Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović poručio je na skupu u Beogradu, na kojem je predstavljen strateški dokument „Procena rizika od pranja novca i procena rizika od finansiranja terorizma“, da je Srbija posvećena borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma i da je u tu borbu spremna da uključi celokupan državni aparat i privatni sektor.
„Ova vrsta timskog rada je već dovela do ozbiljnih rezultata, uključujući i izradu ovog dokumenta. U ovoj godini su postignuti i standardi FATF-a i komiteta MANIVAL, ali je svakako najpre nama samima u interesu da naša zemlja bude prepoznata kao država u kojoj ne može da se pere prljav novac i u kojoj činimo sve da bi rizik od potencijalnog terorizma i njegovog finansiranja sveli na najmanju moguću meru“, istakao je Stefanović na skupu u Privrednoj komori Srbije.
Ministar je ukazao i da su procene pokazale da su najizloženiji riziku sektor građevinarstva, sektor igara na sreću i bankarski sektor, kao i da pretnju u pogledu pranja novca sve više predstavljaju i krivična dela iz oblasti visokotehnološkog kriminala.
„Rezultati koji su u prethodne dve godine ostvareni u oblasti borbe protiv pranja novca pokazuju odlučnost države da se suprotstavi ovom obliku kriminala. U Srbiji su tokom 2017. godine donete pravosnažno presude za 11 fizičkih lica i jedno pravno lice zbog pranja novca. Za prvih osam meseci ove godine podneto je 11 krivičnih prijava protiv 31 osobe zbog sumnje da su počinili 21 krivično delo pranje novca. Ovi podaci govore o ozbiljnom radu policije, tužilaštva i drugih državnih organa“, precizirao je Stefanović.
On je ovom prilikom istakao i da su izradom pomenutog dokumenta definisane grane koje su najrizičnije za potencijalno pranje novca i da će zbog toga na njih državni resursi biti usmereni u većoj meri. Kako je objasnio, „Procena rizika od pranja novca i procena rizika od finansiranja terorizma“ izrađena je po metodologiji Svetske banke.
„Prilikom izrade cilj je bio da se donese nova procena rizika koju niko ne može da ospori i da se ne ostavi ni trunka prostora da se dovodi u sumnju objektivnost, stručnost i želja države da je uradi na najbolji mogući način. Sam dokument međutim samo je deo sveobuhvatnih aktivnosti koje preduzimamo, jer je Republika Srbija odlučna da u ovoj oblasti unapredi efikasnost svog sistema u skladu sa evropskim i svetskim standardima“, rekao je Stefanović, podsećajući i da je od početka godine doneto sedam zakona iz ove oblasti.
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež istakao je da efikasan sistem sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, koji gradimo, predstavlja jedan od važnih faktora uređenosti finansijskog sistema i ukupne poslovne klime.
„Srbija je poslednjih godina postigla značajan napredak u ovoj oblasti – i u zaokruživanju regulatornog okvira i u praktičnoj primeni“, rekao je Čadež i naglasio da efikasan sistem sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma podiže rejting zemlje kao poslovne i investicione destinacije, otvara Srbiju prema svetskim finansijskim tokovima, olakšava kompanijama poslovanje sa svetom, povećava izvoz, te da jača poverenje partnera u inostranstvu.
Prema njegovim rečima, tokom izrade nacionalne Procene rizike od pranja novca i procena rizika od finansiranja terorizma, Privredna komora Srbije i predstavnici privatnog sektora bili su aktivni učesnici i ravnopravni partneri od samog početka procesa, što predstavlja značajan iskorak u odnosu na prethodnu procenu rizika rađenu 2012. godine.
„Privredna komora Srbije u narednom periodu planira više tematskih skupova, namenskih i specijalno kreiranih za pojedine kategorija obveznika i u oblastima u kojima je procenjen najveći rizik“, najavio je Čadež.
Srbija posvećena borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma
Za šest meseci primene novog Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, sudu je podneto više od 100 optužnica za krivična dela po novom zakonu protiv organizovanog kriminala i korupcije, a od tog broja, već za sada postoji 89 pravosnažnih presuda, istakao je državni sekretar Ministarstva pravde Radomir Ilić.
„Novi zakon je u potpunosti promenio sliku organizacije kako javnog tužilaštva, suda, ali i policije i sada dosta brzo dolazimo do rezultata koji zaista zavređuje svaku pohvalu“, rekao je Ilić
Željko Radovanović, v.d direktora Uprave za sprečavanje pranja novca ukazao je na veliki značaj komunikacije, razmene iskustva i partnerstva nadležnih državnih institucija, poslovnih asocijacija i obveznika Zakona. On je podsetio na veoma uspešnu saradnju Uprave sa Privrednom komorom Srbije u organizaciji velikog broja edukativnih radionica za predstavnike privrede, kako je rekao, od Subotice do Bujanovca.
Nacionalnu procenu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma obveznicima Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma u PKS su predstavili koordinatori, predstavnici institucija u sistemu sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma – Uprave za sprečavanje pranja novca, Republičkog javnog tužilaštva, Ministarstva pravde, Narodne banke Srbije, Komisije za hartije od vrednosti, Tužilaštva za organizovani kriminal.
Procena rizika od pranja novca i finansiranja terorizma, koju je Vlada Srbije usvojila 31.maja 2018.godine, izvršena je po metodologiji Svetske banke. To je dokument u kome su procenjene pretnje i ranjivost od pranja novca i finansiranja terorizma na nacionalnom nivou, a rađen je kroz pet radnih grupa – procena pretnji, procena ranjivosti nacionalnog sistema, procena ranjivosti finansijskog sistema, procena ranjivosti nefinansijskog sistema i procena rizika od finansiranja terorizma.
U izradi Nacionalne procene rizika od pranja novca i finansiranja terorizma učestvovala su 154 predstavnika, od čega 124 iz državne uprave(MUP, BIA, NBS, APR, Visoki savet sudstva i drugi) i 30 iz privatnog sektora, među kojima članice i predstavnici stručnih službi Privredne komore Srbije.
Akcioni plan za sprovođenje preporuka iz procene rizika od pranja novca i procene rizika od finansiranja terorizma usvojila je Vlada Srbije i objavljen je u Službenom glasniku 16. jula 2018. godine.
