Najčešće nezakonite radnje u okviru jednog društva jesu krađe. Krađa se ponekad tretira kao “cena poslovanja”, a za krađe koje su učestale i višeg iznosa sprovodi se istraga za krađe.
Prema statističkim podacima 85% krađa i prevara u organizaciji počine njeni zaposleni i ljudi od kojih se to ne očekuje, a glavna briga je uglavnom usmerena na aktere od spolja. To je veliki problem štete koja ugrožava projekciju troškova. Krađa je problem kontrole i menadžeri moraju da se upoznaju detaljno sa problemom, da se obuče i spreme za hvatanje u koštac sa zaposlenima koji vrše nezakonite radnje. Kompanije na zapadu ne prezaju ni od čega u pokušaju da smanje štete nastale krađom od strane zaposlenih. Čuven je primer benchmarkinga koji je izvela kompanija IBM kada je kopirala sistem nadzora i odbrane od krađe kazina iz Las Vegasa. U novoj tehnološkoj i informativnoj eri štete koji zaposleni mogu namerno ili kao žrtve prevare da načine, mogu ozbiljno da ugroze ugled organizacije.
Postoje tri tipa ličnosti zaposlenih koji mogu da budu počinioci krađe u firmi:
1. Zaposleni koji je nepošten u osnovi, ali nema poremećaj ličnosti (imaju oni dovoljno, meni treba više nego njima)
2. Zaposleni koji je u osnovi nepošten i ima poremećaj ličnosti (patološko laganje, impulsivnost, iritantnost, agresivnost, krivi druge za svoje greške, nedostatak odgovornosti)- često nema racionalizacije, nema griže savesti
3. Zaposleni koji je uglavnom pošten, ali koji će krasti pod pritiskom (samo pozajmljujem novac, sa namerom da ga vrati)
Korporativna kultura može da napravi pristisak koji će zaposlene da navede da kradu, prisutni su raznovrsni motivi nezakonitih radnji, a neki od najčešćih su: slaba naknada zaposlenima za rad, preteran pritisak pri radu (odbojnost prema kompaniji, varaju kupce i dobavljače), neprijateljsko radno okruženje itd.
Čak jedna četvrtina prijavljenih krađa zaposlenih odnosila se na velike gubitke – one od preko million evra. Ti veliki gubici su rezultat plana kojim se u vremenskom intervalu više puta preusmeravaju male svote novca, što ih čini izuzetno teškim za otkrivanje. Ove šeme prevare obično traju godinama. Zapravo, 29 % krađe službenika trajala je više od pet godina.
Krađa fondova, budžeta i gotovine je najčešća šema pronevere, (desila se u više od jedne trećine svih slučajeva) za njom slede prevare sa čekovima (22%).Krađe delova fondova ili drugih novčanih sredstava najčešće su počinile žene (56%), a u 70 posto slučajeva prevare desilo se u preduzećima sa manje od 100 zaposlenih, što ukazuje na činjenicu da je u manjoj organizaciji lakše ući u srž funkcionisanja poslovanja i otkiti kritične tačke.
Pored krađe novca, zaposleni često vrše nezakonite radnje u elektronskim računovodstveno informacionim sistemima, gde manipulišu sa ulaznim podacima, vrše zloupotrebe privilegije pristupa i neovlašćenog pristupa (ovde je revizorski trag beskoristan), vrše direktnu izmenu datoteka i programa, kradu podatke (liste kupaca) i vrše sabotažu ( to su uglavnom oni radnici koji su dobili otkaz).
Postoji dosta bezbednosnih mera koje bi zaštitile poslovanje i sprečile zloupotrebe na radnim mestima. Neophodan uslov za bezbednost organizacije jeste dobar i iskusan menažer koji će da nadgleda zaposlene u obavljanju svojih aktivnosti i da svojim svakodnevnim ponašanjima i aktivnostima postiče podizanje nivoa bezbednosne kulture zaposlenih. Revizija igra takođe značajnu ulogu kao kontrolno sredstvo u proveravanju i ispitivanju zakonitosti aktivnosti zaposlenih, pored nje fizička bezbednost i kontrola- video nadzor blagajne i radnog mesta , telefonske linije za dojavu prevara igraju takođe bitnu ulogu u podizanju nivoa bezbednosti jedne organizacije.
