Organizatori ovogodišnje Konferencije bili su Srpska asocijacija menadžera korporativne bezbednosti (SAMKB) u saradnji sa Asocijacijom menadžera korporativne bezbednosti Jugoistočne Evrope (SECSA) i vodećim elektronskim magazinom u oblasti bezbednosti SecuritySEE.com. Generalni pokrovitelj Konferencije bila je kompanija Dahua Technology, vodeći svetski proizvođač security opreme i rešenja za bezbednost.
Ovaj stručni skup sa međunarodnim učešćem menadžera korporativne bezbednosti iz javnog i privatnog sektora u Republici Srbiji i zemljama u regionu, predstavlja tradicionalno okupljanje struke menadžera korporativne bezbednosti sa ciljem razmene iskustava i primera dobre prakse, kao i ukazivanja na značaj uspostavljanja sistema korporativne bezbednosti u procesima upravljanja u javnim i privatnim kompanijama i drugim institucijama.
Na samom početku Konferencije, u ime Srpske asocijacije menadžera korporativne bezbednosti, prisutne je pozdravio prof. dr Dragan Trivan, predsednik SAMKB.
„Za proteklih nekoliko godina, okupili smo veliki broj menadžera korporativne bezbednosti iz privatnih kompanija i javnih preduzeća iz Srbije i inostranstva. Sada već tradicionalno svake godine SAMKB organizuje veoma posećenu Međunarodnu konferenciju menadžera korporativne bezbednosti »Dani korporativne bezbednosti«, koja okuplja veliki broj menadžera bezbednosti iz zemlje i čitavog regiona. Konferencija je postala prepoznatljiva i po dodeli prestižne godišnje nagrade za najbolje menadžere korporativne bezbednosti i kompanije sa najboljim rezultatima u domenu korporativne bezbednosti“, rekao je prof. dr Trivan.
Uvodno obraćanje upriličili su i general major Slađan Đorđević, u ime Ministarstva odbrane Republike Srbije, gospodin dr Zvezdan Radojković, pomoćnik direktora policije Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i gospodin Marinko Radić, generalni sekretar Poverenika, koji je prisutne pozdravio u ime Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Nakon uvodnog dela, pristupilo se dodeli plaketa i godišnjih nagrada za 2017. godinu. Srpska asocijacija menadžera korporativne bezbednosti dodelila je plakete kompanijama i pojedincima zaslužnim za razvoj Asocijacije i korporativne bezbednosti u Republici Srbiji. Nagrade je uručio predsednik izvršnog odbora SAMKB, gospodin Dejan Pavlović.
Plakete su dodeljene:
- Kompaniji IKEA Srbija doo. U sferi bezbednosti kompanija IKEA Srbija uradila je mnogo u svojoj prvoj godini postojanja na srpskom tržištu. Najistaknutija dostignuća u oblasti bezbednosti su potpuna integracija tehničke zaštite, redundantnost monitoring sistema, napredni sistem za „cash hadling“ sa minimalnim rizikom za klijenta, primena najnovijih standarda u oblasti zaštite od požara, evakuacije; operativne procedure u slučaju vanrednih situacija i mnoga druga. Plaketu je primio gospodin Siniša Vuković, Safety and Security Manager kompanije IKEA Srbija doo;
- Gospodinu Marinku Radiću, Generalnom sekretaru Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Republike Srbije za izuzetan doprinos i podršku razvoju korporativne bezbednosti;
- Kompaniji Dahua Technology za izuzetan doprinos i podršku realizaciji 6. Međunarodne konferencije „Korporativna bezbednost u Republici Srbiji“, čiju plaketu je primio regionalni menadžer gospodin Ted Huang.
Tokom Konferencije dodeljene su i tradicionalne godišnje nagrade SAMKB za 2017. godinu za doprinos razvoju korporativne i privatne bezbednosti u Republici Srbiji i to u sledećim kategorijama: najbolja kompanija, najbolji menadžer korporativne bezbednosti i najbolja knjiga u oblasti korporativne bezbednosti.
„SAMKB je ustanovila ove nagrade da bi kao strukovna asocijacija doprinela promovisanju funkcije menadžera korporativne bezbednosti i ujedno odala priznanje svima koji su doprineli razvoju korporativne bezbednosti u kompanijama i društvu”, istakao je prof. dr Dragan Trivan, predsednik SAMKB.
Odlukom Izvršnog odbora Asocijacije, oglašen je javni poziv za godišnje nagrade za izuzetne rezultate u oblasti korporativne bezbednosti za 2017./2018. godinu i formirana je stručna komisija koja je nakon razmatranja svih kandidata, donela sledeće odluke:
- Godišnja nagrada za najbolju knjigu iz oblasti korporativne bezbednosti pripala je Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu za knjigu „Hrestomatija Korporativna bezbednost“, koju su priredili prof. dr Zoran Keković, Ivan Dimitrijević i Nevena Šekarić. Hrestomatija predstavlja značajan doprinos utemeljenju oblasti korporativne bezbednosti u postojećim studijskim programima, a koja će studentima, budućim menadžerima bezbednosti pomoći da dobiju znanje iz ove oblasti.
