Prva faza ovog projekta je završena, tokom koje su montirane kamere s boljom rezolucijom na 60 lokacija. Zamenile su se stare kamere postavljene još 2009. godine za potrebe Univerzijade. Na novih 800 lokacija kamere će tek biti postavljene do kraja sledeće godine. Iako se u medijima barata podatkom od 1.000, tačan broj kamera još nije poznat. On će zavisiti od procene za svaku određenu lokaciju.
Sve ove kamere imaće mogućnost prepoznavanja lica i analizu ponašanja ljudi. Ovaj sistem, kako saznajemo, još nije uspostavljen.
Pitanje oko kojeg se vode razne polemike tiče se privatnosti građana, jer mnogi smatraju da će ovim činom ona biti narušena.
„MUP je pre 15 dana povereniku za zaštitu podataka o ličnosti poslao dokument Procena uticaja obrade podataka o ličnosti korišćenjem sistema video-nadzora”, otkrivaju u ovom ministarstvu, navodeći da odgovor čekaju. Ovaj dokument sadrži i detalje u vezi s otkrivanjem i prepoznavanjem lica ljudi i analizom ponašanja.
U MUP-u tvrde da upotreba novog sistema video-nadzora ni na koji način ne može da ugrozi privatnost građana, kao i da je sistem apsolutno zaštićen od bilo kakve vrste zloupotreba. Baze i serveri na kojima se čuvaju podaci nalaze se u zgradi MUP-a, osigurani i zaštićeni, isključeni sa svih spoljnih sistema komunikacije. Kako naglašavaju, video-nadzoru se ne može pristupiti putem interneta.
„Sistem je sproveden optičkom mrežom koja je potpuno izolovana od interneta i nalazi se u vlasništvu MUP-a”, navode u ovom ministarstvu.
Sistemu će moći da pristupe samo korisnici koji imaju kreiran nalog. Preciznije, svaki policajac će imati posebnu personalizovanu karticu za pristup, tako da će u svakom momentu biti poznato ko je, kada i zbog čega pristupio.
„Biće definisani nivoi mogućnosti pristupa prema broju kamera koje korisnici mogu da prate, upravljanju njima i izuzimanju snimaka sa sistema. Svako izuzimanje, pregledanje, kopiranje i umnožavanje video i audio zapisa biće zabeleženo u posebnoj evidenciji, koja sadrži: naziv organizacione jedinice za čije potrebe je obavljen uvid ili napravljena kopija, identifikaciju sistema za video-akustičko snimanje, broj zahteva, ime i prezime policajca koji je bio nadležan”, objašnjavaju u MUP-u.
Novi sistem video-nadzora, tvrde u MUP-u, doprineće efikasnijem rasvetljavanju krivičnih dela, utvrđivanju okolnosti saobraćajnih nezgoda i olakšaće evidenciju i procesuiranje prekršaja.
„Kamere beleže situaciju u realnom vremenu, a poseduju infrared reflektore koje poboljšavaju kvalitet video-materijala u noćnim uslovima. Inteligentni sistem video-nadzora omogućuje kontrolu pojedinih saobraćajnica i bezbednosno zanimljivih lokacija u Beogradu. Može da primeni i video-analizu informacija u realnom vremenu ili na snimljenom video-materijalu, može brzo da obradi video, i da izvuče informacije o objektu”, objašnjavaju u ministarstvu.
Jedna od najvažnijih činjenica je da se na ovaj način mogu kreirati različite vrste baza podataka. Recimo, s registarskim oznakama vozila ukradenih ili po nekom drugom osnovu traženih vozila. Tako da, kada na određenoj lokaciji sistem prepozna registarske tablice, on će ih u realnom vremenu uporediti s podacima u bazi.
„Kada sistem, u tom slučaju, prijavi alarm, on se prosleđuje nadležnoj policijskoj jedinici s informacijama o lokaciji i vremenu gde je vozilo prepoznato”, navode u MUP-u i dodaju da će to doprineti efikasnijem radu policije.
To će biti moguće i kada je reč o drugim krivičnim delima, ubistvima, terorizmu, nasilju…. U budućnosti je, po ovom osnovu, moguća saradnja i s policijama u regionu, Evropi i svetu. To podrazumeva i korišćenje aktuelnih Interpolovih i Evropolovih baza podataka.
