Obezbeđenje predsednika SAD
Tajna služba Sjedinjenih Država jedna je od mnogobrojnih učesnika u sistemu zaštite predsednika. Osim dobro poznatih agenata u crnim odelima, sa sunčanim naočarima i voki-tokijima koji štite predsednika tu je i ceo tim ljudi koji brine o mnogobrojnim detaljima.
Najvidljivija i najočiglednija uloga koju Tajna služba pruža je da sadašnji i bivši predsednici budu sigurni.
Kada je predsednik kod kuće, agenti paze na uljeze i pretnje. Kada Donald Trump ili bivši predsednici putuju, agenti tajne službe stižu na datu lokaciju ranije i obavljaju sve potrebne pripreme. To uključuje identifikovanje potencijalnih rizika, pakovanje vrećica s predsednikovom krvnom grupom, čekanje obližnjeg dodatnog aviona i proveravanje onoga što vrhovni komandant jede (doslovno – osigurava se da hrana nije otrovana).
Kao što smo spomenuli, zaštita predsednika je najznačajniji aspekt agenta tajne službe. Oni koji ne učestvuju u direktnoj zaštiti predsednika imaju zadatak da posmatraju Belu kuću, zgradu Trezora ili strane ambasade u Vašingtonu, ili da rade u kancelarijama raštrkanim širom zemlje.
Agenti tajne službe i osoblje Bele kuće prvi put posećuju predsednikovu destinaciju do tri meseca unapred kako bi se sastali s lokalnim agencijama. Ima mnogo toga da se uradi: oni moraju da očiste vazdušni prostor na aerodromu tokom predsednikovog dolaska, zatraže obezbeđivanje predsednikove rute u gradu, identifikuju okolne bolnice i obezbede bezbedne lokacije za predsednika u slučaju napada.
Limuzina otporna na bombe nazvana „Zver“ koristi se za vozača gospodina Trampa prilikom poseta drugim državama. Upadljivo vozilo od osam tona – zvanično poznato kao Predsednički državni automobil Cadillac – prevozi se preko okeana transportnim avionima vazduhoplovstva. Poseduje oklopna vrata debljine osam inča, iste težine kao ona na avionu Boing 747 i dizajnirana da potpuno zapečati putničku kabinu nakon hemijskog ili biološkog napada. Taster za uzbunu i unutrašnji kiseonik su takođe instalirani u zadnjem delu vozila. Vozilo je takođe otporno na metke, opremljeno je oružanom opremom, mitraljezima sačmaricama i bacačima suzavca. Takođe ima ojačane, neprobojne gume, kamere za noćni režim, GPS praćenje, šasiju ojačanu čelikom i sistem za gašenje požara u prtljažnom prostoru.
Satelitski telefon instaliran u vozilu omogućava komunikaciju sa bilo kojeg mesta u svetu.
Predsednička kolona takođe uključuje dve identične limuzine, od kojih se jedna koristi kao mamac i rezerva ako se pojave problemi.
Obezbeđenje predsednika Ruske federacije
Ruska škola zaštite važnih rukovodilaca, je naslednica sovjetske i po mnogo čemu se razlikuje od američke. Američki telohranitelji skaču na automobile u pokretu i tako ostavljaju utisak „supermena“. U Rusiji je njihova dužnost da budu što manje upadljivi. Putina čuvaju „dvospratno“ – obezbeđuju ga ljudi koje vidimo i još više onih „nevidljivih“. Federalna zaštita (FSO) koja štiti prvog čoveka Rusije je moćna, višenamenska i izuzetno tajnovita agencija. Teško da postoji nepristupačnija ruska snaga bezbednosti – samo se mogu pretpostaviti njene aktivnosti. Nema javnih podataka o njenom radu, nema javno dostupnih izveštaja.
Koreni FSO potiču jos iz jedne od uprava KGB-a – državne agencije iz sovjetske ere sa vrlo širokim ovlašćenjima. Ova agencija je bila odgovorna za bezbednost najviših zvaničnika, baš kao što je sada FSO. Postoje mnoge legende o njihovoj misiji da zaštite „telo broj jedan“. Tokom godina, kružile su glasine da oficiri FSO-a koriste dvostruko predsedničko telo za Putinove najrizičnije predstave – poput zarona do dna jezera Baikal ili letenja avionom lovcem.
Ponekad, oficiri FSO-a su obučeni u crna odela sa mikrofonom u uhu; ponekad nose civilnu odeću i gube se u gomili. Tamo rade samo najpouzdaniji. Ipak, poznato im je da upadaju u iskušenje i postavljaju lične fotografije na društvene mreže – novinari su više puta naišli na takve fotografije, kao i na lične informacije o čuvarima FSO-a.
Službenici FSO-a ne štite samo predsednika, već i sudije, svedoke, službenike i službene lokacije. Međutim, ovo je samo jedan od mnogih njihovih zadataka. FSO kao posebna služba je skoro svemoguća, štaviše njeni ljudi imaju pravo da sprovode operativne i istražne aktivnosti, sprovode prisluškivanje, zadržavaju građane, pretresaju kuće i konfiskuju automobile.
Dok štite zgrade državne agencije i druge lokacije, FSO službenici su, naravno, takođe odgovorni za rute do obekata. Oni kontrolišu svaku 12. ulicu u Moskvi i tradicionalno čuvaju dosijee o onima koji su tamo živeli. Usput, FSO se bavi sociološkim istraživačkim projektima. Ovi podaci se prikupljaju za rukovodstvo zemlje i veruje se da su njihovi izveštaji ti na koje se predsednik, Veće bezbednosti i Vlada oslanjaju pri donošenje odluka.
Agencija priprema rang liste stranačkih i opozicionih lidera i prati društveno-ekonomsku situaciju u regionima. Ako jedan od guvernera podnese ostavku zbog gubitka poverenja u njegove sposobnosti, veoma verovatno da je FSO pružio određenu pomoć pri tome.
Jedno od skorašnjih proširenja nadležnosti FSO-a je stvaranje i razvoj ruskog segmenta interneta za javne službenike. Ovi ljudi će takođe biti zaduženi za šifrovane komunikacione kanale.
Poseban segment obezbeđenja je i kuhinja predsednika. Pre nego što počnu da rade, kuvari moraju da se istuširaju i obuku čista odela, a sva jela prolaze specijalnu kontrolu u laboratorijama. Putinu se donosi hrana u zapečaćenim posudama. Kuvari obavezno na inostrana odredišta stižu pre Putina.
Ovo je samo kratki uvid u to šta drzava i njene tajne službe čine radi zaštite svojih lidera, mnoge tehnike kojima se služe uopšte nisu poznate široj javnosti i čuvaju se u tajnosti.
