S druge strane, povećana organizaciona digitalna interkonektivnost donosi širok spektar informatičkih pretnji i rizika za organizacije. Prema Gartneru, zbog nemogućnosti IT bezbednosnih timova da upravljaju digitalnim rizicima, 60% digitalnih biznisa će doživeti veliki neuspeh usluga do 2020. godine.
U istom smislu, sajber-napadi, prevare podataka i krađe su među prvih deset rizika u smislu verovatnoće, prema izveštaju o globalnim rizicima VEF-a 2019. godine.
Prema izveštaju PvC-a u kojem je ispitano 3000 poslovnih lidera u 81 zemlji, utvrđeno je da su preduzeća svih veličina “loše pripremljena” da zaštite sebe i svoje klijente. Čak prema izveštaju kompanije Cognizant, 45% visokih rukovodilaca smatra da je sajber bezbednost čisto IT inicijativa, a ne prioritet organizacije.
Treba postaviti kritično pitanje: kako rukovodstvo organizacije utiče na uspešnu (ili neuspešnu) implementaciju sveobuhvatnog programa za sajber bezbeddnost u organizaciji? Koje osobine liderstva efikasno i delotvorno služe misiji organizacije u tom pogledu? U tom pogledu, postoje dva ključna stilova vođenja: transformacijski i transakcijski.
Transakcioni lideri su više zabrinuti za održavanje normalnog toka poslovnih operacija i upravljanje svakodnevnim operacijama, dok su transformacioni lideri obično zainteresovani za razvoj budućih strategija sa ciljem da organizaciju dovedu do daljeg nivoa performansi.
Iako bi mnogi tvrdili da svaki od dva stila vođstva ima svoj niz prednosti i jedinstvenih kvaliteta, možemo tvrditi da bi stil transformacije bio najpogodniji za organizacije danas, posebno one koje imaju za cilj da iskoriste digitalni i tehnološki napredak kako bi poboljšale performanse dok istovremeno shvatajući kibernetičke rizike koji se javljaju.
Ne samo da su transformacioni lideri vizionari i mogu osmisliti strategije sa snažnim naglaskom na buduće izglede u našem svetu koji se brzo menja, već i osnažuju svoje podređene da efikasno izražavaju, doprinose, razvijaju i budu deo organizacionih ciljeva.
Ovo ne bi samo doprinelo CEO-u i tehničkom timu za kibernetičku bezbednost kako bi glatko uskladili svoje strateške organizacione interese, već bi pomoglo postepenom razvoju organizacione kulture koja podstiče celokupno ponašanje i svest o sajber pretnjama među svim zaposlenima.
