Dokazi predstavljeni u izveštaju služe da se razbiju neki od popularnih mitova da centri imaju visok nivo kriminala i nasilja. Uvođenje tačnog evidentiranja incidenata kriminala i smetnji, otkriva centralna pitanja, koje bi strategije borbe protiv kriminala mogle korisno rešiti problem.
Utvrđeno je da su slučajevi smetnji, a ne kriminala, dominantan problem i da su ovi incidenti proizašli iz sukoba interesa između kupaca, prodavaca i mladih ljudi koji su centre koristili kao mesta za okupljanje. Načini rešavanja takvih konflikata razmatraju se u pomenutom izveštaju. Svrha studije bila je da se definišu pitanja i predlože preventivne intervencije koje bi bile otvorene za evaluaciju kako bi se ocenila efikasnost usvojenih mera. Iako je verovatno da će svaki shopping centar imati svoj jedinstveni skup problema, vezanih za dizajn, okolinu i prevladavajuće društvene karakteristike, takođe je verovatno da će ove individualne analize i iskustva poslužiti ostalim tržnim centrima da se preventivno obezbede.
Detalji koji se nalaze u studijama imaju za cilj da pomognu menadžerima tržnih centara, menadžerima bezbednosti, policajcima ili civilnim službenicima za sprečavanje kriminala, da reše praktična pitanja smanjenja incidenata kriminala i smetnji. Prisutna su i pitanja koja se odnose na potrebu rukovodstva za pouzdanim informacionim sistemom i dobro strukturiranim timom za bezbednost.
Zločin može počiniti svaki tip korisničke grupe tržnog centra od prosjaka do uglednog poslovnog čoveka. Po definiciji, krađa u centru i prevare sa kreditnim karticama počinili su kupci ili pseudo-kupci, ali prevare i krađe mogu se pojaviti i na drugoj strani šaltera. Prodavnice mogu voditi politiku „slepih očiju“ prema trgovcima na računu zato što je ekonomičnije otpisati gubitke zaliha nego se uključiti u ono što bi se moglo pokazati kao dugotrajni pravni procesi. Nesporno je da tržni centri privlače veliki broj ljudi i deluju kao magnet za organizovanu krađu i ostale nedozvoljene radnje.
Zbog kompleksnog sastava tržnih centara i različitih vrsta posetilaca, studija je imala za cilj da napreduje putem participativnih linija. Menadžeri centara su pokazali svoju posvećenost korporativnom pristupu uspostavljanjem sedmičnog sastanka radi razmatranja pitanja bezbednosti, gde su istakli da postoji dobra saradnja između lica odgovornih za bezbednost i lokalne policije.
Što se tiče službenika obezbeđenja koji rade u shopping molovima, studija utvrđuje minimalne razlike u radnom vremenu, načinu oblačenja, smenama itd. Bitna nit koja ih povezuje i koja mora da bude zajednička za svaki shopping centar jeste da saradnja među njima mora biti na visokom nivou, jer ona predstavlja osnov funkcionisanja njihovog posla.
Zapažanja koja su sprovedena u centrima potvrdila su mišljenje da postoje grupe mladih koji redovno koriste centar kao mesto za „druženje“. Bilo bi ozbiljna greška kada bi se mladi smatrali jedinstvenom homogenom kategorijom korisnika, čini se da postoji nekoliko izrazito različitih grupa u svakom od centara. Neke od tih grupa ugrožavaju bezbednost centra svojim neprimerenim ponašanjem, često uz to konzumiraju alkohol što ih navodi na jos slobodnije ponašanje, kao i na krađe. Zato je ova kategorija posetilaca rizična, ne samo po javni red, već i po prouzrokovanju materijalne štete u shopping centru.
Centri koji su proučavani, po svom dizajnu, sigurnosnim sistemima i lokaciji, pružili su određene mogućnosti za izvršenje zločina i smetnji, i jednako ograničavali prostor za njihovu kontrolu. Ograničenja se mogu grupisati u tri grupe: fizička, strukturna i socijalna.
Činjenica je da parking shopping centra ima brojne pristupe, što neizbežno doprinosi većem nivou kriminala. Treba, međutim, naglasiti da strah od kriminala koji su izrazili neki od posetilaca nije bio proporcionalan nivou stvarnog kriminala, jer je parking imao nedeljni protok od preko 20.000 automobila, a prijavljeno je samo 14 krađa vozila.
Lokacija kompleksa u centru grada znači da je veća verovatnoća da će je posetiti veći broj ljudi, a onda tako i među njima veći broj onih koji će naneti neku štetu, a ova centralna lokacija ga samim tim čini pogodnim mestom za okupljanje. U toku su planovi za ispitivanje potreba mladih korisnika u centru grada sa ciljem da se razviju pogodnosti koje odgovaraju njihovim potrebama. Unutar nekih od ispitivanih shopping centara nije bilo mesta za sedenje. Sedenje je zapravo uklonjeno poslednjih godina kako bi se sprečilo okupljanje.
Važno je pratiti i evidentirati aktivnosti koje se dešavaju u svim delovima tržnog centra kako bi se izbegla bilo kakva kriminalna aktivnost, nezgoda ili pružila hitna medicinska pomoć. Širok izbor različitih CCTV kamera, kamera u obliku kupole dostupne su na tržištu. Ove kamere pokrivaju različite uglove i povezane su sa kontrolnom sobom.
