkavosti uređaja sirijske vlade.
Baltimor San je 1995. prvi izvestio o vezama između CIA i Crypto, što je rezultiralo da nekoliko zemallja prestane da kupuje od kompanije. Zapanjujuća činjenica je, da je, Iran i dalje nastavio da kupuje Crypto uređaje i narednih godina.
Kada su ga pitali zašto nije više istražio sporne navode o kompaniji kada ju je kupovao, Tomas Linde, novi vlasnik Crypto International je rekao da je mislio da su to „samo glasine“…
