U KORAK SA SVETOM: Krađa identiteta u Srbiji

Krađa identiteta postaje sve češća pojava u svetu, ali i u Srbiji. Stanovnici Srbije u većini slučajeva nisu ni svesni gde sve ostavljaju svoje lične podatke, matični broj, broj lične karte i sl. Samim tim nisu upoznati sa ozbiljnošću problema koji mogu nastati ako dođe do zloupotrebe istih.

2663
Krađa identiteta u Srbiji
- Sponzor članka -hikvision srbija

Ako niste oprezni sa ličnim podacima, nemojte da se iznenadite ako vam na kućnu adresu pristignu računi za razna dugovanja, prijave za utaju poreza, ili računi za robu i usluge koje nikad niste koristili. Pomoću vašeg matičnog broja može se utvrditi datum i mesto rođenja, starost, pol i region gde je osoba rođena i u slučaju da dođe u pogrešne ruke, bilo ko može da uđe u bazu podataka građanina u poreskoj upravi ili u birački spisak, i zloupotrebi ih.

Pod opštim pojmom krađe identiteta mogu se podrazumevati različiti modeli krađe podataka o ličnosti i različiti načini njihove upotrebe pri izvršenju novih kriminalnih radnji. različiti profili žrtava. Sam čin krađe podataka o ličnosti obično za svoj krajnji cilj ima izvršenje određenog krivičnog dela, čije posledice mogu da budu materijalne ili nematerijalne prirodePoseban vid krađe ličnih podataka koji nosi sa sobom najveću opasnost je putem informacionih i komunikacionih tehnologija.

Ubrzan razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT) i korišćenje istih postali su neizbežan faktor u oblikovanju društvenog života. Razvoj ovih tehnologija koji mogućnost novih načina komuniciranja, informisanja, obrazovanja, rada i zabave. Uporedo sa rastom i razvojem globalnih računarskih mreža došlo je i do porasta broja zloupotreba IKT kao što su: narušavanje poverljivosti informacija, ometanje njihove funkcionalnosti, krađa intelektualnih dobara, razne vrste drugih krađa i prevara, kao i druge mnogobrojne zloupotrebe.

Ukradeni identiteti mogu se iskoristiti za široki spektar kriminalnih radnji, od kojih su osnovne: krađe, prevare, falsifikovanje i narušavanje privatnosti, a s tim u vezi su i kriminalne radnje pronevere, iznude, ucene i dr.  Ove zlonamerne radnje stvaraju velike probleme za žrtvu, čak i onda kada je izvršilac uhvaćen, jer može da joj naruši ugled, a u saniranju štete žrtva troši mnogo vremena i novca.

U rizičnu grupu takođe spadaju datoteke banaka i zdravstvenih institucija, kao i evidencija penzionih osiguranika. Posebnu poteškoću predstavlja zloupotreba ličnih podataka sa internet datoteka u svrhu marketinga, kao i krađa virtuelnog identiteta.

Visokotehnološki kriminal je u stalnom porastu i u Srbiji, tako da je država bila prinuđena da zbog velikog broja kriminalnih dela povezanih sa VT kriminalom, preduzme odgovarajuće mere radi poboljšanja efekata borbe protiv ovog oblika kriminala.

Prema Zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala iz 2005. godine, kojim se uređuje formiranje posebnih organizacijskih jedinica državnih organa radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za krivična dela VT kriminala, tokom 2006. formirana su posebna odeljenja za borbu protiv VT kriminala u okviru Republičkog javnog tužilaštva, MUP-a i Višeg suda u Beogradu.

Za krivična dela direktno povezana sa bezbednošću računarskih podataka najveći broj prijava podnet je za neovlašćen pristup računarskim mrežama (čl. 302 KZ) i za prevare (čl. 301 KZ) – oko 83,2%, čime možemo zaključiti da u tu grupu krivičnih dela spada i krađa idetniteta, jer naš KZ ne poznaje ovu vrstu krivičnog dela kao posebno.

U Srbiji je, kao i u većini zemalja u svetu, povećan broj otkrivenih i procesuiranih krivičnih dela povezanih sa upotrebom informaciono-komunikacione tehnologije, što dodatno obavezuje i državne organe za sistemsko rešavanje problema zaštite IKT sistema i mreža.

To je posebno važno, uz saznanje da je VT kriminal nezavisan od geografskih i administrativnih ograničenja, te da je od njega neophodna zaštita i na prostoru izvan državne teritorije, što podrazumeva aktivnu saradnju organizacija za borbu protiv VT kriminala na globalnom nivou. Poseban segment zaštite čini preventivno delovanje državnih i drugih institucija kako bi se zaštitili IKT sistemi od posebnog značaja za državu, a u slučaju napada izvršilo smanjenje štete i sanacija posledica.

4.3/5 - (3 votes)
Prethodni članakHAKERI RADE PUNOM PAROM: U 2018. godini ukradeno je 500 miliona ličnih podataka
Sledeći članakOBRATITE PAŽNJU: 5 saveta za bezbedno putovanje