Međutim, prečesto poslovni fokus kompanije je usmeren na finansijski rast i održivost na zahtevnim tržištima. Ovo je, naravno razumljivo, ali jedan od uslova da organizacija ostvari finansijsku dobit i maksimizuje svoje dobitke, jeste da osigura svoju bezbednost, tako što će jedan deo svoje pažnje da usmeri na analizu gde su i koje su to stvarne pretnje po njen opstanak. Planovi za upravljanje rizicima pomažu kompanijama da identifikuju potencijalne rizike sa kojima se mogu suočiti, da određenim aktivnostima pokušaju da ih izbegnu ili da se nose sa njima kada se pojave.
Rizik je prisutan u svim ljudskim delatnostima, potreba za njegovim upravljanjem polazi od toga da je razmera i težina posledica rizičnih događaja ogromna, kao i da su veliki materijalni izdaci za njihovu sanaciju.Upravljanje rizikom podrazumeva upravljanje kojim se postiže odgovarajući balans između stvaranja mogućnosti za dobit i minimiziranja gubitka. Proces upravljanja rizikom obuhvata koordinisane aktivnosti vođenja organizacije i upravljanja njome u odnosu na rizik.
Dok velike organizacije često investiraju u funkciju upravljanja rizikom, mala i srednja preduzeća nemaju tu praksu. Na složenom tržištu, sa sve većim rizicima, srednja, pa čak i manja preduzeća su primorana da se štite od pretnji i rizika koji su se nekada vezivali samo za veće kompanije i brendove. Šteta za reputaciju, napadi na podatke i sajber bezbednost i zlonamerni akteri mogu da utiču na poslovanje organizacija svih veličina ako one nisu pravilno analizirale slabe tačke i pripremile se za te pretnje. Istorija je prepuna primera da nedostatak spremnosti za štetne događaje ili niza štetnih događaja može da dovede do krize preduzeća, a za neke krajnji ishod je zatvaranje. Kompanije i manja društva ne mogu da funkcionišu efikasno i efektivno ako njihovi objekti i operacije nisu dizajnirani da štite njihovu imovinu, kako materijalnu, tako i neopipljivu. Dizajniranje zaštićenog okruženja je prvi korak u stvaranju otpornosti na štetne događaje i to će se postići procenom ranjivosti postojećih kontrola i procenom verovatnoće nastanka pretnje i njenog potencijala za nanošenje štete. Procene rizika su strateški alati za analizu trenutnih nivoa rizika, i mogu da preporuče nova dizajnerska rešenja za ublažavanje i minimiziranje izazova koji su identifikovani. Ovaj proces treba da identifikuje i one ključne tačke koje ne mogu trpeti štetu i koje moraju biti zaštićene pre svega.
Upravljanje rizikom omogućava organizaciji dosledno i kontrolisano odvijanje aktivnosti, poboljšava proces donošenja odluka, povećava transparentnost poslovanja, poboljšava planiranje i određivanje prioriteta kroz svebuhvatno i strukturirano razumevanje poslovnih aktivnosti promenljivosti prilika,štiti i uvećava imovinu i imidž preduzeća, razvija i pruža potporu ljudima na bazi znanja, povećava mogućnost privlačenja potrebnih kadrova, jer se preduzeće percipira kao manje rizično te optimizira operativnu efikasnost.