Godinama su biblioteke koristile članske kartice za identifikaciju svojih korisnika i za evidenciju knjiga, umesto toga prešle na kompjuterske baze podataka koje zauzimaju mnogo manje prostora i više su prilagođene korisnicima od kartona. To je bio samo jedan korak u tehnološkoj revoluciji biblioteke.
Jedan od najnovijih oblika tehnologije pametne biblioteke je fizičko praćenje knjiga putem RFID (Radio-Frequency Identification ) oznaka. Ovi sićušni uređaji šalju radio frekvencije, koje pomažu u praćenju knjiga dok se prijavljuju / odlaze. RFID tagovi su takođe bezbedni za korišćenje na audio / video materijalima, koji mogu biti oštećeni drugim metodama praćenja.
Postojeći sistemi za prijavu / odjavu u mnogim bibliotekama uključuju korisnike koji moraju stajati u redu i čekati dok se knjige svakog pojedinca skeniraju pojedinačno putem barkoda instaliranog na koricama. Tehnologije pametne biblioteke kao što su RFID senzori omogućavaju da se informacije čitaju iz oznaka na čitavoj hrpi knjiga odjednom. Ova vrsta tehnologije takođe omogućava osoblju biblioteke da lakše upravlja inventarom.
Pored svega ovoga, tehnologija praćenja koju koriste današnje pametne biblioteke može pomoći u razumevanju i odgovoru na potrebe i zahteve zajednice. Praćenje vrsta knjiga koje su često tražene može pomoći biblioteci da zna šta treba da naruči u budućnosti.
Kao i svaka institucija, važno je da pametna biblioteka može da kontroliše i nadgleda ko ulazi u prostorije i kada im je to dozvoljeno. Jedna od karakteristika bezbedne imovine je ona koja koristi kamere za praćenje i snimanje svih događaja koji se dešavaju. Nadzorne kamere pružaju odličan način za pregled svih neočekivanih incidenata koji se mogu dogoditi.
Od suštinske je važnosti da biblioteke instaliraju kamere, jer one pružaju nenametljiv način da se lako snimi koliko ljudi posećuje biblioteku. Može se doći do podataka koji su dani najposećeniji, odnosno u kojim vremenskim intervalima tokom dana. Služeći se ovim informacijama biblioteke mogu da usklade svoje radno vreme sa potrebama građana i da vrata budu otvorena kada ljudima najviše treba pristup.
Postavljanje kamera će zavisiti od pojedinačne biblioteke i vrste imovine koju želi da zaštiti. Pametne biblioteke koje čuvaju istorijske dokumente i retke knjige treba da imaju te stavke pod nadzorom kamere.
Naročito u većim objektima, ima smisla raditi sa timom stručnjaka da bi se stvorio pravi sistem zaštite pametnih biblioteka. Prošli su dani kada je pouzdani radnik samo fizički zaključavao sva vrata zgrade, ostavljajući ulazna vrata za poslednje kako bi mogli upisati kod u alarmni sistem pre nego što brzo izađu. Današnji bezbednosni alarmni sistemi imaju mobilni interface koji olakšava zaštitu pametnih biblioteka lakše nego ikada ranije. Zaposleni mogu da kontrolišu sistem sa glavne tastature, ali ovlašćeni korisnici mogu da izađu i obezbede zgradu jednim dodirom. Ako uprava primi poziv da je alarm aktiviran, daljinski video nadzor im omogućava da se prijavljuju u biblioteci sa bilo kog mesta.
Taj poslednji faktor je važan, jer je neophodno imati sistem bezbednosti koji je profesionalno instaliran i nadgledan. Ovo osigurava da sve radi kako je očekivano i da ako se senzor aktivira (bez obzira da li se radi o razbijanju stakla ili senzoru požara), osoblje za upravljanje i spasavanje će odmah biti obavešteno.
Svi komercijalni objekti moraju imati sveobuhvatnu bezbednost – baš kao što moraju ići u korak s najnovijom tehnologijom kako bi ostali relevantni. Biblioteke su već bile kuće učenja, ali sa automatizovanom i digitalnom tehnologijom koja se instalira u današnje pametne biblioteke, one postaju inteligentnije nego ikada ranije.
