Analiza koju je 2018. godine sprovela Uprava za bezbednost i zdravlje na radu pokazuje da je ukupno zabeleženo 10.404. povreda (sa smrtnim ishodom, teške povrede i lake povrede). Detaljna analiza uzroka povreda obuhvatala je samo teške povrede i one sa smrtnim ishodom.
Najveći broj povreda na radu zabeležen je u delatnostima prerađivačke industrije 27,17 odsto, zdravstvene i socijalne zaštite 8,81, trgovine na veliko i trgovine na malo, popravke motornih vozila i motocikala 8,68 procenata i saobraćaja i skladištenja 8,18 – stoji u analizi Uprave.
U ovoj analizi kao najčešći uzroci povreda na radu navode se: neispravnost, klizavost i zakrčenost prolaza i površina sa kojih se obavlja rad (25,28%), neprimenjivanje, odnosno nepoštovanje posebnih pravila bezbednosti na radu (21,76%) i izvođenje radne operacije na način protivan pravilima bezbednosti na radu (20,13%).
Novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu je u toku izrade, cilj njegovog donošenja jeste unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu lica koja učestvuju u radnim procesima, kao i lica koja se zateknu u radnoj sredini, radi sprečavanja povreda na radu i profesionalnih bolesti koje su sve česće.
Nacrt novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu predviđa brojne promene u ovoj oblasti, planira se promena većeg dela starog zakona, ali važeći zakon biće osnova i baza za izradu novog.
Između ostalog, nove promene se odnose na to da se za poslove bezbednosti i zdravlja na radu imenuju samo lica koja su završila studije tehničko-tehnoloških nauka.
Prema postojećem zakonu, poslodavci u određenim delatnostima dužni su da za poslove bezbednosti i zdravlja na radu odrede lice koje završilo osnovne studije u obimu od najmanje 240 EPSB bodova u okviru obrazovno-naučnog polja tehničko-tehnoloških nauka, prirodno-matematičkih nauka ili medicinskih nauka. Takođe, poslovima bezbednosti i zdravlja na radu mogu da se bave i pravna lica (firme i preduzetnici) koja imaju zaposlene stručne u spomenutim naučnim oblastima.
U novom nacrtu zakona se ističe da se savetnici i saradnici poslodavaca koji se bave zdravljem i bezbednošću na radu mogu da budu oni sa završenim osnovnim studijama od najmanje 240 EPSB bodova samo u naučnom polju tehničko-tehnoloških nauka.
Što se tiče inspektora rada koji kontrolišu bezbednost i zdravlje na radu, kao i savetnika i saradnika za bezbednost i zdravlje na radu, oni ne moraju ispuniti takve uslove već pored lica koja su završila osnovne studije u okviru obrazovno-naučnog polja tehničko-tehnoloških nauka mogu biti i ona koja su završila osnovne studije u okviru prirodno-matematičkih nauka ili medicinskih nauka.
U nacrtu zakona predviđeno je, kao i u postojećem, svakodnevno praćenje i kontrola primena mera za bezbednost i zdravlje na radu.
Sugestija sindikata na zakon je da reprezentativni sindikati mogu da odrede sindikalne koordinatore ili lica za bezbednost i zdravlje na radu, koja bi imala mogućnost da vrše nadzore nad primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu.
Oni neće da se angažuju sa namerom da zamene inspekciju rada, ali da reaguju kada uoče da se ne primenjuju neke mere bezbednosti i zdravlja na radu, kao pojačana kontrola i zaštita, jer radnici na licu mesta najbolje poznaju radno mesto i probleme.
Takođe je predloženo rešenje u nacrtu da se vodi jedinstveni elektronski registar povreda na radu.
Nacrtom su i pooštrene kazne za prekršaje u ovoj oblasti, pa je, prema predloženom rešenju, raspon kazni za većinu prekršaja u ovoj oblasti za poslodavce (pravna lica) od milion do dva miliona dinara. Prema sadašnjem zakonu, najviša propisana kazna je milion dinara.
Novi zakon će doneti mnoge promene koje bi trebalo da utiču na stvaranje boljih uslova za radnike i poboljšanje njihove bezbednosti, takođe je neophodno da radnici poštuju pravila i pridržavaju svega što im je obaveza, kako bi broj povreda na radu sigurnim putem išao ka smanjenju.
