Službenik obezbeđenja nije nimalo naivno zanimanje i zahteva visoku psiho-fizičku spremnost i kondiciju jer kompanije za privatno obezbeđenje nude zaštitu različitim vrstama organizacija i kompanija gde službenik obezbeđenja treba da sačuva bezbednost kompletnog sistema i u svojoj smeni odgovara za sve poverene vrednosti i imovinu a ujedno obavlja nadzor i kontrolu štićenog prostora, patroliranje, rad u monitoring sobi, zaštitu na parkingu i mnoge druge aktivnosti zavisno od potreba klijenta koji zahteva obezbeđenje. Pošto su poslovi obezbeđenja prepuni rizika, izuzetno naporni i teški, njihove plate bi trebale da budu srazmerne obimu i zahtevima posla, ali to na našem podneblju često nije slučaj. Takođe treba naglasiti da se plate službenika obezbeđenja veoma razlikuju od države do države u Evropi ali i u svetu je situcija manje više slična, a to je da se ovo zanimanje svrstava u red manje plaćenih ali treba reći da ima i izuzetaka. Za plate službenika obezbeđenja generalno svuda važi pravilo da su izuzetno male u odnosu na rizike koje taj posao nosi sa sobom dok su zahtevi za specifičnim znanjima i tehničkim veštinama izvršilaca obezbeđenja sve veći i veći. Ipak plata službenika obezbeđenja u Švedskoj ili Danskoj ne može da se poredi sa platom službenika u našoj zemlji, bez obzira što oni imaju veliki standard, razlika između plata je nesrazmerno velika. U Srbiji službenici obezbeđenja su u većini slučajeva plaćeni po radnom satu, koji u proseku iznosi 150 dinara, pa je shodno tome njihova mesečna zarada jednaka državnom minimalcu. Jedan od razloga zašto se ljudi opredeljuju za ovaj posao jeste što ga mogu relativno lako dobiti bez potrebne „veze“, jer su kompanijama za obezbeđivanje uvek potrebni novi radnici pa se često opredeljuju da i neophodne licence plate zaposlenima jer su svesni da se zbog male plate i drugih loših uslova ovaj posao često napušta i da bez ljudi ne mogu odgovoriti na zahteve tržišta.
Nedostatak dopunskih benefita i niske plate doprinose visokom nezadovoljstvu službenika obezbeđenja, jer su kompanije za privatno obezbeđenje isključivo profitno orijentisane i vrlo su retki slučajevi da se za zapolene prave dodatni programi za razvoj i napredovanje u karijeri ili da se određene dopunske aktivnosti vanredno nagrađuju što dovodi do toga da radnici vrlo brzo postaju svesni da su samo imena u rasporedima rada i brojevi u karnetima svojih poslodavaca nakon čega iz nezadovoljstva pružaju lošije rezultate ili napuštaju kompanije. Kompanije koje pružaju usluge privatnog obezbeđenja u velikom broju slučajeva radi dobijanja novih poslova dampinguju cene na tržištu a cenu te tržišne borbe osećaju njihovi radnici koji su već dugi niz godina na začelju rang liste plata sa vrlo malim izgledima da poprave ukupan skor.
Treba napomenuti još jednu od loših stvari koja utiče na mesečnu zaradu radnika obezbeđenja a to je da zaposleni u ovoj branši često ne dobijaju kompletan iznos nadoknade za prevoz do posla i da se novac za prevoz koji oni dobijaju uz platu, ustvaru uračunava u bruto iznos i predstavlja njihove odrađene sate na objektu.
Plate u ovom sektoru su daleko ispod potrošačke korpe i sa tako niskim zaradama prosto je nezamislivo da neko razmišlja o formiranju porodice ili o stambenom kreditu tako da se u ovim poslovima pojavljuje sve više penzionera ili bukvalno rečeno socijalnih slučajeva čime se znatno obara kvalitet pruženih usluga i to je neminovna zakonitost sistema spojenih sudova. Dobijanje slobodnog dana ili slobodnog vikenda u većini kompanija za privatno obezbeđenje je misaona imenica ali zato većina zaposlenih na kraju meseca ima više od 30 prekovremenih radnih sati koje sa mukom pokušava da naplati.
Obično radnici sa nižim platama i nižim kvalifikovanim pozicijama pokazuju značajno nižu stopu zadržavanja na tom poslu od onih koji zarađuju nešto više, kao što u koordintori i menadžeri ali i njih je veoma malo u organizacionim strukturama komapnija jer je niska bezbednosna kultura i za vlasnike ovih kompanija i menadžer predstavlja „trošak“ koji se mora dodatno objašnjavati. Prema tome, kada su plate službenika obezbeđenja preniske, to ne samo da predstavlja problem za same službenike, već i stvara dodatne izazove kompanijama za obezbeđenje jer su one u permnentnom stanju krize i moraju konstantno tragati za novim radnicima kojih da budemo krajnje iskreni na tržištu više i nema. Pored povećanja plata zaposlenima koji rade na pozicijama službenika obezbeđenja postoji i niz drugih pogodnosti koje bi njima olakšale posao, kao što je stvaranje boljeg i sigurnijeg okruženja, smanjnje pritiska na radnom mestu, humanije radno vreme, dodatno zdravstveno osiguranje i veća mogućnost napredovanja.