- Nagrada za najboljeg menadžera iz oblasti korporativne bezbednosti pripala je gospodinu Jadranku Petkoviću, direktoru Sektora korporativne bezbednosti kompanije MPC Holding. Gospodin Petković od samog osnivanja Sektora korporativne bezbednosti pa do danas uspešno sprovodi bezbednosnu politiku i smernice kompanije MPC Holding. Sopstvenim kapacitetima razvijen je i primenjuje se Operativno analitički program za evidentiranje i analizu vanrednih situacija, a Sektor na čijem čelu je g. Petković autor je Priručnika za vanredne situacije, koji je distribuiran u kompaniji.
- Godišnja nagrada za najbolju kompaniju u oblasti korporativne bezbednosti dodeljena je kompaniji „DELTA HOLDING“. Kompanija „Delta Holding“, koja posluje u Srbiji i na internacionalnom nivou, prepoznala je značaj osnivanja sopstvene Službe korporativne bezbednosti, kao integralnog dela poslovnog sistema. Služba korporativne bezbednosti u Delta Holdingu organizovana je kao njena posebna kompanija pod imenom Delta Security Sitem. Delta Security Sistem realizovao je brojne projekte za unapređenje korporativne bezbednosti, a jedan od njih je i tehnička zaštita Delta Agrar Grupe, što je najveći takav projekat u Srbiji.
Nakon dodele nagrada, usledio je radni deo. Prvi deo Konferencije obeležila su izlaganja i diskusije na temu aktuelne GDPR Uredbe i njene primene u domenu korporativne bezbednosti.
Uvodno izlaganje pod nazivom „GDPR i korporativna bezbednost sa akcentom na video-nadzor“ Zlatka Petrovića, iz kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti Republike Srbije osvrnulo na se na aktuelne probleme implementacije Uredbe, kao i usklađivanja postojećih uredbi sa istom, nakon čega je u izlaganju pod nazivom „Video-nadzor i GDPR u korporativnoj sigurnosti – iskustva Republike Hrvatske“, gospodin Alen Ostojić, predsednik Hrvatske udruge menadžera sigurnosti predstavio probleme sa kojima se Hrvatska, kao članica EU susreće u praksi.
Ovom prilikom, učesnici su imali prilike da čuju iskustva iz zemalja u okruženju, poput Hrvatske i Slovenije, ali i da razmene mišljenja.
Vlada Republike Srbije usvojila je Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji ima za cilj unapređenje međunarodne razmene podataka i zaštite podataka o ličnosti, kao i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa novim propisima EU u ovoj oblasti.
Način usklađivanja sa Uredbom zavisi od ustavnog uređenja, ali i prakse. Ustav Republike Srbije određuje da se obrada podataka uređuje zakonom.
U Srbiji nije adekvatno uređen sve prisutniji video‑nadzor, tako da, sem situacija uređenih Zakonom o privatnom obezbeđenju ili Zakonom o bezbednosti saobraćaja, nama nije jasno ko i kad ili gde može da postavi kamere
U Predlogu se navodi i da se novim zakonom znatno unapređuje zaštita podataka o ličnosti građana, kako u domaćem pravnom sistemu, tako i u odnosu na iznošenje podataka u treće zemlje. Svi podaci o ličnosti građana Srbije biće tako zaštićeni na jednak način, kao i u državama članicama EU. Novčanom kaznom od 50.000 dinara do 2.000.000 kazniće se za prekršaj rukovalac, obrađivač ili primalac.
Usledio je Okrugli sto pod nazivom „Kompanija i nova evropska regulativa Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti GDPR (General Data Protection Regulation), čiji je moderator bio doc. dr Goran Matić.
GDPR ili Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti jedna je od najkontroverznijih regulativa u poslednjih nekoliko godina. Iako postoje brojni razlozi za donošenje pravilnika koji bi bio posvećen regulisanju prikupljanja, deljenja i obrade ličnih podataka korisnika, mnoge kompanije i institucije nisu zadovoljne uvođenjem strožih mera u pogledu upravljanja ličnim podacima korisnika. Osim toga što GDPR ima široku geografsku primenu (regulativa važi ne samo za kompanije na teritoriji EU već i za građane koji borave u EU), gotovo je izvesno da će svako čije se poslovanje zasniva na prikupljanju ličnih podataka biti u znatno većem riziku nego do sada.
Nakon Okruglog stola i razmene mišljenja i iskustava iz ove oblasti, usledilo je potpisivanje Protokola o pristupanju Asocijacije za korporativnu bezbednost Republike Makedonije Asocijaciji menadžera korporativne bezbednosti Jugoistočne Evrope.
