Ovaj problem je dugo prisutan u društvu, trgovci se sa njim suočavaju svakodnevno, iako ne postoje egzaktni podaci o porastu broja krađa, oni tvrde da ih ima više nego ikada pre.
Čak i pored video-nadzora, alarmnih sistema i radnika obezbeđenja u gotovo svim objektima u našoj zemlji, kradljivci nisu zaustavljeni u svojoj nameri, čak su sve bezobrazniji i služe se različitim načinima da „nadmudre“ sisteme tehničke i fizičkezaštite.
Prema rečima prodavaca oni se sa ovim problemom suočavaju svakodnevno i da sitnih lopova ima iz svih socijalnih i starosnih struktura. Oni kažu da kradu i penzioneri i deca, ali čak i obrazovani i dobro situirani. Najviše se žale na ljude starije od 50 godina, što je novina poslednjih godina, jer je ranije najviše krala problematična omladina.
Trgovci koji rade po kioscima i malim radnjama u Beogradu se u poslednje dve godine dosta žale na migrante. Oni takođe ističu da su krađe u prodavnicama učestalije tokom zimske sezone, jer tada lopovi mogu da se lakše maskiraju, kako ih ne bi prepoznale nadzorne kamere, ali i da sakriju u jaknu ukradenu stvar.
Lopovi su dosta vešti, snalaze se na razne načine i pokušavaju da prevare aparate, kako ih senzormatik na izlazu ne bi otkrio. Postoje i oni koji još dok su u maloprodajnom objektu popiju ili pojedu neke od proizvoda, a da ne plate račun, a ima i onih koji prepakuju robu, tako što skuplje proizvode ubace u kutiju daleko jeftinijeg proizvoda, za brazilski orah koriste šifru od kikirikija, uklanjaju „botl tagove“ sa skupih pića, zamenjuju cene na određenim proizvodima.
Ranije je omiljeni i najzgodniji proizvod za krađu, verovatno zbog svog pakovanja bila čokolada „Toblerone“, zbog svog oblika , a danas u artikle koji se najvše kradu spadaju kafa, tuna i veće čokolade. Cilj krađe ovih proizvoda je uglavnom njihova prodaja na pijacama. Verovatno ste viđali na pijacima i buvljacima kako se „Ferrero rocher“, „Raffaello“ i pomenute „Toblerone“ prodaju po dosta nižoj ceni nego u marketima. Upravo se na ove artikle najviše stavljaju takozvane zujalice, kako bi se sprečila njihova krađa.
Uporedo sa napretkom sistema zaštite od krađa napreduju i unapređuju se taktike koje koriste lopovi. Jedan od trikova je da oblože ceger aluminijum folijom iznutra i senzor ne može da detektuje robu.
Postoji i aparat koji služi za blokiranje alarma. Reč je o malom magnetnom aparatu „eas jammer” (laki ometač), koji na izlazu iz prodavnice blokira alam. Lopov ovaj uređaj uključi i nosi ga na sebi dok prolazi kasu, na taj način onemogućava aktiviranje alarma. Sam aparat je minijaturan, nešto veći od običnog upaljača, a pojedini lopovi ga nose na privesku za ključeve.
Prema Krivičnom zakonu Srbije, oni koji kradu do iznosa od 5.000 dinara ne mogu biti krivično gonjeni. Za krivično delo sitne krađe, utaje ili prevare, predviđa se da će ovo delo biti gonjeno samo po privatnoj tužbi građana. Tako da bi protiv lopova bila podneta krivična prijava, potrebno je da vrednost ukradene robe bude veća od 5.000 dinara. Ako je ona manja, država ne tereti kradljivce, a trgovci mogu da ih gone samo po privatnoj tužbi, što najčešće ne čine, jer im se zbog visine sudskih troškova i trajanja procesa to ne isplati. Inače, do pre godinu i po dana ta granica je bila tri puta veća i iznosila je 15.000 dinara, što je svakako bio još veći problem.
