Izvršni organ za zdravlje i bezbednost (HSE) definiše stres, depresiju ili anksioznost u vezi sa radom kao „štetnu reakciju koju ljudi imaju na nepotrebne pritiske i zahteve postavljene pred njima na poslu“. Najnoviji podaci HSE-a uzimaju podatke iz Studije o radnoj snazi i daju neke rezultate koji otvaraju oči o tome kako su svi pod stresom na poslu.
U 2016./17. 526.000 radnika prijavilo je stres, depresiju ili anksioznost vezanu za posao, a u istoj godini je procenjeno da je veliki broj radnih dana izgubljeno zbog problema sa mentalnim zdravljem. Ovo nije ukupan broj ljudi koji pate od problema sa mentalnim zdravljem, on je mnogo veći.
Važno je zapamtiti da biti usamljeni radnik ne znači uvek biti sam. Usamljeni radnik može govoriti sa korisnicima i klijentima celi dan, ali to nije isto kao kada ima podršku kompanije za koju radi u prevazilaženju ovih problema. Usamljeni radnici imaju veću verovatnoću da budu napadnuti i da su podložniji povredama, bolestima, padovima i agresiji.
Naravno, mnogi od ovih rizika treba da budu naglašeni u bilo kojoj poslovnoj politici ili proceni rizika i merama koje se primjenjuju kako bi se smanjili rizici, ali ono što politika ili procena ne mogu učiniti je proceniti emocionalni uticaj koji deluje pod rizicima . Osećaj straha od rizika dok pokušavate obavljati svoj posao može biti neverovatno stresan. Dođite do osnovnog uzroka onoga što loše utiče na vaše zaposlene i činite najbolje što može da se popravi.
Često, to može biti sve do nedostatka obuke ili razumevanja njihove uloge, obe relativno jednostavne stvari koje treba popraviti. Usamljeni radnici takođe mogu da pate od zastrašivanja: „Ući ću u nevolje ako to ne učinim“, što može dovesti do prekomernog radnog opterećenja. Kada radimo pod direktnim nadzorom, kolega ili šef će primetiti da ste preopterećeni i samim tim neefikasni u poslu ili da ste u stresnoj situaciji. Ako se ne proveri, usamljeni radnik možda nema sposobnost ili samopouzdanje da kaže „ne“ za više posla ili u situacijama koje smatra neispravnim. Većina sektora ima neke klijente ili korisnike usluga koji ponekad mogu biti frustrirajući, ali neki sektori imaju kupce koji su nestabilni, mogu biti nepoželjni i imaju potencijal da budu opasni. Suočavanje sa ovim tipovima klijenata može dovesti do viših nivoa stresa, što može izazvati depresiju i anksioznost.
Najnovija anketa o radnoj snazi takođe je dovela do određenog broja slučajeva i razbila njihove rezultate o stresu vezanom za rad, po kategorijama. Otkrili su da kategorija profesionalnih zanimanja ima statistički značajno višu stopu stresa na poslu, depresije ili anksioznosti nego stopa za sva zanimanja, sa 2.010 slučajeva na 100.000 radnika, u poređenju sa 1.230 slučajeva za sve grupe zanimanja. Gledajući bliže na široku kategoriju profesionalnih zanimanja, oni su bili u mogućnosti da procene koja zanimanja pokreću veću stopu stresa vezanog za posao. Medicinska sestra i babica, socijalni radnici, policajci imali su značajno veće stope stresa na poslu, depresije ili anksioznosti od stope za sve grupe zanimanja.
U protekloj deceniji došlo je do ogromnog pomaka prema zaposlenima koji su preuzeli odgovornost za mentalno zdravlje svojih zaposlenih. Otvorena diskusija sa zaposlenima je dobar početak, čak i ako ne mislite da postoje bilo kakvi problemi. Srećom, postoje i znakovi upozorenja na koje treba da obratite pažnju ako usamljeni radnici nisu spremni da razgovaraju o svojim problemima.
Da li je neko pokazao bilo kakve znakove koji mogu biti pokazatelji stresa vezanog za posao, kao što su iracionalno ponašanje, nedostatak koncentracije ili napadi panike?
Najveći znak upozorenja je izostajanje sa posla na radnom mestu. Jedan od načina dobijanja uvida u situaciju je intervju „povratak na posao“ sa svim članovima tima. Koristite ove intervjue da biste se fokusirali na moguće stresore na poslu i razgovarali o intervencijama i adaptacijama koje se mogu napraviti na radnom mestu. Evo još četiri načina na koje možete da smanjite stres ili anksioznost za usamljene radnike:
Ograničite radno vreme: Razmislite o izradi rasporeda tako da osoblje redovno provodi više vremena u kancelariji, suočavajući se sa papirologijom, planiranjem ili uključivanjem u obuku.
Ponudite sigurnosne uređaje: Mnogi poslodavci odlučuju da svojim usamljenim radnicima obezbede sigurnosne uređaje. To je dobar način da pomognete zaposlenima da se osećaju zaštićeni i zbrinuti. Bezbrižni um može značajno doprinieti smanjenju stresa usamljenog radnika.
Budite u kontaktu: Imajte redovne pozive sa svojim zaposlenima. Kraj svakog dana je dobar početak kako bi im omogućili da se rasterete ili razgovaraju o svim problemima koje imaju. Neka ti razgovori budu neformalni tako da ne izgleda kao da ih proveravate.
Uspostavite telefonsku liniju za savetovanje: Neki poslodavci nude svojim zaposlenicima telefonsku liniju za savetovanje. Razmotrite pristup HR-u da vidite da li je to izvodljivo.
