Krizni menadžment je sposobnost Kompanije da postupa brzo, efikasno i efektivno u mogućim aktivnostima koje imaju za cilj smanjivanje pretnji ljudskom zdravlju i bezbednosti, umanjenju štete na sredstvima i smanjenju negativnog uticaja na nastavak normalnog poslovanja Kompanija. Znаčаj kriznog menаdžmentа odаvno je shvatio menadžment uspešnih privrednih društava i jаvnih preduzećа kojа dаnаs posvećuju posebnu pаžnju uprаvljаnju krizаmа, smаtrаjući to svojom veomа vаžnom funkcijom.
Menadžment je proces planiranja, organizovanja, vođenja i kontrolisanja posla članova organizacije i korišćenja svih raspoloživih sredstava organizacije da se postignu naznačeni ciljevi. Krizni menadžment, zbog karakteristika same krize, ima brojne specifičnosti, jer krizna situacija nastaje neočekivano. Mere i odluke od važnosti za rešavanje krize moraju biti hitno i pod pritiskom donete, te je najvažniji zadatak da se obuzda panika, koja može nastati kod menadžera. Značajno je za menadžera da održi ravnotežu između potrebe da znaju da ono što im je neophodno i potrebe da drže stvari pod kontrolom, jer krize karakteriše mnogo informacija i komunikacije koje mogu biti i nepouzdane.
Faktore koji mogu biti uzročnici krize delimo na spoljašnje i unutrašnje. Spoljašni faktori nastaju u okruženju i iz brojih razloga kao što su prirodne promene, pravno-finansijke promene, opšte promene na tržištu, globalne ekonomske krize i dr. Takođe često se uzroci krize nalaze u samoj organizaciji, kao što su loša ogranizacija rada, nestručnost rukovodstva, nedovoljna osposobljenost, potcenjivanje mišljenja javnosti, nerealni ciljevi sindikata, nezadovoljstvo zaposlenih… Praksa ukazuje da većina kriza potiče iz kombinacije ljudskih grešaka i organizacionih propusta. Otuda istraživači nastoje da na osnovu analize spoljašnjih i unutrašnjih uzroka identifikuju ključne tačke krize i ukažu na moguća adekvatna rešenja, što je moderan pristup zasnovan na objektivnom multidisciplinarnom izučavanju realnih uzroka kriza.
Uloga menadžera u kriznim situacijama je ključna jer on motiviše, koordinira i nadgleda situaciju u kojoj se sistem našao. On mora biti upoznat sa različitim kombinacijama činilaca koji mogu prouzrokovati krizu u privrednom društvu. Menažer treba stalno da traži prilike i mogućnosti da smanji i eliminiše rizik ovih činilaca. Uspešno suočavanje sa krizama je zasnovano na postojanju jasne svesti o potencijalnim opasnostima. U svakoj kompaniji je neophodno definisati određene rizike, sagledati raspoložive kapacitete i, shodno tome, projektovati odgovor i upravljanje krizom. Krizni menadžeri, pod stresom, u kratkom vremenskom intervalu, moraju da rešavaju probleme izazvane krizom bez dovoljnog broja relevantnih informacija. Krize nastaju neočekivano i tada postojeći sistem rukovođenja u celini ili delimično postaje neefikasan, a u pojedinim slučajevima i neupotrebljiv. Zbog toga je neophodno donošenje adekvatnih odluka, odnosno kontra mera, koje će “stabilizovati”, odnosno uspostaviti funkcionisanje sistema.
Faze kriznog menadžmenta su:
- Sprečavanje – obuhvata aktivnosti koje se odnose na izbegavanje ili smanjenje verovatnoće mogućih gubitaka od kriznih događaja. Ove aktivnosti su preventivne i podrazumevaju kontinuitet.
- Priprema (planiranje)- pripreme uključuju preciziranje ovlašćenja i odgovornosti za postupke u kriznim situacijama i obezbeđenje resursa koji to postupanje omogućavaju. Plan kriznih operacija sadrži sve elemente koji su povezani. U planovima su opisane aktivnosti koje su dužni da preuzmu pojedini sektori, službe i rukovodioci u slučaju da se kriza predupredi i u vreme krize.
- Odgovor na krizu– sadrži aktivnosti kojima se mora odgovoriti na krizu, jer kriza predstavlja ozbiljnu pretnju, zahteva brzo odlučivanje i uvek je skopčano sa nesigurnošću. Često formalna pravila i procedure ustupaju mesto neformalnim pravilima i improvizaciji. Postoji pet odgovora na krizu: upozorenje i obaveštenja, uzbuna, zaštita života i imovine, obezbeđivanje javne dobrobiti i obnova.
- Oporavak – uključuje aktivnosti neophodne da se kompanija vrati u funkcionisanje kao pre nastupa krize. Potrebno je doneti kratkotrajne i dugotrajne mere oporavka Organizacije. Svaka kriza se pre ili kasnije završi i Kompanija prelazi iz kriznog u normalno stanje.
- Učenje (donošenje zaključaka i predloga mera za buduće) Kompanije ne smeju propustiti šansu da nauče iz krize, kako bi mogli pobiljšati buduće performanse svog poslovanja.
Krizni menadžment je skup funkcija ili procesa, koji imaju za cilj da identifikuju, izuče i predvide moguće krizne situacije i ustanove posebne načine koji će Kompaniji omogućiti da spreči krizu ili da se sa njom izbori i da je prevaziđe uz minimiziranje njenih posledica, kao i da obezbedi što brži povratak Kompanija u “normalno” stanje. Najvažnije je da se kriza prepozna što ranije, na adekvatan način prevlada, i omogući organizaciji put prema novim poslovnim uspesima.
Krizni menadžment treba shvatati kao važan segment odgovornog upravljanja organizacijom. Prepoznavanje postojećih potencijala, osim sagledavanja grešaka i nedostataka, odlučujuće je za prevazilaženje kriza.
