Vlasnici privatnih detektivskih agencija su zapazili da je lažiranje bolovanja počelo sa gastarbajterima iz Srbije, koji su najčešće odmor u Srbiji produžavali bolovanjem, oni su to najčešće radili leti zbog poljskih radova i radova na kući, na jesen zbog berbe i zimi zbog slava. Iz inostranstva su angažovali detektivske agencije i tražili da odu na određenu adresu, snime i dokumentuju zatečeno stanje. Nakon toga provera bolovanja je počela i od stranih poslodavaca u Srbiji. Stranci koji su otvorili svoje fabrike, filijale u Srbiji, počeli su da se interesuju da li radnici stvarno idu na bolovanje.
U Srbiji ova vrsta kontrole i provere zaposlenih od strane poslodavaca još uvek nije u toj meri zaživela, kao što je to kod stranih poslodavaca, ali polako počinje da se primenjuje, jer sve više ima lažnih bolovanja. Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, u prvih deset meseci 2017. godine pokrenuta su 1.322 postupka kontrole bolovanja i to 708 od strane poslodavaca, a 445 na zahtev matične filijale zdravstvenog osiguranja. Tada je ocenjeno da je oko 11 odsto zaposlenih u 2017. godini bilo na bolovanju iz neopravdanih razloga, što uopšte nije zanemarljiv broj. U periodu januar-juni 2018. godine lekarske komisije su imale ukupno 135.876 poseta i gledale dužinu bolovanja zaposlenih. Prema podacima navedenog Fonda, dužina bolovanja zaposlenih u 2018. godini bila je za 4,9 odsto manja nego u 2017. godini.
Zakonom o radu, kao sistemskim zakonom, propisana su upravljačka i disciplinska prava poslodavaca. Zakonom o zdravstvenom osiguranju, kao i Pravilnikom o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog socijalnog osiguranja, uređena su, pored ostalog, prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja zaposlenih i drugih građana obuhvaćenih obaveznim zdravstvenim osiguranjem. Ovim zakonom propisana su prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja (pravo na zdravstvenu zaštitu, pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad i pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite). Zaposlenom koji je namerno prouzrokovao nesposobnost za rad ne pripada naknada za vreme privremene sprečenosti. Naknadu zarade za prvih 30 dana sprečenosti za rad isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava u slučajevima propisanim ovim zakonom. Visina te naknade utvrđuje se u skladu sa propisima o radu (65 odsto od osnova za naknadu zarade).
Nakon održanog sastanka sa turskim i kineskim investitorima, pojedinim velikim sistemima u nas (Telekom), sindikatima i Unijom poslodavaca, resorno Ministarstvo za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja predložilo je strožu kontrolu bolovanja.
U privatnim firmama je, prema dosadašnjem iskustvu, veoma niska tolerancija na odsustvo s posla, a posebno zbog bolovanja. Kada postoji zloupotreba bolovanja od strane zaposlenog, to ne može da utvrđuje poslodavac samostalno, narušavajući pritom privatnost obolelog.
Detektivska delatnost, odnosno detektivski poslovi mogu se vršiti samo na osnovu i u okviru ugovora zaključenog u pisanoj formi između pravnog lica za detektivsku delatnost, odnosno za preduzetnika za detektivsku delatnost i korisnika usluga.
Detektivski posao se u ovom slučaju svodi samo na proveravanje aktivnosti ljudi koji su zvanično na bolovanju, nema provera kod doktora i u zdravstvenim ustanovama koje su dale bolovanje. Uvid u lekarsku dokumentaciju je zaštićen i bolnica nije u obavezi da odobri takav zahtev. Fotografija ili snimak su dokumenti koji se koriste kao dokazni materijal šta zaposleni rade dok su na bolovanju.
Kao što poligraf kao detektivsko pomoćno sredstvo služi u operativnom radu policije, ali ne i kao dokazno sredstvo na sudu, tako i fotografija radnika kao dokazno sredstvo u sudskom postupku je takođe na „klimavim nogama“. Naime, da li je zaposleni zloupotrebio bolovanje ili nije, zavisiće od prirode njegove bolesti i terapije koju mu je lekar prepisao. Dosadašnja sudska praksa opominje da čak ni fotografija na kojoj zaposleni za vreme bolovanja svira harmoniku u nekom orkestru na svadbi, van svog prebivališta, nije sredstvo koje bi poslodavcu poslužilo kao dovoljan dokaz da je zaposleni zloupotrebio bolovanje. Svaki ishitreni zaključak poslodavca da je zaposleni zloupotrebio bolovanje može imati za posledicu vraćanje zaposlenog na posao i sve druge pravne posledice nezakonitog prestanka radnog odnosa koje je utvrdio sud.
Proširenje ovlašćenja propisano u Zakonu o detektivskoj delatnosti,u delu koji se odnosi na povrede radnih obaveza ili radne discipline je pokušaj da se reši problem lažnih bolovanja. Ovaj zakon će imati male domete u praksi, retko će se primenjivati i to najviše od stranih investitora koji posluju kod nas. Ima mišljenja da se iza zahteva o strožoj kontroli bolovanja zapravo krije namera da se naknada za vreme bolovanja zaposlenih smanji.