U drugom delu Konferencije, izlagači i prisutni fokusirali su se na aktuelno pitanje zaštite kritične infrastrukture.
Porastom opasnosti od brojnih pretnji, naročito terorizma, u savremenim teorijskim analizama, ali i u praksi, sve je prisutniji izraz „kritična infrastruktura“. Ona je bitan i suštinski deo nacionalne bezbednosti, a njena zaštita jedan od prioriteta svake države.
U tom smislu, Republika Srbija izradila je nacrt Zakona o kritičnoj infrastrukturi. Srbija bi, u toku procesa pridruživanja Evropskoj uniji, trebala usvojiti Zakon o kritičnim infrastrukturama koji će biti usklađen s elementima Direktive 2008/114/ES. Time bi se podigao nivo interoperabilnosti Srbije sa EU, a u pogledu mera zaštite kritične infrastrukture, moraće se utvrditi i određeni postupci: a) identifikacija kritične infrastrukture, b) izrada mapa kritične infrastrukture, c) razmena informacija, d) osposobljavanje osoblja angažovanog na poslovima i zadacima u sistemima kritične infrastrukture, e) uvežbavanje sistema za zaštitu kritične infrastrukture ili oporavak u slučaju krizne ili vanredne situacije.
Srpska asocijacija menadžera korporativne bezbednosti, čiji su članovi upravo menadžeri bezbednosti u poslovnim sistemima koji predstavljaju kritičnu infrastrukturu Srbije, pozdravila je inicijativu za normativno uređenje ove oblasti i dala je svoj doprinos u donošenju kvalitetnog zakonskog rešenja kroz učešće predstavnika Asocijacije u radu radne grupe MUP-a.
„Naše udruženje je bilo uključeno u radnu grupu za izradu Nacrta Zakona. Smatramo izuzetno važnim ovaj korak koji je inicirao MUP, koji je i formirao radnu grupu, i mišljenja smo da će ovaj zakon doprineti bezbednosti vitalne infrastrukture Srbije, dakle povećanju nacionalne bezbednosti, i to što je posebno važno, kroz veću mogućnost preventivnog delovanja“, rekao je prof. dr Dragan Trivan, predsednik SAMKB-a.
Nakon izlaganja Bojana Tomića, pomoćnika načelnika Sektora za vanredne situacije MUP-a Republike Srbije, koji je predstavio izmene i novitete koje donosi Novi Zakon o kritičnoj infrastrukturi, a zatim se osvrnuo i na zaštitu kritične infrastrukture sa aspekta korporativne bezbednosti, izuzetno posećeno bilo je izlaganje prof. dr Denisa Čalete, Predsednika Slovenskoga združenja za korporativno varnost koji je prisutne upoznao sa najboljim praksama odbrane kritične infrastrukture u Evropskoj uniji.
Nakon prezentacije generalnog sponzora Konferencije, kompanije Dahua Technology, predavanja uvaženog gosta iz Rumunije, gospodina Dana Avrama, kao i izlaganja g. Živka Babovića, načelnika Uprave za upravljanje rizikom, Sektora za vanredne situacije MUP RS, usledio je okrugli sto pod nazivom „Vanredne situacije i zaštita kritične infrastrukture sa aspekta korporativne bezbednosti“, čiji je moderator bio prof. dr Atanas Kozarev, predsednik Asocijacije za korporativnu bezbednost Republike Makedonije.
Republika Srbija bi u toku procesa pridruživanja EU trebalo da usvoji zakon o kritičnim infrastrukturama koji će biti usklađen sa elementima Direktive 2008/114/ES. Na taj način, podigli bi nivo interoperabilnosti Republike Srbije sa EU, a u pogledu mera zaštite kritične infrastrukture, sve države, uključujući i Republiku Srbiju, moraju da utvrde i određene postupke za zaštitu kritične infrastrukture ili oporavak u slučaju krizne ili vanredne situacije. Značajan deo prisutnih i članova Asocijacije su upravo menadžeri bezbednosti u poslovnim sistemima koji predstavljaju kritičnu infrastrukturu Republike Srbije.
Ova izuzetno posećena panel diskusija, u kojoj su učestvovali svi prisutni predstavila je rešenja koja Nacrt novog Zakona nudi, probleme sa kojima se pripadnici sektora korporativne bezbednosti svakodnevno susreću u praksi i ujedno predstavila i rešenja kako bi se jaz između ovog sektora i državnih institucija prevazišao.
Na završnoj sesiji Konferencije učesnici okruglog stola podelili su svoja lična iskustva iz prakse iz organizacija iz kojih dolaze, uz zaključak da stručnjaci u oblasti korporativne bezbednosti u budućnosti trebaju imati više interdisciplinarnih veština, sa kojima će biti u stanju da efikasno deluju u oblasti upravljanja rizicima, a koje nam nameće dinamično bezbednosno okruženje.
