Obezbeđenje je pozicionirano kao prva linija odbrane od spoljnih pretnji, upada i ranjivosti imovine, kao i lica koja se nalaze u štićenom objektu. Iako specifične odgovornosti mogu varirati u zavisnosti od poslodavca i objekta koji se štiti, postoje neke zajedničke dužnosti koje pomažu u definisanju uloga službenika obezbeđenja, kao i u razgraničavanju njihovih ovlašćenja.
Treba napraviti granicu i napomenuti da usluge privatnog obezbeđenja ne spadaju u policijske ili druge poslove bezbednosti koje vrše organi državne uprave. Postoje određena pitanja vezana za službenike obezbeđenja koja se odnose na to sta oni mogu u okviru svojih ovlašćenja da rade, a šta ne.
Da li mogu da uhapse lice koje krši zakon?
Odgovor je: NE. Privatno obezbeđenje nema pravo da uhapsi lice koje krši zakon, jer je to isključivo uloga policije. Međutim, službenici obezbeđenja imaju pravo da obuzdaju i zadrže pojedinca ili pojedince dok policija ne stigne.
O privremenom zadržavanju lica službenik obezbeđenja će odmah obavestiti policiju i lice zadržati do njihovog dolaska. Što se tiče sredstava za vezivanje mogu se upotrebiti prema licu koje se privremeno zadržava, radi sprečavanja otpora. Pod upotrebom sredstava za vezivanje smatra se vezivanje, po pravilu ruku, ispred ili iza leđa, službenim lisicama, plastičnim zategama ili drugim sredstvima koja su za to namenjena.
Da li imaju mogućnost da primene prinudna sredstva?
Odgovor je: DA. U obavljanju svojih redovnih delatnosti, privatno obezbeđenje ima mogućnost da primeni prinudna sredstva, ukoliko to okolnosti zahtevaju. Tako u Zakonu jasno stoji da, primera radi, fizičku silu, pripadnik obezbeđenja sme da upotrebi da bi odbio istovremeni, neskrivljeni, protivpravni napad na lice ili imovinu koju štiti, s tim da fizička sila koja je primenjena bude srazmerna napadu i da prestane nakon zavšetka napada. Pre nego što primeni silu, druga strana mora biti upozorena na tu mogućnost, osim u slučaju da bi upozorenjem službenik obezbeđenja ugrozio sebe ili druge. Nakon primene fizičke prinude, ukoliko je lice povređeno, mora mu se pružiti prva pomoć i neophodno je obavestiti organ unutrašnjih poslova da je primenjena sila od strane radnika obezbeđenja.
U slučaju da prekrši odredbu Zakona o privatnom obezbeđenju, te pre primene sile ne upozori drugu stranu (ukoliko to ne ugrožava njega samog ili druge) ili pak primeni fizičku prinudu koja je nesrazmerna napadu koji treba odbiti, ili koristi fizičku silu u drugim situacijama koje nisu zakonom predviđene, službenik fizičkog obezbeđenja će se kazniti novčanom kaznom ili kaznom zatvora.
Da li je dozvoljena upotreba vatrenog oružja?
Odgovor je: DA. Odgovor je naravno pozitivan ukoliko je lice dobilo licencu za vršenje poslova privatnog obezbeđenja sa oružjem. Prema Zakonu o privatnom obezbeđenju službeniku obezbeđenja dozvoljeno je da upotrebi vatreno oružje samo u slučaju nužne odbrane i krajnje nužde. Pre upotrebe vatrenog oružja službenik obezbeđenja mora se identifikovati i izdati jasno upozorenje da namerava da upotrebi vatreno oružje rečima („stoj, obezbeđenje, pucaću”), osim u slučajevima kada bi takvim postupanjem doveo u životnu opasnost sebe ili lice koje štiti.
Da li poslove fizičke zaštite mogu da vrše van štićenog prostora?
Odgovor je: NE. Službenici obezbeđenja po Zakonu ne smeju da obavljaju poslove fizičke zaštite van štićenog objekta ili granica štićenog prostora. Što se tiče nadležnosti, oni imaju ovlašćenje samo za privatnu imovinu poslodavca koji ih je angažovao. Oni nemaju nikakva zakonska prava da deluju van ove privatne imovine. Na primer, ako krivično delo nije počinjeno na određenoj privatnoj imovini koju oni obezbeđuju, oni nemaju nikakva ovlašćenja.