Na osnovu pametnih kamera biće moguće rekonstruisanje kretanja, prikupljanje saznanja o učesnicima krivičnog dela, njihova identifikacija i definisanje uloge u izvršenju.
„Osnovna svrha video-nadzora u kriminalističkom smislu je mogućnost izuzimanja video-materijala sa sistema video-nadzora i korišćenje kao dokaznog materijala u postupku”, tvrde u MUP-u.
Preventivni aspekt sistema video-nadzora se prvenstveno odnosi na zaštitu od razbojništava i teških krađa.
Kamere su značajne i kada je reč o podizanju nivoa bezbednosti dece u okolini škola, u smislu da je moguće registrovati pokušaje i sprečiti prodaju narkotika, obezbediti dokaze o incidentima. Takođe, moguća je prevencija vršnjačkog nasilja, suzbijanje vandalizma, uočavanje sumnjivih aktivnosti koje se mogu dovesti u vezu s pokušajem otmice”, ocenjuju u MUP-u.
Mnogi zločini i saobraćajne nezgode u našoj zemlji inicirali su potrebu za ovakvim sistemom video-nadzora.
Uvođenjem kamera na određenim deonicama puteva, raskrsnicama i zonama škola, zoni usporenog saobraćaja, smanjen je broj saobraćajnih nezgoda i prekršaja, dok je u zonama gde postoji takozvana žuta traka omogućena bolja protočnost saobraćaja.
Ovi sistemi su se naročito pokazali efikasni kod utvrđivanja odgovornosti za najteže saobraćajne prekršaje kao što su nasilnička vožnja, prekoračenje dozvoljene brzine kretanja, prolazak kroz raskrsnicu kada je svetlosnim saobraćajnim znakom zabranjen prolaz, kretanje vozilom kolovoznom trakom namenjenom za kretanje vozila iz suprotnog smera – naročito na mostovima i deonicama auto-puteva. Ovim sistemima detektovani su neki od prekršaja koji su u javnosti izazvali veliku pažnju i uznemirenje građana, jer su se učinioci kretali suprotnim smerom, naročito na mostovima i deonicama auto-puteva kroz naselja ili ekstremno velikim brzinama.
Takođe, uz pomoć video-nadzora, policija prati protočnost saobraćaja i brže reaguju kada dođe do zastoja po bilo kom osnovu. Osim toga, prilikom uviđaja saobraćajnih nezgoda, često se dešava da učesnici daju kontradiktorne izjave. Najčešće se, kažu u MUP-u, to dešava kod saobraćajnih nesreća koje su se dogodile u raskrsnicama koje su regulisane semaforima, kada oba učesnika tvrde da im je prolaz bio dozvoljen.
„Kod ovakvih saobraćajnih nezgoda, ukoliko nema očevidaca, tragova ili drugih dokaza koji ukazuju na to ko je odgovoran, osumnjičeni ostaje nekažnjen, a oštećeni ne može da nadoknadi štetu. Međutim, kada je sve zabeleženo kamerom, tačno se može utvrditi koji vozač je odgovoran za nezgodu. Takođe, snimak s kamera može da pomogne u slučajevima saobraćajnih nezgoda u kojima učesnici daju kontradiktorne izjave o tome ko je upravljao vozilom”, tvrde u MUP-u.
Bez obzira na to što je kompanija „Huavej”, poslednjih godina suočena s optužbama SAD i pojedinih evropskih zemalja za industrijsku i političku špijunažu, to ne umanjuje činjenicu da su pametne kamere rasprostranjene širom sveta.
Ovakav sistem video-nadzora primenjuje u više od 120 država sveta, od kojih su neke članice EU poput Italije, Nemačke, Mađarske, Poljske i Španije. London je grad s najvećim brojem kamera. Njihov sistem datira još od 1986. godine i trenutno policija u ovom gradu koristi više od dva miliona kamera. „Primera radi, tokom 2013. godine je policija u Montevideu počela da postavlja nadzorne kamere u određenim zonama i nakon godinu dana, naučna studija je procenila da je stopa kriminala u tim zonama opala za više od 20 procenata”, naglašavaju u MUP-u.
Izvor: Politika
